Нигерија

Из Википедије, слободне енциклопедије


Координате: 4°-14° СГ Ш, 3°-15° ИГД

Савезна Република Нигерија
Federal Republic of Nigeria
Застава Нигерије Грб Нигерије
Застава Грб
крилатица: Unity and Strength, Peace and Progress
Јединство и снага, мир и напредак
Химна
Arise O Compatriots, Nigeria's Call Obey
Положај Нигерије
Главни град Абуџа
Службени језик енглески

Остали језици: хауса, игбо и Јоруба језик
Облик државе Савезна република
 — Председник Гудлак Џонатан
Независност: Од Уједињеног Краљевства
1. октобар 1960.
Површина  
 — укупно 923.768 km² (31)
 — вода (%) 1,4
Становништво  
 — 2013. 173.615.000 [1] (7)
 — густина 147/km² 
Валута Наира (100 кобоа)
Временска зона UTC +1
Интернет домен .ng
Позивни број +234

Нигерија, или званично Савезна Република Нигерија, је држава у западној Африци [2]. На југу излази на Гвинејски залив део Атлантског океана. Дужина обале је 853 km, а копнене границе 4047 km. На западу граничи Бенином (773 km), северу Нигером (1497 km), североистоку Чадом (87 km), истоку Камеруном (1690 km). Главни град је 1991. из Лагоса премештен у Абуџу, нови град изграђен од 1976—1991. на месту изабраном због централног положаја и здраве климе 480 km западно од Лагоса. Нигерија је најмногољуднија земља Африке и међу 10 најмногољуднијих земаља света. Састоји се из 36 држава и територије главног града Абуџа.

Географија[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Географија Нигерије
Мапа Нигерије

Положај[уреди]

Излази на Атлантски океан. Клима тропска и степска углавном на северу.

Геологија и рељеф[уреди]

Рељеф уз океан низије као и у унутрашњости а на северу планине (највиши врх Џос 2010 m). Планине се налазе и на истоку (Адамове планине) Степе, са севера земље, а посебно изражене на североистоку земље, ка југу постепено прелазе у саване које остају доминантне и у централној Нигерији. За овај део земље, изузев централног масива са око 2000 метара надморске висине и источних камерунских планина Мандара, карактеристична је висораван са просечном надморском висином од 400-600 метара. У овом делу земље израженији су кишни и сушни периоди а даље ка југу клима је доста влажнија и поприма карактер жарко тропске. На крајњем јужном приморју речна мрежа је врло разграната, преовлађују тропске кишне шуме и продиру у унутрашњост све ушћа реке Бенуе у Нигер који са својом огромном делтом југ земље чини полумочварним пределом.

Историја[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Историја Нигерије

Прва позната цивилизација на нигеријском подручју била је она народа Нок који је од 500. п. н. е. до 200. не. живео на висоравни Јос, а по степену развоја припадао је гвозденом добу.

Северном Нигеријом је од 9. века током више од 600 година доминирало трговачко царство Канем-Борну са седиштем око језера Чад. Своју моћ је темељило на прекосахарској трговини са северноафричким Берберима. Почетком 19. века исламски реформатор Усман дан Фодио подвргнуо је контроли народа Фулани велик део нигеријског севера. Од 15. до 17. века на југозападу се развило краљевство Ојо народа Јоруба, а на југоистоку царство Бенин народа Едо.

Европски трговци су у раздобљу од 17. до 19. века на обали успоставили станице за трговину робовима које су транспортовали на амерички континент. У 19. веку су робови као главна роба замењени другим богатствима, на пример палминим уљем. На прелазу 19. у 20. век подручје Нигерије колонизовала је Уједињено Краљевство, испочетка је поделивши на Северну и Јужну Нигерију. Обе колоније су уједињене 1914. Британци су локалним поглаварима оставили значајне овласти, посебно на исламском северу, док је југ хришћанизован, а донекле и европеизиран, што је погодовало привредном развоју и учинило југ богатијим, а његове становнике боље образованима.

Након Другог светског рата Британија је као одговор на растући нигеријски национализам започела пренос власти на домаће становништво у оквиру федералне структуре условљене антагонизмом великог броја етничких група и две главне религије, хришћанства и ислама. 1960. године земља је постала независна федерација три регије које су задржале велик степен самоуправе.

У 1966. у земљи су се догодила два узастопна државна удара у којима су доминацију преузели војни часници, прво са југа, а онда са севера земље. Недуго након тога југоисточна регија је у којој је већину чинио народ Игбо, изложен прогонима на северу, прогасила независност као Република Бијафра, чиме је започео троипогодишњи грађански рат; Биафра је уз велике људске жртве побеђена. У седамдестима је у Нигерији почело вађење нафте, али приходи од њене продаје нису значајније допринели побољшању животног стандарда већине становништва.

Од 1970. до 1998. на власти су се смењивале војне и корумпиране цивилне владе. Посебно је злогласан био режим генерала Санија Абаче (1993. – 1998.) за време ког су погубљени бројни политички противници, међу њима и познати новинар Кен Саро-Viva. Након Абачине смрти одржани су слободни председнички избори на којима је победио данашњи председник Олусегун Обасанџо.

Влада[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Влада Нигерије

У својој историји имала је више удара. Политички партије: Национална партија Нигерије, Нигеријска народна партија, Партија јединства Нигерије, и друге.

Политичке поделе[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Државе Нигерије

Састоји се из 19 федеративних држава и главног града.

Становништво[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Демографија Нигерије

Становништво чини око 100 етничких група. Међу њима су најбројнији Хауса 29% на северу уз њих и Фулани 11%и Канури 4%. На југозападу Јоруба 20 % на југоистоку Игбо 18%, Иџо, Тви и други. Скоро половина становника су муслимани који су у већини на северу и западу.

Најбројнија верска заједница у земљи су муслимани (50%), следе хришћани (40%, највише католика, али има и англиканаца, пентекосталаца и евангелика) и припадници домаћих вера (10%).

У последњих неколико година верске разлике су избиле у први план, изразито на северу где је у неким федералним јединицама уведен у потпуности или деломично исламски шеријатски закон.

Привреда[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Привреда Нигерије

Има велики утицај страног капитала, али све више покушава законима да одржава барем одређени удео. Имају велико рудно благо. Све више опада пољопривреда. Нафтни сектор још увек чини 20% БДП-а, учествује са око 95% у укупном извозу и доприноси 65% прорачунских прихода. Углавном некомерцијални пољопривредни сектор не може се носити са повећањем броја становника па је Нигерија увозник хране.

БДП је за 2004. процењен на 1.000 долара по становнику (мерено по ППП-у).

Пољопривредни ресурси: кикирики, уљне палме, кафа, просо, кукуруз, слатки кромпир, парадајз. Индустрија: машинска, обојена металургија, рафинерија нафте, хемијска, дрвна, обуће, текстилна... Руде: нафта, боксит, азбест, камени угаљ, олово, злато. За индустрију као и за руде све већи утицај жели имати држава како би их „заштитила“ од страног капитала.

Референце[уреди]

  1. ^ The Department of Economic and Social Affairs of the United Nations [1]
  2. ^ United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :