Нигерија

Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен.

Савезна Република Нигерија
Orílẹ̀-èdè Olómìnira Àpapọ̀ Naìjírìà
Republik Nijeriya
جمهورية نيجيريا
Republic ndi Naigeria
Republik Federaal bu Niiseriya
Federal Republic of Nigeria

[[Датотека:|90п|Грб Нигерије]] Застава Грб
крилатица: Unity and Strength, Peace and Progress Јединство и снага, мир и напредак
Химна Arise O Compatriots, Nigeria's Call Obey
Главни град	Абуџа
Службени језик	енглески
Облик државе	Савезна република
- Председник	Гудлак Џонатан
Независност:	Од ВБ 1. октобар 1960.
Површина
- Укупно	923.768 km² (31)
- Вода (%)	1,4
Становништво
- 2012.	170.123.740 (9)
- Густина	147/km²
Валута	Наира (100 кобоа)
Временска зона	UTC +1
Интернет домен	.ng
Позивни број	+234

Нигерија (званично Савезна Република Нигерија) је држава у западној Африци. На југу излази на Гвинејски залив део Атлантског океана. Дужина обале је 853 km, а копнене границе 4047 km. На западу граничи Бенином (773 km), северу Нигером (1497 km), североистоку Чадом (87 km), истоку Камеруном (1690 km). Главни град је 1991. из Лагоса премештен у Абуџу, нови град изграђен од 1976. - 1991. на месту изабраном због централног положаја и здраве климе 480 km западно од Лагоса. Нигерија је најмногољуднија земља Африке и међу 10 најмногољуднијих земаља света. Састоји се из 36 држава и територије главног града Абуџа.

Географија

За више информација погледајте чланак Географија Нигерије

Мапа Нигерије

Положај

Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири. Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење.

Излази на Атлантски океан. . Клима тропска и степска углавном на северу.

Геологија и рељеф

Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири. Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење.

Рељеф уз океан низије као и у унутрашњости а на северу планине (највиши врх Џос 2010 m). Планине се налазе и на истоку (Адамове планине) Степе, са севера земље, а посебно изражене на североистоку земље, ка југу постепено прелазе у саване које остају доминантне и у централној Нигерији. За овај део земље, изузев централног масива са око 2000 метара надморске висине и источних камерунских планина Мандара, карактеристична је висораван са просечном надморском висином од 400-600 метара. У овом делу земље израженији су кишни и сушни периоди а даље ка југу клима је доста влажнија и поприма карактер жарко тропске. На крајњем јужном приморију речна мрежа је врло разграната, преовлађују тропске кишне шуме и продиру у унутрашњост све ушћа реке Бенуе у Нигер који са својом огромном делтом југ земље чини полумочварним пределом.

Воде

Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири. Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење.

Флора и фауна

Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири. Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење.

Земљиште

Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири. Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење.

Клима

Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири. Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење.

Историја

За више информација погледајте чланак Историја Нигерије

Прва позната цивилизација на нигеријском подручју била је она народа Нок који је од 500. п. н. е. до 200. не. живео на висоравни Јос, а по степену развоја припадао је гвозденом добу.

Северном Нигеријом је од 9. века током више од 600 година доминирало трговачко царство Канем-Борну са седиштем око језера Чад. Своју моћ је темељило на прекосахарској трговини са северноафричким Берберима. Почетком 19. века исламски реформатор Усман дан Фодио подвргнуо је контроли народа Фулани велик део нигеријског севера. Од 15. до 17. века на југозападу се развило краљевство Ојо народа Јоруба, а на југоистоку царство Бенин народа Едо.

Европски трговци су у раздобљу од 17. до 19. века на обали успоставили станице за трговину робовима које су транспортовали на амерички континент. У 19. веку су робови као главна роба замењени другим богатствима, на пример палминим уљем. На прелазу 19. у 20. век подручје Нигерије колонизовала је Велика Британија, испочетка је поделивши на Северну и Јужну Нигерију. Обе колоније су уједињене 1914. Британци су локалним поглаварима оставили значајне овласти, посебно на исламском северу, док је југ хришћанизован, а донекле и европеизиран, што је погодовало привредном развоју и учинило југ богатијим, а његове становнике боље образованима.

Након Другог светског рата Британија је као одговор на растући нигеријски национализам започела пренос власти на домаће становништво у оквиру федералне структуре условљене антагонизмом великог броја етничких група и две главне религије, хришћанства и ислама. 1960. године земља је постала независна федерација три регије које су задржале велик степен самоуправе.

У 1966. у земљи су се догодила два узастопна државна удара у којима су доминацију преузели војни часници, прво са југа, а онда са севера земље. Недуго након тога југоисточна регија је у којој је већину чинио народ Игбо, изложен прогонима на северу, прогасила независност као Република Бијафра, чиме је започео троипогодишњи грађански рат; Биафра је уз велике људске жртве побеђена. У седамдестима је у Нигерији почело вађење нафте, али приходи од њене продаје нису значајније допринели побољшању животног стандарда већине становништва.

Од 1970. до 1998. на власти су се смењивале војне и корумпиране цивилне владе. Посебно је злогласан био режим генерала Санија Абаче (1993. – 1998.) за време ког су погубљени бројни политички противници, међу њима и познати новинар Кен Саро-Viva. Након Абачине смрти одржани су слободни председнички избори на којима је победио данашњи председник Олусегун Обасанџо.

Влада

За више информација погледајте чланак Влада Нигерије

У својој историји имала је више удара. Политички партије: Национална партија Нигерије, Нигеријска народна партија, Партија јединства Нигерије, и друге.

Политичке поделе

За више информација погледајте чланак Државе Нигерије

Састоји се из 19 федеративних држава и главног града.

Становништво

За више информација погледајте чланак Демографија Нигерије

Становништво чини око 100 етничких група. Међу њима су најбројнији Хауса 29% на северу уз њих и Фулани 11%и Канури 4%. На југозападу Јоруба 20 % на југоистоку Игбо 18%, Иџо, Тви и други. Скоро половина становника су муслимани који су у већини на северу и западу.

Најбројнија верска заједница у земљи су муслимани (50%), следе хришћани (40%, највише католика, али има и англиканаца, пентекосталаца и евангелика) и припадници домаћих вера (10%).

У последњих неколико година верске разлике су избиле у први план, изразито на северу где је у неким федералним јединицама уведен у потпуности или деломично исламски шеријатски закон.

Привреда

За више информација погледајте чланак Привреда Нигерије

Има велики утицај страног капитала, али све више покушава законима да одржава барем одређени удео. Имају велико рудно благо. Све више опада пољопривреда. Нафтни сектор још увек чини 20% БДП-а, учествује са око 95% у укупном извозу и доприноси 65% прорачунских прихода. Углавном некомерцијални пољопривредни сектор не може се носити са повећањем броја становника па је Нигерија увозник хране.

БДП је за 2004. процењен на 1.000 долара по становнику (мерено по ППП-у).

Пољопривредни ресурси: кикирики, уљне палме, кафа, просо, кукуруз, слатки кромпир, парадајз. Индустрија: машинска, обојена металургија, рафинерија нафте, хемијска, дрвна, обуће, текстилна... Руде: нафта, боксит, азбест, камени угаљ, олово, злато. За индустрију као и за руде све већи утицај жели имати држава како би их „заштитила“ од страног капитала.