Херпес

Из Википедије, слободне енциклопедије

Херпес је инфекција изазвана Herpes simplex virusima, HSV1 i HSV2. Реч је о два облика једног истог вируса који се разликују по месту манифестације али имају сличну клиничку слику. Начин уласка у организам им је различит па се тако HSV1 или лабијални херпес добија оралним путем и манифестује се најчешће у пределу лица (уста, нос) а HSV2 или генитални херпес се добија полним путем и стога спада у полно преносиве болести а манифестује се у подручју гениталних органа. Извор инфекције је искључиво човек. Инфекцију такође може пренети трудница на дете, ређе преко постељице а чешће приликом рођења (тј. при проласку новорођенчета коз порођајни канал) што може изазвати тешке последице по новорођенче. Из тог разлога се трудницама које су носиоци овог вируса најчешће препоручује порођај путем царског реза.


Настанак и развој инфекције[уреди]

При примарном контакту са овим вирусом настаје иницијална инфекција коју карактеришу повишена температура, општа слабост, болови у мишићима, увећање лимфних чворова итд. што спада у категорију општих симптома. Међутим, има случајева када се не јави ни један од ових симптома и инфекција вирусом пролази незапажено - инапарентна инфекција. Што се тиче локалних симптома јављају се осећај напетости и свраба на месту где се након неког времена појављују пликови величине 1-2мм који су испуњени бело-жутом течношћу. Они убрзо пуцају и праве красте које се суше и не остављају ожиљак. Код гениталног херпеса локализовани су на спољним гениталијама, грлићу материце, изводном мокраћном каналу, простата, тестис и регији око аналног отвора, а понекад и на препонама. Симптоми херпеса могу бити веома различити од особе до особе. Након иницијалне инфекције симптоми почињу да слабе а вирус креће пут нервног система где се смешта у нервне ћелије и прелази у стање мировања заштићен од имунског система. Управо је то разлог због којег је овај вирус способан да доживотно остане у организму. Различити провоцирајући фактори као што су стрес, менструација, пад имунитета, механичка оштећења, операције итд. доводе до реактивације вируса и његов прелазак из латентног у активно стање. Међутим, симптоматологија поновног активирања вируса је по правилу блажа, краће траје и нема општих (ако има, знатно су блажи) већ само локалних симптома. Поновне инфекције код организма који је у солидном стању се ретко јављају, једном годишње, а код особа са слабијим имунским системом могу се јавити и више пута годишње.

Превенција и лечење[уреди]

Превенција се заснива на заштићеном сексуалном контакту (презерватив) као и јачању имунског система. Лечење се спроводи употребом антивирусног лека на бази ацикловира, који значајно ублажава симптоме. Међутим, овај лек не може потпуно да елиминише вирус из организма јер увек остаје један проценат вируса који се налазе ”успавани” у нервним ћелијама и који се могу активирати.

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Херпес


Star of life.svg     Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).