Шандор Боназ

*Бискуп*

Шандор Боназ
Бискуп; Шандор Боназ
	Боназ 1889.
Датум рођења	11. август 1812.
Место рођења	Шале (Же), Рона-Алпи
Датум смрти	9. август 1889. (76 год.)
Место смрти	Темешвар Мађарска
Држављанство	Француско и ; Мађарско
Образовање	Пазманеум (Беч)
Занимање	Епископ; католички свештеник католички бискуп
Активни период	1860 — 1889.
Мандат	Бискуп ;
Претходник	Шандор Чајаги
Наследник	Шандор Десефи

Шандор Боназ (мађ. Bonnaz Sándor), (Шале (Же), 11. август 1812. — Темишвар, 9. август 1889.^[1]) био је католички свештеник, бискуп Чанадски.^[2]

Каријера[уреди | уреди извор]

Његов отац, Антал Јанош Боназ служио је као поручник у војсци француског цара Наполеона I, а мајка му је била Франциска Хугенио. Јанош Боназ је пао у бици код Лајпцига 1813. године, након чега се мајка преселила са својим 7-годишњим сином у Мађарску, где је њен зет, Антал Боназ био парохијски свештеник Нађ-Осону (Торонтал жуп.). Након завршене гимназије у Сегедину, Шандор је ступио у свештенство. Од 1834. године провео је своје припремне године у Бечу, у Пазманеуму, а за свештеника га је заредио Јожеф Лоновић 1837. године.^[2]

После кратке каријере као капелан и наставник богословије, постављен је за пароха „велике јесени” 1844. године, а 1850. године за привременог надзорника свих мађарских и немачких народних школа „Темеш Баншаг и Српско војводство“.^[2] Игуман је постао од 1859. године.

Епископска каријера[уреди | уреди извор]

Дана 10. јуна 1860. године именован је за епископију у Чанаду, која је упражњена после смрти Шандора Чајагија, а папску потврду је добио 28. септембра.^{[тражи се извор]} За епископа су га хиротонисали 4. новембра архиепископ калочки Јожеф Кунст, вачки епископ Јожеф Антал Пејтлер и тинински епископ Јанош Нехиба уз његову помоћ.

Године 1870. учествовао је на Првом ватиканском концилу. Као епископ радио је озбиљно, са ретким умећем као земљорадник претворио је епископско имање у узорно салаше,^[2] и својим побожним поступцима стекао опште поштовање. Са 100.000 форинти основао је две канонске катедре, и то за слабо плаћене свештенике, а дао је и 100.000 форинти у свештенички пензиони фонд. Подигао је безброј цркава и школа и основао 19 парохија. Позвао је у своју епархију Сиромашне школске сестре по имену Богородица,^[2] потрошио је сто хиљада форинти на њихово пресељење (црква манастира Нотр Дам подигнута 1894. припада њиховом некадашњем манастиру у Темешвару^[3]), а поклонио је скоро 2 милиона форинти за јавно добро.

Због своје болести, 1874. године каноник Јожеф Немет је посвећен за епископа и постављен за његовог заменика.^[2] До његове смрти, још 16 година, заједнички су управљали епархијом.

Награде[уреди | уреди извор]

Године 1871. одликован је Орденом Гвоздене круне прве класе (аустр.)

Оставштина[уреди | уреди извор]

У Темишвару, улица Боназ, сада позната као авенија генерала Јона Драгалина^[4], између канала Бега и Хуњади ут (данас 16. децембра 1989.) је добила његово име.