Мароко

Из Википедије, слободне енциклопедије

Координате: 28°-36° СГШ, 1°-13° ЗГД

Краљевина Мароко је земља на северозападу Африке. Излази на Атлантски океан и Средоземно море. Граничи са Алжиром на истоку и Западном Сахаром на југу.

Мароко је прогласио сувереност над Западном Сахаром и држи највећи део њене територије још од 1975. године.

Садржај 1 Име 2 Географија 3 Историја 4 Становништво 5 Политика Марока 6 Спољашње везе 6.1 Влада 6.2 Новости 6.3 Прегледи 6.4 Остало

[уреди] Име

Пуно арапско име се може превести као Западно Краљевство. Ал-Магреб значи запад. Само име Мароко потиче од имена бивше престонице Маракеш (значи "Божија земља" на Берберском језику).

[уреди] Географија

За више информација погледајте Географија Марока

Релативно широку низију уз обалу Атлантског океана уоквирују са севера планина Риф, паралелно медитеранској обали, а с истока и југа планине Атласа у којем се налази и највиши врх, Џебел Тоубкал (4.165 m). Уз обалу северног дела Марока клима је медитеранска, а у унутрашњости нешто оштрија, с хладнијим зимама и топлијим летима. Количина падавина опада од севера према југу; најјужнији делови земље припадају Сахари. Планински врхови на северу покривени су снегом већи део године

[уреди] Историја

За више информација погледајте Историја Марока

Први забележени становници подручја данашњег Марока били су Бербери. Крајем 7. века с истока су стигли арапски освајачи и донели ислам. У 11. веку подручје је постало део државе Алморавида, а у 12. веку Алмохада. У 16. веку Мароканци су се успели одупрети покушајима европске колонизације и отоманским освајачима који су заузели суседни Алжир и на тај начин створили засебни идентитет. Године 1666. локални владар са североистока Ар-Рашид заузео је Фес, а нешто касније и већину мароканске унутрашњости, утемељивши тако династију Алави која влада Мароком до данас.

Године 1830. Французи су освојили суседни Алжир, али је Мароко остао независан све до почетка 20. века када је Велика Британија попустила пред захтевима Француске и отворила јој пут према већем утицају у земљи. Француским претензијама у Мароку противила се Немачка, па је дипломатска криза у два наврата, 1906. и 1911. замало прерасла у оружани сукоб великих сила. Године 1912. Мароко је постао француски протекторат под формалном управом султана, али са стварном моћи у рукама француског главног резидента. Северни део земље доспео је под управу Шпаније са средиштем у Тетуану, а Тангер је постао међународни град.

За време француске власти административни центар Марока премештено је из унутрашњости на обалу. Лука Казабланка је израсла у милионски град, индустријски и финанцијски центар са значајном заједницом Европљана, а Рабат постао нова престоница. Након Другог светског рата све су израженије биле тежње Мароканаца за самосталношћу, утеловљене у особи султана Мухамеда V. Француска је покушала зауставити осамостаљење, али је у другој половини 1950их морала попустити и Мароко је 1956. постао независна монархија, а годину дана касније султан Мохамед прогласио се краљем.

Мароканску независност обележила је дуга (1961. – 1999.) владавина краља Хасана II, који је комбинацијом ауторитарне и умерено реформистичке политике успео одржати јединство и политичку стабилност земље. Мароко је за разлику од многих арапских земаља остао чврсто на страни Запада у Хладном рату. Године 1976. Хасан је у савезништву с Мауританијом заузео суседну Западну Сахару, бившу шпанску колонију с вредним лежиштима фосфата, отпочевши тиме сукоб са западносахарским герилским покретом Полисарио, ког је подржавао суседни Алжир.

У 1990има у Мароку је започео процес поступне демократизације. Хасана је наслиједио син Мухамед VI, који је убрзао политичке и друштвене реформе.

[уреди] Становништво

Главни језици становништва су арапски, односно његово нарјечје који се значајно разликује од стандардног језика, те наречја берберског којима се говори углавном у планинским подручјима. Становништво Марока је мешавина многих скупина, од старосједитеља Бербера, преко досељеника из северне и подсахарске Африке, до избјеглица с Иберијског полуострва након реконквисте.

Државна религија је ислам, којој припадају готово сви становници. Већина Мароканаца по вери су сунитски муслимани, којима припадају Арапи и Бербери.

Мароко је по броју становника четврта арапска земља, иза Египта, Судана и Алжира. Арапи су дошли у Мароко у 7. веку и успоставили своју културу ондје. Јеврејска заједница у Мароку се значајно смањила, а тренутно броји око 7.000 становника.

Већина од 100.000 иностраних становника су Французи и Шпанци, од којих су многи учитељи или висококваликиковани радници. Све више и више је и пензионера, посебно у Маракешу.

[уреди] Политика Марока

За више информација погледајте Политика Марока

Мароко је монархија у којој постоји парламент и независно судство. На челу државе је краљ. Он председава Саветом министара, именује премијера на основу резултата избора, именује све министре у влади на предлог премијера и има право да распусти скупштину, распише нове изборе и смени министре. Краљ је врховни командант војске и религијски лидер.

[уреди] Спољашње везе

[уреди] Влада

• Kingdom of Morocco official portal
• Parliament of Morocco official site (Arabic)

[уреди] Новости

• allAfrica - Morocco news headline links
• Maghreb Arabe Presse government news agency
• The North Africa Journal financial news

[уреди] Прегледи

• Arab Gateway – Morocco
• BBC News – Country Profile: Morocco
• CIA World Factbook – Morocco
• Background note of the US Dept. of State on Morocco, Oct. 2004.
• GlobalAdrenaline – Morocco

[уреди] Остало

• Oujda Times
• Oujda Portail
• Moroccan Forums
• Moroccan raioo culture in bits & bytes (English)
• Morocco365 portal
• Moroccans on the world portal (French)
• Portal of Moroccans in the U.S.
• Higher education and professional training in Morocco (in French)
• The EU's relations with Morocco
• The American Legation in Tangier
• Moroccan American Trade Council
• Description of the Moroccan-American FTA and components
• Final text of the Moroccan-American FTA
• Description of benefits of the Moroccan-American FTA
• Moroccousafta a site about the Morocco/US Free Trade Agrement

• Мапа: [1] (pdf); links to more: [2]

• Guest houses Guide of Morocco travel guide
• Lexicorient – Morocco travel site
• The Magic Morocco travel site
• Moroccan Culture Series – observations by an American woman living in Morocco
• Pictures from a backpacker's trip through Morocco in 2000

Државе и територије у Африци

	Северна	Алжир · Египат · Либија · Мароко (Западна Сахара)  · Судан · Тунис
	Западна	Бенин · Буркина Фасо · Гамбија · Гана · Гвинеја · Гвинеја Бисао · Зеленортска острва · Либерија · Мали · Мауританија · Нигер · Нигерија · Обала Слоноваче · Сенегал · Сијера Леоне · Того
	Централна	Ангола · Демократска Република Конго · Екваторијална Гвинеја · Габон · Камерун · Република Конго · Сао Томе и Принципе · Централноафричка Република · Чад
	Источна	Бурунди · Еритреја · Етиопија · Замбија · Зимбабве · Кенија · Комори · Мадагаскар · Малави · Маурицијус · Мозамбик · Руанда · Сејшели · Сомалија · Танзанија · Уганда · Џибути
	Јужна	Боцвана · Јужноафричка Република · Лесото · Намибија · Свазиленд
Зависне територије УК: Британска територија Индијског океана · Света Јелена · Француска: Мајот · Реинион · Расејана острва · Португал: Мадеира · Шпанија: Канарска острва · Шпанске суверене територије

Државе и региони семитских народа
Државе у Европи
Малта
Државе у Азији
Израел • Палестина (1) • Газа (2) • Либан • Сирија • Јордан • Ирак • Кувајт • Саудијска Арабија • Јемен • Оман • Уједињени Арапски Емирати • Катар • Бахреин
Државе у Африци
Египат • Либија • Тунис • Алжир • Мароко • Западна Сахара (1) • Мауританија • Судан • Чад • Етиопија • Еритреја
Аутономне територије
Регион Амхара (Етиопија) • Регион Тиграј (Етиопија) • Регион јужних нација, националности и народа (Етиопија) • Харари (Етиопија) • Адис Абеба (Етиопија) • Јеврејска аутономна област (Русија)
Напомене: (1) Палестина и Западна Сахара су делимично признате државе са делимичном контролом сопствене територије. (2) Газа се сматра делом Палестине, али је фактички потпуно независна територија под управом организације Хамас.