Чарлс Тејлор

Из Википедије, слободне енциклопедије
Чарлс Тејлор

Пошаљи фотографију

Биографија
Датум рођења 28. јануар 1948.
Место рођења Артингтон (Либерија)
Професија политичар
Мандат(и)
22. председниик Либерије
2. август 199711. август 2003.
Претходник Рут Пери (као председник Државног већа)
Наследник Мосес Блах

Чарлс Мекартур Ганакај Тејлор (енгл. Charles MacArthur Ghanakay Taylor; Артингтон, 28. јануар 1948) је бивши либеријски политичар и 22. председник Либерије.

Биографија[уреди]

Рођен је 1948. године у Артингтону. Завршио је колеџ Бентли у САД-у, након чега се вратио у Либерију и био члан кабинета тадашњег председника Семјуела Доуа. Био је избачен из кабинета због поткрадања, након чега је отишао у Либију. Тамо је вежбао за оспособљавање у герилској борби.

Вратио се у Либерију 1989. и био вођа герилске организације Национални патриотски фронт Либерије (НПФЛ). НПФЛ је покренуо борбу с циљем рушења Доуове владе, што је покренуло Први либеријски грађански рат (1989-1996). Након што су герилци ухватили Доуа и убили га, Тејлор је стекао надзор над великим делом Либерије и био један од најутицајнијих господара рата у Африци[1].

Након потписивања мировног споразума који је 1996. окончао грађански рат, Тејлор си је обезбедио победу на генералним изборима 1997. године[2]. Током свог мандата, Тејлор је био оптужен за ратне злочине и злочине против човечности због свог мешања и учешћа у грађанском рату у суседној држави Сијера Леоне (1991-2002).

У Либерији је снага опозиције према његовој влади све више расла, што је кулминисало избијањем Другог либеријског грађанског рата (1999-2003). До 2003. је изгубио надзор над већином Либерије, а Специјални суд за Сијеру Леоне је подигао оптужницу против њега. Исте је године, под утицајем међународног притиска, дао оставку[3] и отишао у егзил у Нигерију. Новоизабрана председница Елен Џонсон Сирлиф је 2006. затражила његово изручење, након чега су га органи УН-а испрва затвориле у Сијери Леоне, а затим изручиле у хашки затвор, где је чекао суђење[4]. Априла 2012. године, оптужен је да је крив по свих једанаест тачака оптужнице, укључујући убиства, силовања и терор[5]. Маја исте године, осуђен је на 50 година затвора.

Извори[уреди]

  1. ^ „Justice at last?“. The Economist. 31. 5. 2007. Приступљено 24. 2. 2013. 
  2. ^ Onishi, Norimitsu (7. 12. 2000.). „In Ruined Liberia, Its Despoiler Sits Pretty“. The New York Times. 
  3. ^ Quist-Arcton, Ofeibea (11. 8. 2003.). „Liberia: Charles Ghankay Taylor, Defiant And Passionate To The End“. allAfrica.com Приступљено 24. 2. 2013. 
  4. ^ Cendrowicz, Leo (14. 7. 2009.). „'Lies and Rumors': Liberia's Charles Taylor on the Stand“. TIME Приступљено 24. 2. 2013. 
  5. ^ „'Taylor Sierra Leone war crimes verdiact welcomed'“. BBC. 26. 4. 2012. Приступљено 24. 2. 2013.