Хомеопатија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Хомеопатски лек

Хомеопатија је правац у алтернативној медицини који у терапији користи веома мале концентрације супстанци (лекова) које у већим концентрацијама изазивају исте или сличне симптоме у организму као и сама болест. Оснивач овог правца је био немачки лекар Самуел Ханеман (1755—1843), који је приметио да кора кининовца код здравог човека изазива исте симптоме као маларија. Присталице хомеопатије називају официјелну (школску) медицину алопатијом јер сматрају да се она служи грубим поступцима у лечењу пошто користи високе концентрације лекова који у организму изазивају промене супротне онима које изазива болест.[1]

Хомеопатија се и данас користи као вид алтернативних терапија.

Ефикасност хомеопатског начина лечења није већа од плацебо ефекта, што се показало у научним и клиничким студијама.[2][3][4][4][5][6] Док су неке студије имале позитивне резултате, систематска евалуација објављених резултата хомеопатског лечења није доказала њихову ефикасност.[7][8][9][10][11]

Историја[уреди]

Слика приказује историјске фигуре и персонификацију хомеопатије како посматра бруталност медицине 19. века

Самуел Ханеман је, преводећи књигу о лековима коју је написао професор са Лондонског универзитета Вилијам Кулен, наишао на детаљан опис дејства коре кининовца (кинина) који се користио за лечење маларије. Кулен је лековитост кинина објаснио његовим горким укусом. Скептичан према овом објашњењу Ханеман је одлучио да испроба деловање ове супстанце на себи. Узимао је кинин два пута дневно и након одређеног времена добио је симптоме идентичне онима које имају оболели од маларије. Пошто је прекинуо експеримент, симптоми су се повукли. Након тога је наставио да експериментише са другим напицима. Убрзо су му се придружили и други лекари и сви су водили детаљне белешке о резултатима и реакцијама које су лекови изазивали код њих. Сви симптоми су сакупљени у збирке симптома које одговарају одређеним супстанцама. То је био почетак хомеопатксе праксе.

Џејмс Тајлер Кент (1849—1921) је наставио Ханеманов рад и 1905. је објавио књигу „Materia Medica Pura“ - листу 217 лекова који се користе и данас. Кент је био професор на Медицинском колеџу у Сент Луису и посветио је свој живот проучавању хомеопатије. Написао је око 650 радова, описавши око 65.000 симптома.

Некадашња ефикасност хомеопатских препарата може се објаснити чињеницом да су хомеопатске болнице биле стерилније од осталих, а за разлику од типичних доктора тог времена који су углавном чинили штету, у хомеопатским болницама нису чинили ништа (хомеопатија је вода). Одатле привид ефикасности, у поређењу са активно штетним методама. У то време није било модерне медицине нити икакве научне утемељености за терапију, док данас постоје објективна мерила ефикасности лекова[12][13]. На пример, за време епидемије колере у деветнаестом веку, смртност у Лондонској хомеопатској болници била је само трећину од оне у болници Мидлсекс. Док је страшна медицинска пракса попут пуштања крви или клистирања нестерилисаним инструментима била неупитно штетна, хомеопатски поступци бар нису деловали ни на штету ни на корист[14].

Хомеопатија је стигла у САД 1825. године, а од 1865. до 1885. је достигла свој врхунац, да би потом била прихваћена и у Уједињеном Краљевству где је била нарочито популарна крајем Првог светског рата. Веома је раширена у Индији због сличности са традиционалном фитотерапијом. Европска унија је регулисала хомеопатију директивом бр. 2001/82/EC. Јавно здравствено осигурање у већини земаља (нпр. у Немачкој и Швајцарској) не обухвата хомеопатску терапију, али ју је могуће обухватити приватним односно допунским осигурањем. Неки хомеопатски третмани су ипак обухваћени здравстевним осигурањем у земљама као што су Француска, Уједињено Краљевство, Данска и Луксембург.

Хомеопате врло радо наводе она истраживања чији су резултати баш онакви какве желе да чују, а занемарују остале. Та логичка грешка назива се пробирање. По том принципу могуће је пробирати омиљене метаанализе или их погрешно приказивати. То раде тако што цитирају само резултате за сва истраживања обухваћена сваком метаанализом, а ту су укључена и сва истраживања лошијег квалитета. Најпоузданија бројка добија се за ограничен скуп „ваљаних тестова“ и кад се они погледају хомеопатија нема ништа бољи учинак од плацеба. Изведено је преко сто рандомизованих плацебо контролисаних испитивања хомеопатских препарата и време је да се престане. Хомеопатске таблете не делују ишта боље од таблета плацеба. Није да друштву недостаје пара за истраживање алтернативне терапије, али нема знања о медицини заснованој на доказима ни стручности у обављању експеримената. Из литературе и полемике хомеопата извиру незнање и бес усмерен готово према свима који се усуде да процењују експерименте.[15]

У Србији је хомеопатија легализована Правилником о ближим условима, начину и поступку обављања метода и поступака традиционалне медицине издатом у Службеном гласнику 119/2007 од 14.12.2007. године. Правилник је потписао тадашњи министар здравља Томица Милосављевић, под притиском помоћнице проф. др Снежане Симић, председнице Удружења за јавно здравље Србије и проф. др Вука Стамболовића, координатора активности Секције за традиционалну медицину при овом Удружењу. Од шест чланова радне групе Секције за традиционалну медицину, која је учествовала у изради правилника, само један је имао медицинско образовање [16].

Ханеманови принципи[уреди]

Самуел Ханеман

Ханеманови принципи су следећи:[17]

  • лечење се једино може обављати у складу са законима који владају у природи,
  • није могуће лечење ван ових закона,
  • болест као изоловани ентитет не постоји, постоје само људи који су болесни,
  • да би лек био делотворан мора бити динамичан јер је и болест по својој природи динамична,
  • у свим фазама болести пацијенту је потребан само један лек и све док се тај лек не пронађе болест неће бити излечена.

Општи хомеопатски принципи[уреди]

  • сличност (simillimum) - болест се третира леком који изазива исте симптоме као и сама болест, нпр. уколико обољење изазива повишену температуру преписаће се препарат који подиже температуру, што је супротно од принципа званичне медицине.
  • динамизација (разређивање) - отопина се разређује дестилованом водом или алкохолом, односно ако је у питању чврста супстанца разређује се лактозом у процесу познатом као тритурација.
  • сукусија (мешање) - разређене отопине се мешају великом брзином.
  • холизам (целовитост) - хомеопати посматрају човека као целину и болест схватају као стање неравнотеже. Лековима настоје поново успоставити енергетску равнотежу - хомеостазу.

Хомеопатски лекови[уреди]

Хомеопатски лекови се данас добијају од материја биљног и животињског порекла и од минерала.[18]

У хомеопатији важи правило слично се сличним лечи. На пример, ако су симптоми прехладе код пацијента слични знаковима тровања беладоном, употребиће се хомеопатски препарат направљен од беладоне. Лекови се узимају у екстремно разређеном облику. Уобичајено је да се ради о растворима где је један део лека растворен у 1.000.000.000.000 делова воде или другог растварача. Без обзира колико симптома пацијент имао, у једном моменту се узима само један лек који ће наводно бити довољан за све присутне симптоме.

Европска заједница је увела пропис да поједностављена процедура (без детаљног испитивања) регистрације хомеопатских лекова може да се примени само на препарате са степеном концентрације нижим од 4Ц, што је један део активне материје на 10.000 делова растварача. Ово је учињено ради сигурности корисника, јер би медикаменти са вишом концентрацијом ипак могли на неки начин да делују на организам[19].

Критике[уреди]

Најчешће критике се упућују хомеопатији да је псеудонаука потекла од витализма и да наликује алхемији, а да пацијенти потпадају под плацебо ефекат.[20] Критичари тврде да је хомеопатија нелогична јер екстремно мале дозе које користи не могу деловати. Примером, једна од уобичајених концентрација активне супстанце износи 10-60 мол/дм3, што би за око 1056 (100.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000) пута било мање од уобичајене концентрације, рецимо, натријумових јона у минералној води.

Ханеман је препоручивао концентрацију од 30Ц за већину примена, тј. разређење од 10030 = 1060. Пошто је Авогадров број само 6.02 × 1023 честица/мол, вероватност присутности иједног молекула оригиналне супстанце већ у 15Ц разређењу је врло мала, а изузетно је невероватно да би иједан молекул оригиналне супстанце био присутан у 30Ц разређењу. За боље представљање ових бројева, у олимпијском базену има око 1032 молекула воде; уколико бисмо желели бити сигурни да ћемо добити један молекул активне супстанце из 15Ц разређене супстанце, требали бисмо попити 1% запремине базена (око 25 м3 или тонy воде). Арсеник у пијаћој води градског водовода безопасан је ако му је разређење веће од 4Ц.

Изворни Ханеманов експеримент са кинином, који је полазиште целе хомеопатије, није могуће поновити, пошто кинин не изазива описане реакције. Вероватније је да су узроковане Ханемановом алергијом на кинин.

По запажању Националног савета за борбу против превара у здравству (NCAHF, National Council Against Health Fraud), хомеопатија се потпуно уклапа у дефиницију култа (једно од објашњења у Вебстеровом речнику гласи систем лечења болести која се заснива на догми лансираној од стране аутора) али исто тако и у дефиницију секте (група која следи карактеристичну доктрину или вођу). Исцелитељски култови и секте не могу да напредују ако у исто време задржавају свој идентитет, па је тако хомеопатија већ два века остала само оно чиме је Ханеман прогласио. Да би напредовала у научном смислу речи, она би морала да прихвати принципе фармакологије и патологије, који немају ничег заједничког са законима сличности и инфинитезимала (теоријом по којој се разблаживањем повећава снага лека) и идејама псоре и витализма. Али, ако би тако нешто учинила, онда то више не би била хомеопатија, него биомедицина[21].

Многе хомеопате су против вакцинације. Едзард Ернст и Каћа Шмит са Ексетер Универзитета спровели су 2002. године истраживање међу хомеопатама Енглеске. Након сакупљања е-маил адреса 168 хомеопата, упутили су им е-маил којим су тражили савет, представљајући се као мајка, да ли да вакцинишу једногодишње дете од богиња и рубеле. Од 77 хомеопата који су одговорили, само два су препоручила вакцинацију[22].

У сличном истраживању Симона Синга и Алисе Турф, хомеопатама је наглашено да би Алиса требала десет недеља боравити у Западној Африци, у области познатој по маларији, болести од које би могла да умре за само три дана. Алиса је поменула да је претходно узимала класичне лекове, али да је имала одређене нежељене ефекте, па је стога интересује да ли постоји хомеопатска алтернатива. Пре хомеопата, Алиса је посетила обичне докторе, са истом причом. Скренута јој је пажња да су споредни ефекти чести код лекова за маларију, међутим постоји више врсти лекова, па може изабрати онај код којих су ефекти мањи, или не постоје. Истовремено су се доктори распитивали за њено здравствено стање и нудили јој савете о избегавању уједа инсеката. Онда је Алиса посетила десет хомеопата, у околини Лондона. Седам од десет хомеопата није се интересовало за њену историју болести, и није дало икакав савет у вези превенције болести. Све хомеопате су јој предлагале да уместо конвенционалних метода користи хомеопатске препарате, што би могло угрозити њен живот[23].

Џејмс Ренди, познат по разоткривању многих модерних превара, јавно је понудио милион долара фармацеутским компанијама - произвођачима хомеопатских препарата, уколико докажу да је њихова делотворност већа од делотворности обичне чаше воде или коцке шећера, односно да се не своди искључиво на плацебо ефекат[24]. Нарочито је истакао како би награду могао освојити свако ко недвосмислено издвоји хомеопатски препарат од нехомеопатског применом методе по жељи.[25] Овај изазов прихватила је ББЦ емисија Хоризонт, без резултата[26]. Сличан временски ограничен изазов (од 8.4.2009 до 8.4.2010), са наградом од 10.000 долара понудили су писци књиге Превара или терапија: провера алтернативне медицине[27]. Рендијева награда и даље чека оне који су вољни да провере своја убеђења у пракси.

До сада је у свету регистровано минимум 437 особа које су оштећене употребом хомеопатије, често са смртним исходом[28].

Услед економске предности коју хомеопатски препарати имају над конвенционалним лековима (јефтинији су), многе државе прихватиле су употребу хомеопатије, без обзира на њену доказану безвредност и штетност. 10:23 кампања замишљена је тако да докаже хомеопатама и осталима неделотворност хомеопатских препарата, тако што учесници кампање намерно узимају смртоносне дозе, без икаквих последица[29].

Извори[уреди]

  1. ^ Јован Максимовић: Увод у медицину са теоријом медицине, Медицински факултет Нови Сад, 2001. ISBN 86-7197-174-0
  2. ^ E, Ernst (2002), „A systematic review of systematic reviews of homeopathy“, Br J Clin Pharmacol 54 (6): 577-582, DOI:10.1046/j.1365-2125.2002.01699.x, PMC 1874503, PMID 12492603. 
  3. ^ „Homeopathy - Issues“, National Health Service, приступљено 2009-07-30 
  4. ^ а б Altunç U, Pittler MH, Ernst E (2007), „Homeopathy for childhood and adolescence ailments: systematic review of randomized clinical trials“, Mayo Clin Proc 82 (1): 69-75, DOI:10.4065/82.1.69, PMID 17285788, „However, homeopathy is not totally devoid of risks ... it may delay effective treatment or diagnosis.“ 
  5. ^ Shang A, Huwiler-Müntener K, Nartey L, Jüni P, Dörig S, Sterne JA, Pewsner D, Egger M (2005), „Are the clinical effects of homoeopathy placebo effects? Comparative study of placebo-controlled trials of homoeopathy and allopathy“, The Lancet 366 (9487): 726–732, DOI:10.1016/S0140-6736(05)67177-2, PMID 16125589 
  6. ^ UK Parliamentary Committee Science and Technology Committee - "Evidence Check 2: Homeopathy", Приступљено 29. 4. 2013.
  7. ^ Kleijnen J, Knipschild P, ter Riet G (February 1991), „Clinical trials of homoeopathy“, BMJ 302 (6772): 316-23, DOI:10.1136/bmj.302.6772.316, PMC 1668980, PMID 1825800. 
  8. ^ Linde K, Clausius N, Ramirez G et al. (1997), „Are the clinical effects of homeopathy placebo effects? A meta-analysis of placebo-controlled trials“, Lancet 350 (9081): 834-843, DOI:10.1016/S0140-6736(97)02293-9, PMID 9310601. 
  9. ^ Linde K, Scholz M, Ramirez G, Clausius N, Melchart D, Jonas WB (July 1999), „Impact of study quality on outcome in placebo-controlled trials of homeopathy“, J Clin Epidemiol 52 (7): 631-6, DOI:10.1016/S0895-4356(99)00048-7, PMID 10391656. 
  10. ^ Boissel J, Cucherat M, Haugh MC, Gooch M (2000), „Evidence of clinical efficacy of homeopathy. A meta-analysis of clinical trials. HMRAG. Homeopathic Medicines Research Advisory Group“, Eur J Clin Pharmacol 56 (1): 27-33, PMID 10853874. 
  11. ^ Mathie RT (2003), „The research evidence base for homeopathy: a fresh assessment of the literature“, Homeopathy 92 (2): 84-91, DOI:10.1016/S1475-4916(03)00006-7, PMID 12725250. 
  12. ^ [Ernst, E.; Kaptchuk, TJ (1996), "Homeopathy revisited", Archives of Internal Medicine 156 (19): 2162–4, DOI:10.1001/archinte.156.19.2162, PMID 8885813], Приступљено 29. 4. 2013.
  13. ^ ["History of Homeopathy", Creighton University Department of Pharmacology, http://altmed.creighton.edu/Homeopathy/history.htm, retrieved 2007-07-23], Приступљено 29. 4. 2013.
  14. ^ Бен Голдејкер; (2011), Лоша наука, pp. 72, ISBN 978-86-86059-31-4 
  15. ^ Бен Голдејкер; (2011), Лоша наука, pp. 50-52, ISBN 978-86-86059-31-4 
  16. ^ Списак чланова радне групе за традиционалну медицину, Приступљено 29. 4. 2013.
  17. ^ Џорџ Витулкас - Хомеопатија - Медицина за нови миленијум, Адваита Сарајево, 2007. ISBN 978-9958-9116-0-6.
  18. ^ – Хомеопатија БХ, Приступљено 29. 4. 2013.
  19. ^ Антонић В. (2000), Да ли постоје ствари које не постоје?: водич за критичко размишљање, pp. 121, ISBN 86-902159-1-3 
  20. ^ Williams (2013), стр. 298.
  21. ^ Антонић В. (2000), Да ли постоје ствари које не постоје?: водич за критичко размишљање, pp. 122, ISBN 86-902159-1-3 
  22. ^ Edzard Ernst, Simon Singh (2008), Trick or Treatment? Alternative Medicine on Trial, pp. 352, ISBN 0-593-06129-2 
  23. ^ Штетност хомеопатије, Приступљено 29. 4. 2013.
  24. ^ Рендијев изазов, Приступљено 29. 4. 2013.
  25. ^ Бен Голдејкер; (2011), Лоша наука, pp. 54, ISBN 978-86-86059-31-4 
  26. ^ Хоризонт - тест хомеопатије, транскрипт емисије, Приступљено 29. 4. 2013.
  27. ^ Изазов хомеопатама, Приступљено 29. 4. 2013.
  28. ^ Штета од хомеопатије, Приступљено 29. 4. 2013.
  29. ^ 10:23 кампања, Приступљено 29. 4. 2013.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Хомеопатија


Star of life.svg     Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).


Традиционална (комплементрана и алтернативна) медицина
Популарна медицина СамолечењеЛечење домаћим лековимаНародна медицина
Традиционална медицина АјурведаАкупунктураАкупресураДуховна енергетска медицинаЈогаТрадиционална кинеска медицинаОријентална медицинаКвантна медицинаМакробиотикаПримењена кинезиологијаРефлексологијаСегментна терапијаСуђокТрадиционална домаћа медицинаТуинаШиацу
Методе традиционалне (комплементарне и алтернативне) медицине АпитерапијаАроматерапијеБиоенерготерапијаДетекција штетних зрачењаЕнергетска терапијаОстеопатијаХиропрактикаХомеопатијаХербалистикаЛечење звукомЛечење веромНатуропатијаКвантна медицинаКристалотерапијеЛечење светломФитотерапијаПородични распоредРеикиТаи чи чуанЋи гонг