Лепосавић
| Лепосавић |
|
|---|---|
| Основни подаци | |
| Држава | |
| Покрајина | |
| Управни округ | Косовскомитровачки |
| Општина | Лепосавић |
| УНМИК | Лепосавић |
| Становништво | |
| Положај | |
| Координате | |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 545 m |
| Остали подаци | |
Координате: 43° 06′ 14" СГШ, 20° 48′ 10" ИГД
Лепосавић је градско насеље и седиште општине Лепосавић на Косову и Метохији у Републици Србији.
Садржај |
Географија [уреди]
Површина катастарске општине Лепосавић где је атар насеља износи 1.400 ha. Лепосавић је насеље које се налази са десне стране реке Ибра.
Историја [уреди]
Према предању назив села потиче од мушког имена Лепоје. Прича каже да је ово место први населио род Савић и да је био познат по својој лепоти, тако да је место добило његово име јер се он сматра његовим оснивачем. Изнад Лепосавића, са северне стране, на брду налазе се трагови старе гробљанске цркве, чији су зидови високи један метар, озидани од тесаника кречњака посвећене Успењу Св. Богородице. Друга црква је била посвећена празнику Цвети - Христовом уласку у Јерусалим. У Другом светском рату на рушевинама ове цркве Немци и Руси-белогардејци су начинили бункер. Новија лепосавићка црква је сазидана 1935. године на темељима старије цркве. Посвећена је Распећу Христовом, а у народу је познатија под именом Велики петак. У самом центру насеља саграђен је Храм посвећен св. Василију Острошком и Тврдошком (2000. године).
Прва стамбена зграда са пет станова у друштвеном власништву у Лепосавићу је изграђена 1957. године. Међу првим зградама су саграђене зграде СО Лепосавић, Милиције, зграда Општинског суда и Поште. У периоду после 1961. па до данас у Лепосавићу су основана бројна друштвена предузећа и то : ДД Флотација Копаоник, ДДО Храст, Пролетер, Прва петолетка, АД Кристал, АД Житопродукт, ШГ Ибар, ДУП Копаоник, ЈКП 24. новенбар.
Инфраструктура [уреди]
Данас у Лепосавићу постоје Основна школа „Лепосавић“, Техничка школа „Никола Тесла“, пољопривредна школа „Приштина у Лешакy“[1][2], дечји вртић „ Наша радост’’. У овом насељу ради једна висока школа и то: Висока економска школа струковних студија из Пећи, 2 факултета и то: Учитељски факултет из Призрена и Факултет за физичку културу из Приштине и 1 институт и то : Институт за српску културу - Приштина. Културни-просветну функцију врше Народна библиотека Свети Сава, Центар за културу, Културно-уметничко друштво Копаоник, Дом културе Свети Сава из Истока, позориште из Грачанице и Спортски Савез.
У Лепосавићу постоји Дом здравља са службом за хитну помоћ, 4 апотеке, Центар за социјални рад, ПИО, Завод за социјално осигурање, Национална служба за запошљавање, Црвени крст, Дом пензионера. Постоје филијале више банки и то: Косово-метохијска банка -Звечан, Комерцијална банка- Београд, Југобанка'- Косовска Митровица, Народна банка-трезор из Крагујевца и Управа јавних плаћања из Косовске Митровице, као и подфилијала ProCredit банке. Саобраћајну функцију у Лепосавићу врши аутотранспортно предузеће Аутопревоз из Рашке, железничка и аутобуска станица и пошта. Важно је напоменути да велику улогу у развијању овог места имају бројна приватна предузећа и радње.
Демографија [уреди]
- попис становништва 1948: 168
- попис становништва 1953: 298
- попис становништва 1961: 410
- попис становништва 1971: 1191
- попис становништва 1981: 2384
- попис становништва 1991: 3105
Број становника 2004. године броји 6.968 становникадок на подручју месне заједнице Лепосавић (обухвата 27 села) број становника износи 9.602. Први досељеници овог насеља се сматрају родови: Јевђовићи, Јаковљевићи, Јевремовићи, Недељковићи, Радосвљевићи и Ђелошевићи који су се доселили крајем 19. века. Данас у Лепосавићу живе бројни родови: Анђић, Ацковић, Арсић, Анћелковић, Бабић, Бараћ, Батачанин, Бишевац, Богдановић, Божовић, Божић, Бановић, Бојовић, Брановић, Бурић, Васић, Величковић, Вујошевић, Вукојевић, Вукојичић, Власај, Влашковић, Вукићевић, Вукашиновић, Вучковић, Георгијев, Гвоздић, Глишовић, Даћевац, Деспотовић, Делић, Драобњак, Ђелошевић, Ђоковић, Живић, Захаријевић, Ивановић, Илићи, Јаблановићи, Јаковљевићи, Јевтићи, Јевремовићи, Јовановићи, Јосифовићи, Каличанин, Костићи, Краговићи, Кнежевићи, Конески, Кречковић, Лазаревић. Лакушић, Лугоња, Лукић, Максимовић. Маговчевић, Марсенић, Марјановић, Марковић, Мартиновић, Миливојевић, Милентијевић, Раловићи Милутиновић, Мијаиловић, Милојевић, Николић, Несторовић, Недељковић, Орловић, Павић, Павличић, Павловић, Перић, Петковић, Петронијевић, Прибаковић, Попов, Поповић, Пеновски, Раденковић, Ракић, Радосављевић, Репановић, Савковић, Срећковић, Танасковић, Томић, Трајковић, Тимотијевић, Тошковић, Цвејић, Церовина... Поред горе поменутих родова у Лепосавићу живе бројни родови људи који су расељени и избегили из Хрватске, Босне и Херцеговине и Косова, а који данас живе и раде у Лепосавићу.
Референце [уреди]
- ^ Пољопривредна школа Приштина у Лешку, Приступљено 10. 4. 2013.
- ^ Пољопривредна школа Приштина у Лешку унапређује пољопривреду и сточарство, 10 oktobar 2012, Продукција Пиксел, приступ 31. март 2013
Спољашње везе [уреди]
|
|||||