Чистка

Из Википедије, слободне енциклопедије

Чистка је термин преузет из руског језика («Чистка партийных рядов») и у буквалном преводу означава чишћење. Право значење је чишћење сопствених (комунистичких) редова од издајника, троцкиста, бухариноваца и свих оних који нису на линији Партије.

Чистке су се одвијале у Совјетском Савезу тридесетих година двадесетог века и у њима су страдали милиони људи. ЧЕКА а касније НКВД су хапсили, мучењем извлачили (често лажна) признања, која су затим ширила круг ухапшених. Ретко ко је био ослобођен пре изречене и издржане казне.

Чистка је добрим делом последица Стаљинове параноје због које је у свакоме видео непријатеља.

Казна је била прогон у сибирске логоре или смрт. Услови у овим логорима су били такви да је смртност била веома велика. Изузетно оштра клима, слаба храна, као и тежак рад. Сибирски логори и методе у њима су касније примењене и у Југославији, на Голом отоку.

У чисткама нису страдали само грађани Совјетског Савеза него и многи комунисти, других нација, који су били у Совјетском Савезу по неком задатку.

Било је и комуниста из Србије који су умрли, били убијени или једноставно нестали, а међу њима Генерални секретар КПЈ Милан Горкић, Филип Филиповић и многи други.

Чистке су погодиле и совјетску армију. На хиљаде официра и генерала је такође страдало у чисткама. То се нарочито одразило на почетку Другог светског рата када је обезглављена совјеска армија трпела велике поразе и губитке од нападајуће Немачке армије.

Живот у оваквим условима је оставио траг на људима. Предратни комунисти који су неко време провели у Совјетском Савезу, и преживели чистке су се битно разликовали од комуниста који су остали у земљи. Зато су имали назив Московити. Мало су се дружили и били повучени у себе.

Види још[уреди]