Чуваркућа

С Википедије, слободне енциклопедије

Чуваркућа
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Врста:
S. tectorum
Биномно име
Sempervivum tectorum

Чуваркућа (лат. Sempervivum tectorum) је вишегодишња зељаста биљка из истоименог рода (Sempervivum). Назив потиче од речи semper vivеre-стално жива, и речи tectorum-кров. [1]

Висока је од 10 до 30 cm, листови су розетасти, црепасти и при врху црвени. На врху стабљике су звездасти цветови црвене боје, код неких подврста и црвено-љубичасте или жуте.

Чуваркућа расте на стенама, зидовима, крововима и лако се одржава. Постоји веровање да чува од грома, болести и вештица.

Чуваркућа садржи танин, слуз, смолу, калцијум малат, масно уље, мрављу и јабучку киселину.

Народна имена чуваркуће су још и пазикућа, ваздажива, дивље смиље, жедњак.

Опис[уреди | уреди извор]

Чуваркућа припада сукулентама, садржи меснате листове пуне воде. Листови су ланцетасти и ушиљеног су врха.[1]Биљка цвета у периоду од јула до августа.

Размножавање[уреди | уреди извор]

Врло отпорна биљка, захваљујући листовима пуним воде може преживети сушу. Веома лако се размножава, столонима самостално или се може развити нова биљка из листа, вегетативно.

Угроженост и заштита[уреди | уреди извор]

Неке врсте овог рода су заштићене од стране државе.

Лековита својства[уреди | уреди извор]

Употребљава се сок од ове биљке и то или из целе свеже биљке (Sempervivum tectori succus) или се употребљава само лист (Sempervivum tectori folium), код упале уха.

У медицини се употребљава као сок против опекотина, херпесa, чирева.

Тинктура од чуваркуће се користи као хомеопатски препарат против упале грла[2].

Постоји народна пословица: боље чуваркућа на кући него два пса пред кућом.

Слике[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „Čuvarkuća (Sempervivum tectorum)”. Plantea (на језику: хрватски). 2014-11-05. Приступљено 2019-08-17. 
  2. ^ Д. Миловановић, Атлас лековитог биља, Београд, 1975.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]