Хомеопатија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Хомеопатски лек

Хомеопатија је правац у алтернативној медицини чије темеље је поставио Самуел Ханеман (1755—1843) 1796 године на основу своје доктрине да се "слично лечи сличним", односно да ће супстанца која изазива одређене симптоме болести код здравих људи излечити сличне симптоме код болесника.[1] Хомеопатија се сматра псеудонауком.[2][3][4]

Ефикасност хомеопатских производа није већа од плацебо ефекта, што се показало у научним и клиничким студијама.[5][6][7][8][9] Док су неке студије имале позитивне резултате, систематска евалуација објављених резултата хомеопатског лечења није доказала њихову ефикасност.[10][11][12][13][14]

Присталице хомеопатије називају официјелну (школску) медицину алопатијом јер сматрају да се она служи грубим поступцима у лечењу пошто користи високе концентрације лекова који у организму изазивају промене супротне онима које изазива болест.[15]

Историја[уреди]

Слика приказује историјске фигуре и персонификацију хомеопатије како посматра бруталност медицине 19. века

Хомеопате тврде да се хомеопатијом први бавио Хипократ око 400. године нове ере, прописивањем мале дозе корена мандрагоре за лечење лудила, иако је знао да он у много већим дозама изазива лудило.[16] У 16. веку Парацелзус, зачетник фармакологије објавио је да "човека лечи оно што га чини болесним."[17] Самуел Ханеман је ту доктрину назвао хомеопатијом и она је била посебно популарна крајем 18. века. Некадашња ефикасност хомеопатских препарата објашњива је чињеницом да су хомеопатске болнице биле стерилније од осталих, а за разлику од типичних доктора тог времена који су углавном чинили штету, у хомеопатским болницама нису чинили ништа (хомеопатија је вода). Одатле привид ефикасности, у поређењу са активно штетним методама. У то време није било модерне медицине нити икакве научне утемељености за терапију, док данас постоје објективна мерила ефикасности лекова.[18][19]

На пример, за време епидемије колере у деветнаестом веку, смртност у Лондонској хомеопатској болници била је само трећину од оне у болници Мидлсекс. Док је страшна медицинска пракса попут пуштања крви или клистирања нестерилисаним инструментима била неупитно штетна, хомеопатски поступци бар нису деловали ни на штету ни на корист[20]. Ханеман је одбацио ове, вековима величане праксе[21] као ирационалне и ненаучне;[22] уместо њих се залагао за употребу ниских доза основних лекова, промовишући нематеријални, виталистички поглед на функционисање живих организама, верујући да болести имају како физичке, тако и психичке узроке.[23] Почео је да тестира ефекте које изазивају разне супстанце на људима процедуром која је касније названа "хомеопатско потврђивање". Тестови су подразумевали да пацијенти тестирају ефекте супстанци записивањем свих њихових симптома као и стања при којима су се појавили.[24] Објавио је колекцију својих доказивања 1805 године, а другу колекцију 65 хомеопатских производа у својој књизи Materia Medica Pura, 1810 године.[25] На основу ње је један од његових студената, Клеменс Мариа Франц фон Бонингхаусен објавио Терапеутски приручник (Therapeutic Pocket Book).[26]

Легализација хомеопатије[уреди]

Јавно здравствено осигурање у већини земаља Европе (нпр. у Немачкој и Швајцарској) не обухвата хомеопатску терапију, али је могуће обухватити је приватним односно допунским осигурањем. Неки хомеопатски третмани су ипак обухваћени здравстевним осигурањем у земљама као што су Француска, Уједињено Краљевство, Данска и Луксембург.[27]

У Европској унији хомеопатија је регулисана директивом 2001/83/EC.[28] Од чланица Европске уније се тражи да хомеопатски производи (за оралну или екстерну употребу) могу да буду регистровани без доказа терапеутске ефикасности, уколико је разређење довољно да се њим може гарантовати безбедност производа; конкретно, не сме да садржи више од 1% минималне дозе која се користи у лековима. Другим речима, разређење мора да буде бар 2Ц, а у специјалним случајевима и веће. Хомеопатски производи регистровани без доказа о ефикасности морају да садрже следећа упозорења: "хомеопатски производ без проверених терапеурских индикација" и "упозорење којим се пацијент саветује да се консултује са доктором у случају да се симптоми не повуку током употребе хомеопатског производа."[28]

У САД је хомеопатија почела да се примењује 1825 године под утицајем Ханс Бирха Грама[29] и брзо је постала популарна.[30] 1890 године постојало је 93 школа медицине, са 14 потпуно хомеопатских и 8 еклектичких. 1900 године постојала је 121 школа са 121 укључујући 22 хомеопатске и 10 електичких.[31] Број хомеопатских школа брзо је опадало током двадесетог века. Последња чисто хомеопатска школа затворена је 1920 године, иако су хомеопатски курсеви наставили да се нуде у Ханемановој медицинској школи у Филаделфији све до 1940. година.[19]

Управа за храну и лекове (ФДА) је 1938. године одобрила употребу хомеопатских производа у САД, али уз значајне изузетке у поређењу са стандардним лековима. Ово су најочигледнији:[32]

  1. Није потребно да се пријављују Управи за храну и лекове.
  2. Изузети су од стандарда добрих пракси производње који се односе на контролу трајности производа.
  3. Изузети су од тестирања ефикасности готовог производа као и испитивања корисног дејства.
  4. Могу да садрже "много веће садржаје" алкохола од осталих лекова, који "не смеју да садрже више од 10 процената, а још мање у случају лекова за децу"

Хомеопатија је веома раширена у Индији због сличности са традиционалном фитотерапијом.

У Србији је хомеопатија легализована Правилником о ближим условима, начину и поступку обављања метода и поступака традиционалне медицине 2007 године.[33] За легализацију су се залагали тадашњи министар здравља Томица Милосављевић, Винка Којадиновић, самостални саветник при Министарству здравља, помоћница министра Снежана Симић, председница Удружења за јавно здравље Србије и Вук Стамболовић, координатор активности Секције за традиционалну медицину при овом Удружењу.[34][35] Основа за доношење правилника био је прелиминарни каталог алтернативних пракси који је Радна група Секције за традиционалну медицину направила на основу магистарског рада Марије Кованџић.[36]

Готово све методе из правилника, прелиминарног каталога и магистарског рада спадају у псеудонауку. Ментор магистарског рада је био Вук Стамболовић, а два (од три) члана испитне комисије (Снежана Симић и Слађана Јовић) су, уз ментора активно промовисала псеудонауку.[37][38][39][40] Од шест чланова радне групе Секције за традиционалну медицину, која је учествовала у изради правилника, само координатор је имао здравствено образовање, а од осталих пет чланова један поседује диплому спортског тренера. Свих шест чланова су активно промовисала недоказане поступке лечења, преувеличавајући здравствене ефекте неделотворних или делимично делотворних начина лечења или превенције болести.[41]

Ханеманови принципи[уреди]

Самуел Ханеман

Ханеманови принципи су следећи:[42]

  • лечење се једино може обављати у складу са законима који владају у природи,
  • није могуће лечење ван ових закона,
  • болест као изоловани ентитет не постоји, постоје само људи који су болесни,
  • да би лек био делотворан мора бити динамичан јер је и болест по својој природи динамична,
  • у свим фазама болести пацијенту је потребан само један лек и све док се тај лек не пронађе болест неће бити излечена.

Општи хомеопатски принципи[уреди]

  • сличност (simillimum) - болест се третира леком који изазива исте симптоме као и сама болест, нпр. уколико обољење изазива повишену температуру преписаће се препарат који подиже температуру, што је супротно од принципа званичне медицине.
  • динамизација (разређивање) - отопина се разређује дестилованом водом или алкохолом, односно ако је у питању чврста супстанца разређује се лактозом у процесу познатом као тритурација.
  • сукусија (мешање) - разређене отопине се мешају великом брзином.
  • холизам (целовитост) - хомеопати посматрају човека као целину и болест схватају као стање неравнотеже. Лековима настоје поново успоставити енергетску равнотежу - хомеостазу.

У хомеопатији важи правило слично се сличним лечи. На пример, ако су симптоми прехладе код пацијента слични знаковима тровања беладоном, употребиће се хомеопатски препарат направљен од беладоне. Лекови се узимају у екстремно разређеном облику. Уобичајено је да се ради о растворима где је један део лека растворен у 1.000.000.000.000 делова воде или другог растварача. Без обзира колико симптома пацијент имао, у једном моменту се узима само један лек који ће наводно бити довољан за све присутне симптоме.

Цветне капи[уреди]

Цветне капи се добијају стављањем цветова у посуду са водом и њиховим излагањем сунчевом светлошћу. Најпознатије су Бахове цветне капи, које је развио хомеопата Едвард Бах. Иако промотери ових производа са хомеопатама деле [витализам|виталистички] поглед на свет па за своје производе тврде да делују преко исте хипотетичке "животне силе", метода производње Бахових цветних капи је другачија. Они се производе на "нежније" начине, попут стављања цветова у осунчану воду, а добијен раствор се не разређује.[43] Не постоје убедљиви научни или клинички докази који би показивали да су цветне капи ефективне.[44]

Критике[уреди]

Најчешће критике су да је хомеопатија псеудонаука потекла од витализма и да наликује алхемији, а да пацијенти потпадају под плацебо ефекат.[45] Хомеопатија је и са научне стране нелогична јер екстремно мале дозе које користи ни на који начин не могу деловати. На пример, једна од уобичајених концентрација активне супстанце износи 10-60 мол/дм3, што би за око 1056 (100.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000) пута било мање од уобичајене концентрације, рецимо, натријумових јона у минералној води. ИСО 3696: 1987 дефинише стандард за контролу воде коришћене у лабораторијским анализама; по њему је дозвољена контаминација воде десет делова на милион, што одговара односу нечистоћа од 4Ц по хомеопатским принципима. Таква вода се не сме чувати у чашама јер ће се загадити нечистоћама из ваздуха.[46] Сама идеја да се смањењем концентрације лека повећава његово корисно дејство потпуно је супротна са односом дозе лека и његових ефекат код конвенционалних лекова, код којих су лековити ефекти зависни од концентрације активног састојка у телу,[47] док плацебо ефекат није специфичан и није у вези са фармацеутском активношћу.[48] Рационализација нелогичности екстремно разређених препарата да вода има "меморију" или "вибрацију" разређеног садржаја у супротности је са законима хемије и физике, као и закона о одржању масе.[49]

Ханеман је препоручивао концентрацију од 30Ц за већину примена, тј. разређење од 10030 = 1060. Пошто је Авогадров број само 6.02 × 1023 честица/мол, вероватност присутности иједног молекула оригиналне супстанце већ у 15Ц разређењу је врло мала, а изузетно је невероватно да би иједан молекул оригиналне супстанце био присутан у 30Ц разређењу. За боље представљање ових бројева, у олимпијском базену има око 1032 молекула воде; уколико бисмо желели бити сигурни да ћемо добити један молекул активне супстанце из 15Ц разређене супстанце, требали бисмо попити 1% запремине базена (око 25 м3, односно 25 тона воде). Арсеник у пијаћој води градског водовода безопасан је ако му је разређење веће од 4Ц.

На разблажењу од 30Ц, више не постоји ни теоретска шанса да у раствору има било чега. То би значило да смо један молекул или атом "лека" успели да поделимо још 18 пута. Ко жели да подели атом само једном, потребан му је нуклеарни реактор. Пресипањем из чаше у чашу у кућној радиности нећете успети то да урадите 18 пута.[50]

Популарни хомеопатски третман за грозницу је пачја јетра разређена до 200Ц, која се продаје под називом осцилококинум. Обзиром да у целом видљивом свемиру има само око 1080 атома, разређење при којем би било вероватно да се у целом видљњивом свемиру нађе иједан молекул би било око 40Ц. Осцилококинум би стога захтевао још 10320 универзума како би било вероватно да се један једини молекул пачје јетре нађе у крајњем хомеопатском производу.[51]

Изворни Ханеманов експеримент са кинином, који је полазиште целе хомеопатије, није могуће поновити, пошто кинин не изазива описане реакције. Вероватније је да су реакције последица алергије.

Етика и безбедност[уреди]

По запажању Националног савета за борбу против превара у здравству (NCAHF, National Council Against Health Fraud), хомеопатија се потпуно уклапа у дефиницију култа (једно од објашњења у Вебстеровом речнику гласи систем лечења болести која се заснива на догми лансираној од стране аутора) али исто тако и у дефиницију секте (група која следи карактеристичну доктрину или вођу). Исцелитељски култови и секте не могу да напредују ако у исто време задржавају свој идентитет, па је тако хомеопатија већ два века остала само оно чиме је Ханеман прогласио. Да би напредовала у научном смислу речи, она би морала да прихвати принципе фармакологије и патологије, који немају ничег заједничког са законима сличности и инфинитезимала (теоријом по којој се разблаживањем повећава снага лека) и идејама псоре и витализма. Али, ако би тако нешто учинила, онда то више не би била хомеопатија, него биомедицина[52].

Многе хомеопате су против вакцинације. Едзард Ернст и Каћа Шмит са Ексетер Универзитета спровели су 2002. године истраживање међу хомеопатама Енглеске. Прикупили су е-маил адресе 168 хомеопата, и упутили су им е-маил којим су, представљајући се као мајка, тражили савет да ли да вакцинишу једногодишње дете од богиња и рубеле. Од 77 хомеопата који су одговорили, само два су препоручила вакцинацију[53].

У сличном истраживању Симона Синга и Алисе Турф, хомеопатама је наглашено да би Алиса требала десет недеља боравити у Западној Африци, у области познатој по маларији, болести од које би могла да умре за само три дана. Алиса је поменула да је претходно узимала класичне лекове, али да је имала одређене нежељене ефекте, па је стога интересује да ли постоји хомеопатска алтернатива. Пре хомеопата, Алиса је посетила обичне докторе, са истом причом. Скренута јој је пажња да су споредни ефекти чести код лекова за маларију, међутим постоји више врсти лекова, па може изабрати онај код којих су ефекти мањи, или не постоје. Истовремено су се доктори распитивали за њено здравствено стање и нудили јој савете о избегавању уједа инсеката. Онда је Алиса посетила десет хомеопата, у околини Лондона. Седам од десет хомеопата није се интересовало за њену историју болести, и није дало икакав савет у вези превенције болести. Све хомеопате су јој предлагале да уместо конвенционалних метода користи хомеопатске препарате, што би могло угрозити њен живот[54].

Мали број хомеопатских производа садржи отрове попут арсеника или отровног бршљена који су високо растворени у хомеопатском производу. У ретким случајевима њихови трагови се могу наћи у готовом производу, најчешће услед неисправне припреме или намерно ниског разређења. Регистровани су чак и озбиљни нежељени ефекти попут коме и смрти.[55][56] Постоје случајеви тровања арсеником код особа које су узимале хомеопатске производе који садрже арсеник.[57] Хомеопатски производ који садржи цинк глукомат у 1Ц разређењу изазвао је губитак чула мириса код малог броја корисника;[58] а 340 случаја су се завршила судским поравнањем у 2006 години за 12 милиона долара.[59] 2009 године Управа за храну и лекове препоручила је купцима да престану са куповином три таква хомеопатска производа, обзиром да могу да изазову трајан губитак чула мириса.[60]

До сада је у свету регистровано минимум 437 особа које су оштећене употребом хомеопатије, често са смртним исходом[61], међутим најчешће је штета настала одлагањем одласка код конвенционалних лекара односно прекид прописане терапије на препоруку хомеопате. У Србији је због бављења хомеопатијом у нерегистрованој ординацији кривично процесуирана Елмира Грубић, регистрована као члан Секције за хомеопатију Српског лекарског друштва.[62]

Опозиција јавности[уреди]

Џејмс Ренди, познат по разоткривању многих превара, јавно је понудио милион долара фармацеутским компанијама - произвођачима хомеопатских производа, уколико докажу да је њихова делотворност већа од делотворности обичне чаше воде или коцке шећера, односно да се не своди искључиво на плацебо ефекат[63]. Нарочито је истакао како би награду могао освојити свако ко недвосмислено издвоји хомеопатски препарат од нехомеопатског применом методе по жељи.[64] Овај изазов прихватила је ББЦ емисија Хоризонт, без резултата[65]. Сличан временски ограничен изазов (од 8.4.2009 до 8.4.2010), са наградом од 10.000 долара понудили су писци књиге Превара или терапија: провера алтернативне медицине[66]. Рендијева милионска награда је и даље активна.

2010 године Мерсејсајд друштво скептика је основало 10:23 кампаљу, охрабрујући групе да јавно узимају прекомерне дозе хомеопатских производа. 2011 године 10:23 кампања се проширила и у њој је учествовало 69 група од којих су 54 снимиле и послале видео записе.[67] Априла 2012, на Берклеј скупу скептика преко сто људи је учествовало у масовном овердозирању узимајући coffea cruda хомеопатски производ за који се тврди да лечи несаницу.[68][69] Ниједан од хиљада демонстраната у Енглеској, Аустралији, Новом Зеланду, Канади и САД није повређен и "нико није излечен ни од чега".[70]

Извори[уреди]

  1. ^ Samuel Hahnemann (1833). The Homeopathic Medical Doctrine, or "Organon of the Healing Art". Dublin: W.F. Wakeman. стр. 48–49. „На основу посматрања, процене ефеката и искуства закључио сам да је најбољи метод лечења заснован на принципу "слично се сличним лечи". Да би се особа поуздано, сигурно и трајно излечила, неопходно је у сваком случају изабрати лек који производи исте ефекте као и болест против које се користи.“ 
  2. ^ Tuomela R (1987). „Chapter 4: Science, Protoscience, and Pseudoscience“. In Pitt JC, Marcello P. Boston Studies in the Philosophy of Science. 98. Springer. стр. 83–101. DOI:10.1007/978-94-009-3779-6_4. ISBN 978-94-010-8181-8. 
  3. ^ Baran GR, Kiana MF, Samuel SP (2014). Chapter 2: Science, Pseudoscience, and Not Science: How Do They Differ?. Springer. стр. 19–57. DOI:10.1007/978-1-4614-8541-4_2. ISBN 978-1-4614-8540-7. „унутар традиционалне медицинске заједнице, хомеопатија се сматра надрилекарством“ 
  4. ^ Ladyman J (2013). „3: Towards a Demarcation of Science from Pseudoscience“. In Pigliucci M, Boudry M. University of Chicago Press. стр. 48-49. ISBN 978-0-226-05196-3. „Ипак, хомеопатија је класичан пример псеудонауке. Она једноставно није ни лоша наука ни научна превара, већ се ни по чему не заснива на научној методологији и теоријама док се истовремено (често искрено) описује као да је научна од стране неких њених присталица.“ 
  5. ^ Ernst, E (2002), „A systematic review of systematic reviews of homeopathy“, Br J Clin Pharmacol 54 (6): 577-582, DOI:10.1046/j.1365-2125.2002.01699.x, PMC 1874503, PMID 12492603. 
  6. ^ „Homeopathy - Issues“, National Health Service, приступљено 2009-07-30 
  7. ^ Altunç U, Pittler MH, Ernst E (2007), „Homeopathy for childhood and adolescence ailments: systematic review of randomized clinical trials“, Mayo Clin Proc 82 (1): 69-75, DOI:10.4065/82.1.69, PMID 17285788, „Ипак, хомеопатија није у потпуности без ризика ... она може да одложи почетак ефективног третмана или дијагнозе.“ 
  8. ^ Shang A, Huwiler-Müntener K, Nartey L, Jüni P, Dörig S, Sterne JA, Pewsner D, Egger M (2005), „Are the clinical effects of homoeopathy placebo effects? Comparative study of placebo-controlled trials of homoeopathy and allopathy“, The Lancet 366 (9487): 726–732, DOI:10.1016/S0140-6736(05)67177-2, PMID 16125589 
  9. ^ UK Parliamentary Committee Science and Technology Committee - Evidence Check 2: Homeopathy, Приступљено 29. 4. 2013.
  10. ^ Kleijnen J, Knipschild P, ter Riet G (February 1991), „Clinical trials of homoeopathy“, BMJ 302 (6772): 316-23, DOI:10.1136/bmj.302.6772.316, PMC 1668980, PMID 1825800. 
  11. ^ Linde K, Clausius N, Ramirez G et al. (1997), „Are the clinical effects of homeopathy placebo effects? A meta-analysis of placebo-controlled trials“, Lancet 350 (9081): 834-843, DOI:10.1016/S0140-6736(97)02293-9, PMID 9310601. 
  12. ^ Linde K, Scholz M, Ramirez G, Clausius N, Melchart D, Jonas WB (July 1999), „Impact of study quality on outcome in placebo-controlled trials of homeopathy“, J Clin Epidemiol 52 (7): 631-6, DOI:10.1016/S0895-4356(99)00048-7, PMID 10391656. 
  13. ^ Boissel J, Cucherat M, Haugh MC, Gooch M (2000), „Evidence of clinical efficacy of homeopathy. A meta-analysis of clinical trials. HMRAG. Homeopathic Medicines Research Advisory Group“, Eur J Clin Pharmacol 56 (1): 27-33, PMID 10853874. 
  14. ^ Mathie RT (2003), „The research evidence base for homeopathy: a fresh assessment of the literature“, Homeopathy 92 (2): 84-91, DOI:10.1016/S1475-4916(03)00006-7, PMID 12725250. 
  15. ^ Јован Максимовић: Увод у медицину са теоријом медицине, Медицински факултет Нови Сад, 2001. ISBN 86-7197-174-0
  16. ^ Hemenway, Henry Bixby (1894), „Modern Homeopathy and Medical Science“, JAMA: the Journal of the American Medical Association (11): 367, DOI:10.1001/jama.1894.02420900001001 
  17. ^ Britannica Online Encyclopedia, Encyclopеdia Britannica, приступљено 2009-03-24 
  18. ^ Ernst, E.; Kaptchuk, TJ (1996), "Homeopathy revisited", Archives of Internal Medicine 156 (19): 2162–4, DOI:10.1001/archinte.156.19.2162, PMID 8885813, Приступљено 29. 4. 2013.
  19. ^ а б History of Homeopathy, Creighton University Department of Pharmacology, приступљено 2007-07-23 
  20. ^ Бен Голдејкер (2011), Лоша наука, pp. 72-, ISBN 978-86-86059-31-4 
  21. ^ Edzard Ernst, Singh, Simon (2008), Trick or Treatment: The Undeniable Facts about Alternative Medicine, New York: W. W. Norton, ISBN 0-393-06661-4 
  22. ^ Lasagna L (1970) [1962], The doctors' dilemmas, New York: Collier Books, p. 33, ISBN 978-0-8369-1669-0 
  23. ^ W. Steven Pray (1 August 2003). a History of Nonprescription Product Regulation. Psychology Press. стр. 192. ISBN 978-0-7890-1538-9 Приступљено 21 January 2013. 
  24. ^ Richard Haehl (1922). Samuel Hahnemann: His Life and Work : Based on Recently Discovered State Papers, Documents, Letters, Etc. B. Jain Publishers. стр. 101. ISBN 978-81-7021-693-3 Приступљено 24 January 2013. 
  25. ^ Samuel Hahnemann. Materia Medica Pura. 
  26. ^ Boger CM, von Bönninghausen CMF, Bradford TL (1999), Boenninghausen's characteristics, materia medica & repertory : with word index (reprint ed.), New Delhi: B. Jain, ISBN 81-7021-207-3, OCLC 46785916 
  27. ^ Dacey J (14 January 2011). „Alternative therapies are put to the test“. swissinfo.ch Приступљено 2011-04-24. 
  28. ^ а б „Directive 2001/83/EC of the European Parliament and of the Council of 6 November 2001 on the Community code relating to medicinal products for human use“. 
  29. ^ Timothy Miller|last = Miller | first = Timothy | author = Timothy Miller | title = America's alternative religions | publisher = State University of New York Press, Albany | date = 1995 | pages = 80 | isbn = 978-0-7914-2397-4
  30. ^ Frederick Karst, Homeopathy In Illinois, Caduceus, 4:2, 1988, pp. 1-33; p. 5
  31. ^ Charles S Cameron, Homeopathy in Retrospect, Trans. Stud. Coll. Phys. Philadelp., 27, 1959, 28-33; p. 30
  32. ^ Isadora Stehlin, Food and Drug Administration Public Affairs Officer, "Homeopathy: Real Medicine or Empty Promises?", December 1996
  33. ^ Правилник о ближим условима, начину и поступку обављања метода и поступака традиционалне медицине
  34. ^ Слађана јовић и Вук Стамболовић о алтернативној медицини
  35. ^ Традиционална, комплементарна и алтернативна медицина у Србији: легализација и интеграција у здравствени систем
  36. ^ Прелиминарни каталог алтернативних пракси
  37. ^ Јавна одбрана магистарске тезе под називом "Алтернативне технологије унапређења здравља у Србији"
  38. ^ Снежана Симић о хомеопатији, духовном оздрављењу, медитацији, молитви, музикотерапији, енергетским пољима
  39. ^ Слађана Јовић предавач у поретку љубави - породичном распореду
  40. ^ Слађана Јовић о наслеђивању трауматских искустава предака
  41. ^ Чланови радне групе за традиционалну медицину, Приступљено 29.4.2013.
  42. ^ Џорџ Витулкас - Хомеопатија - Медицина за нови миленијум, Адваита Сарајево. 2007. ISBN 978-9958-9116-0-6. pp.
  43. ^ Vanhaselen, R (1999), „The relationship between homeopathy and the Dr Bach system of flower remedies: A critical appraisal“, British Homoeopathic journal 88 (3): 121–7, DOI:10.1054/homp.1999.0308, PMID 10449052 
  44. ^ Ernst, E (2002), „"Flower remedies": a systematic review of the clinical evidence“, Wiener klinische Wochenschrift 114 (23–24): 963–6, PMID 12635462 
  45. ^ Williams (2013), стр. 298-.
  46. ^ ISO 3696: 1987
  47. ^ Levy, G (1986), „Kinetics of drug action: An overview“, Journal of Allergy and Clinical Immunology 78 (4 Pt 2): 754–61, DOI:10.1016/0091-6749(86)90057-6, PMID 3534056 
  48. ^ Ernst, E (2007), „Placebo: new insights into an old enigma“, Drug Discovery Today 12 (9–10): 413–8, DOI:10.1016/j.drudis.2007.03.007, PMID 17467578 
  49. ^ Teixeira, J (2007), „Can water possibly have a memory? A sceptical view“, Homeopathy 96 (3): 158–62, DOI:10.1016/j.homp.2007.05.001, PMID 17678811 
  50. ^ Александар Батричевић. „(Не)вероватност хомеопатије“ Приступљено Децембар 2014. 
  51. ^ Robert L. Park (2008), Superstition: Belief in the Age of Science, Princeton University Press, pp. 145–146, ISBN 0-691-13355-7 
  52. ^ Да ли постоје ствари које не постоје?: водич за критичко размишљање, 2000, pp. 122-, ISBN 86-902159-1-3 
  53. ^ Edzard Ernst, Simon Singh (2008), Trick or Treatment? Alternative Medicine on Trial, pp. 352-, ISBN 0-593-06129-2 
  54. ^ Штетност хомеопатије, Приступљено 29. 4. 2013.
  55. ^ Posadzki, P.; Alotaibi, A.; Ernst, E. (2012). „Adverse effects of homeopathy: A systematic review of published case reports and case series“. International Journal of Clinical Practice 66 (12): 1178–1188. DOI:10.1111/ijcp.12026. PMID 23163497. 
  56. ^ „Hyland’s Teething Tablets: Recall - Risk of Harm to Children“. Управа за храну и лекове. 23 October 2010 Приступљено August 2013. 
  57. ^ Chakraborti, D; Mukherjee, SC; Saha, KC; Chowdhury, UK; Rahman, MM; Sengupta, MK (2003), „Arsenic toxicity from homeopathic treatment“, Journal of toxicology. Clinical toxicology 41 (7): 963–7, DOI:10.1081/CLT-120026518, PMID 14705842 
  58. ^ Stephen Barrett (4 November 2003), Zicam marketers sued, Homeowatch.org, приступљено 2007-10-25 
  59. ^ Boodman S (31 January 2006), This Week in Health & Science, Washington Post, приступљено 2007-10-25 
  60. ^ Sources:
  61. ^ Штета од хомеопатије, Приступљено 29. 4. 2013.
  62. ^ Шећером лечила људе оболеле од карцинома
  63. ^ Рендијев изазов, Приступљено 29. 4. 2013.
  64. ^ Бен Голдејкер; (2011), Лоша наука, pp. 54-, ISBN 978-86-86059-31-4 
  65. ^ Хоризонт - тест хомеопатије, транскрипт емисије, Приступљено 29. 4. 2013.
  66. ^ Изазов хомеопатама, Приступљено 29. 4. 2013.
  67. ^ „The 10:23 Challenge 2011 Gallery“. Merseyside Skeptics Society Приступљено 2011-04-11. 
  68. ^ Munger, Kel. „Drugs, not bugs“. Sacramento News Review Приступљено 2012-05-04. 
  69. ^ „Mixing Homeopathic "Remedies" for 2011 San Francisco 10:23 "Overdose"“. 10:23 campaign Приступљено 2012-05-09. 
  70. ^ Coghlan A (1 February 2010). „Mass drug overdose – none dead“. New Scientist Приступљено 2012-04-20. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]


Star of life.svg     Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).


Традиционална (комплементрана и алтернативна) медицина
Популарна медицина СамолечењеЛечење домаћим лековимаНародна медицина
Традиционална медицина АјурведаАкупунктураАкупресураДуховна енергетска медицинаЈогаТрадиционална кинеска медицинаОријентална медицинаКвантна медицинаМакробиотикаПримењена кинезиологијаРефлексологијаСегментна терапијаСуђокТрадиционална домаћа медицинаТуинаШиацу
Методе традиционалне (комплементарне и алтернативне) медицине АпитерапијаАроматерапијеБиоенерготерапијаДетекција штетних зрачењаЕнергетска терапијаОстеопатијаХиропрактикаХомеопатијаХербалистикаЛечење звукомЛечење веромНатуропатијаКвантна медицинаКристалотерапијеЛечење светломФитотерапијаПородични распоредРеикиТаи чи чуанЋи гонг