Чајни плес
Чајни плес, такође назван thé dansant (француски за чајни плес), био је плес који се одржавао у лето или јесен од 16 до 19 часова. На енглеском селу, забава у башти понекад је претходила плесу.[1] :26f Функција је настала из традиције поподневног чаја, а Ј. Петигрев води порекло од француске колонизације Марока.[2]
Књиге о бонтону из викторијанске ере укључивале су детаљна упутства за организовање таквих скупова, као што је Party-giving on Every Scale (Лондон, нд [1880]), у којој се примећује да се „поподневни плесови ретко одржавају у Лондону, али су популаран облик забаве у предграђима, у гарнизонским градовима, гостионама итд"[1]:26 Официри Краљевске морнарице су одржавали и организовали чајне плесове на бродовима у разним поморским станицама, а трошкове су делили капетан и официри, као што су их делили пуковници и официри у плесовима који се организују у касарнама.[1]:27–28
Уобичајено освежење 1880. године били су чај и кафа, сладолед, воће, сендвичи, колачи и кекси.[1]:29 Било је уобичајено извођење оркестра уживо или малог бенд који је свирао лагану класичну музику, чак и након проналаска фонографа. Плесови су укључивали валцере, танго и чарлстон до касних 1920-их.[2] Они такође надокнађују трошкове вечере за седење, вина и свећа повезаних са плесом. Чврсто воштано платно за плес сматрало се довољном када се растегне преко тепиха у салону.[1]:26f, 29 Трпезарија је служила као соба за чај, са трпезаријским столовима распоређеним на једном крају као бифе. Цветни украси су били скромни.
Светски рекорд[уреди | уреди извор]
Почетком 21. века одржана су четири светска рекордна чајна плеса. У Глазгову у децембру 2008, око 408 плесача је постигло рекорд током градске прославе Зимског фестивала. Музички програм за догађај обезбедио је шкотски свинг-денс бенд That Swing Sensation[3] са плесним домаћинима Fly Right Dance Company.[4] Претходни рекорд поставило је 2005. године укупно 195 парова, који су плесали на лондонском Трафалгар скверу.
Након тога, Краљевска опера у Лондону је 8. јула 2010. одржала покушај светског рекорда на Трафалгар скверу, са незваничним бројем од 507 плесача.
Џорџ сквер у Глазгову био је место одржавања плеса на којем је постављен тренутни званични рекорд, постављен 12. септембра 2010, са 4.000 плесача.[5][6]
У популарној култури[уреди | уреди извор]
Ова врста плесова је уобичајена културна референца у британској и америчкој фикцији раног 20. века као главна ознака припадности отменом друштву или племству. Књижевни ликови обично присуствују овим пријемима док посећују градове као што су Брајтон, Хемптонс, Провинстаун и Оганквит.
Друга епизода у четвртој сезони Даунтонска опатија приказује два лика који присуствују плесу у Јорку, Енглеска, 1920-их.
Бродвејски мјузикл No, No, Nanette из 1925. приказује чајни плес као повод за врхунац радње, када главни ликови путују у Атлантик Сити, Њу Џерси.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в г д Party-giving on Every Scale, London, n.d. (1880) "Afternoon Dances".
- ^ а б Pettigrew, J., 2001. "Waltz Around a Tea Table," TeaMuse, [online]. July 2001.
- ^ „Glasgow Wedding Swing Big Band - Live Swing Dance Music around Scotland”. swingsensation.co.uk.
- ^ „Fly Right Dance Co, performing & teaching vintage dance in Scotland”. Fly Right Dance Company. Архивирано из оригинала 01. 10. 2023. г. Приступљено 20. 12. 2023.
- ^ „Largest tea dance”. Guinness World Records.
- ^ Guinness World Record Tea Dance Award for Glasgow. 13. 9. 2010. Архивирано из оригинала 01. 06. 2023. г. Приступљено 20. 12. 2023.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
Речничка дефиниција за thé dansant на Викиречнику
