Темишвар

Из Википедије, слободне енциклопедије
Темишвар
Timișoara

Temisvar - Victory Square.JPG
Трг победе у Темишвару

Грб
Основни подаци
Држава Застава Румуније Румунија
Округ Тамиш
Становништво
Становништво 307.347 (2007)
Агломерација 359.132 (2007)
Густина становништва 2.379 ст/км²
Географске карактеристике
Координате 45°45′22″N 21°13′46″E / 45.756111, 21.229444
Надморска висина 89 м
Површина 130,5 км²
Темишвар на мапи Румунија
{{{alt}}}
Темишвар
Темишвар на мапи Румунија
Остали подаци

Темишвар (рум. Timișoara, IPA /timiˈʃo̯ara/ Timisoara.ogg Timisoara.ogg (Тимишоара), мађ. Temesvár, нем. Temeschburg / Temesvar) је град у Румунији. Највећи је град Баната, лежи на реци Бегеј и седиште је Жупаније Тамиш. Са 412.753 становника Темишвар је четврти град по величини у Румунији, а такође је познат као и културни, образовни и трговачки центар западне Румуније.[1]

Темишвар је и највећи културно-историјски центар Срба у Румунији. Највише српског живља окупљено је управо у Темишвару, где иначе постоје многе културне установе које их зближавају. У Темишвару се налази седиште Епархије темишварске Српске православне цркве, као и Савеза Срба у Румунији, а такође се овде издаје и српски недељник „Наша реч“.

Град се назива и „Малим Бечом“, јер је веома дуго био под Хабзбурговцима, и његово средиште својом архитектуром и амбијентима подсећа на стари део Беча.

Назив[уреди]

Темишвар дугује име реци Тамиш (рум. Timiş, антички Tibisis). Занимљиво је да кроз град протиче само река Бегеј. Разлог овоме је повезаност и испреплетаност токова ове две реке у прошлости на подручју града. Каснијом канализацијом и обалоутврдом њихови токови су добили другачије правце, који су до данас у том облику.

Румунски облик имена град је Timișoara (у изговору Тимишоара са меким „ш“) потиче од античког назива Тибисис или Тибискус.[1] Српски назив за град Темишвар близак је и дугује порекло мађарском називу Temesvár (мађ. Temes је Тамиш, vár је тврђава). Хрватска верзија је слична, Temišvar. Немци називају двојако: сопствена верзија је Temeschburg, а помађарена је Temeswar. Банатски бугарски назив је Timišvár.

Природни услови[уреди]

Куполе и торњеви Темишвара - панорамски поглед изјутра

Темишвар је један од румунских градова који су најудаљенији од престонице Букурешта, док је са друге стране град много ближи Београду (155 km). Најближи већи град је северније постављени Арад на 43 km раздаљине.

Рељеф: Град се налази на југоисточном ободу Панонске низије, на око 100 метара надморске висине, а сама окација града је граница између равнице на западу и брдовитих делова на истоку.[2]

Клима: Клима у Темишвару је умерено континентална - панонска варијанта са топлим летима и хладним зимама.

Воде: Кроз град протиче река Бегеј, али је у прошлости протицала и река Тамиш. Тада је овај део низије био мочваран са нерегулисаним токовима. Каснијом канализацијом и обалоутврдом токови обе реке су добили другачије правце, који су до данас у том облику. Тамиш је тиме померен ван подручја града, док је Бегеј, као градска река, смирен са веома лепо уређеном обалом претвореном у градско шеталиште.

Зграда опере
Синагога у Темишвару

Становништво[уреди]

Према попису из 2002. године, на територији општине Темишвар живи 317.660 становника. Етничка структура је следћа:[3]

Историја[уреди]

Трајанов Трг
Османски Темишвар 1650. године

На месту или у ближој околини данашњег Темишвара у римском периоду био је војни логор Замбара или Зуробара. На остацима овог логора номадска племена која су крајем старог века провалила из Азије у Европу (највише Авари) основала су насеље под именом Бегеј. 1019. године овај локалитет је први пут споменут у писаним изворима византијског порекла, мада се не може са потпуном тачношћу тврдити да се ради о баш овом локалитету. 1154. године овај локалитет спомиње арапски путописац Шариф ал Идризи „као леп град који нуди много богатстава“.

Прва историјска појава имена града је спомињање тврђаве Timişoara (лат. Castrum Temesiensis) у документу угарског краља Андраша II из 1212. године. Темишвар, одн. Timişoara засебно се први пут спомиње 1474. године.

Град су освојили отомански Турци 1552. године а Темишвар ће под њиховом контролом остати следећих 167 година, и током дугогодишње отоманске владавине, град ће доживети огромне промене у етничкој структури становништва. Године 1582, Темишвар још увек има већинско мађарско становништво а у 17. веку, већину становништва чине муслимански Турци. У истом периоду, у граду се јављају и скупине Срба, Јевреја и Рома.

Године 1716, Темишвар ослобађа војвода Еуген Савојски у име Хабзбурговаца. Муслиманско становништво се повукло из града са турском војском и град је остао са свега 600-700 становника, од којих су 446 били Срби. И на првом званичном попису из 1720. године град је имао српску већину, а мањинске групе били су Румуни и Јевреји. Мађари и Немци, будуће доминантно становништво Темишвара, још се нису почели насељавати.

Темишвар је брзо постао привредно средиште овог дела хабзбуршког царства. 1718. године отворена је прва пивара, а после тога и погон за прераду дувана. У периоду 1728-71. врши се обалоутврда и каналисање Бегеја, који заправо постаје канал и веза града са Дунавом. У брзо развијајући град досељава се велики број Мађара и Немаца, па град добија изразито етничко и верско шаренило. У ово време градско језгро добија правилне улице и тргове, а граде се и данашње барконе цркве свих вера.

Град постаје управно седиште новоформираног подручја Војводство Србија и Тамишки Банат 1849. године, као исход Револуције 1848-49.[4] Ово војводство било је етнички веома разнолико: у значајном постотку били су присутни Срби, Румуни, Немци и Мађари. Године 1860. оно је укинуто и 7 година касније, после стварања Аустроугарске и краљевине Угарске, расподељено на више нових жупанија. Град је у овом периоду добио на значају као средиште јужне Паноније, па се веома брзо развијао на свим пољима. По последњем угарском попису становништва из 1910. Темишвар је имао 72.555 становника, по националном саставу редом: Немци 31.644 (43,6%), Мађари 28.552 (39,3%), Румуни 7.566 (10,4%) и Срби 3.482 (4,8%).

24. новембра 1918. године у Темишвар су умарширале српске трупе. Оне су напустиле град у јулу 1919., када је град предат Румунији, а што је накнадно потврђеном споразумом у Тријанону 1920. године. Када је град предат, 10. августа 1919. је одржан велики скуп становника румунског Баната у Темишвару где је више од 40.000 учесника гласало за уједињење Баната са Румунијом.[5][6] Град је постао средиште западног дела Румуније па је почетком 30-тих, број становника нарастао на више од 100.000 становника.

Темишвар није много страдао у Другом светском рату, а су град захватиле снажне промене у деценијама после. Као последица снажног привредног развоја дошло је до наглог популационог раста града захваљујући пресељавању руралног становништва из околних села, етнички румунских. У то време Румуни постају већинско становништво у Темишвару, док број Немаца и Јевреја опада пресељењем у државе матице. Јеврејска популација је готово нестала из града. До краха комунизма у Румунији становништво Темишвара се утростручило у односо на 1930. годину, али је удео Мађара опао са 30% на 7,5%, Немаца са 30% на 2% и Јевреја са 8% на 0%.

Шеснаестог децембра 1989. године, много грађана Темишвара је подржало мађарског калвинистичког свештеника Ласла Токеша, против комунистичких власти на челу са Николае Чаушеском, и тајне полиције, Секуритатее. Сутрадан је у граду започео устанак против власти и ово је био почетак Румунске револуције 1989. године, која је срушила режим недељу дана касније.[7]

Привреда[уреди]

Темишвар је снажно привредно средиште још од 18. века, када је постао и важно управно седиште овог дела хабзбуршке монархије. Већ тада је град имао много трговаца, занатлија и чиновника. Снажан просперитет се наставио и у 19. веку, потпомогнут градњом железнице и модерних путева. У оквиру Румуније Темишвар се и даље развијао, али будући да је постављен на крајњем западу земље, то је ишло спорије у односу на друге румунске градове.

У периоду транзиције, током последњих 20-так година, Темишвар је и поред бројних тешкоћа имао значајан развој. Верује се да је томе допринела удаљеност и изолованост Темишвара и његове околине у односу на већи део државе и близина развијенијег дела Европе. Чак је скован и израз „Темишварски модел“, који у Румунији означава добар модел прилагољавања капиталистичкој привреди за државне услове. У Темишвару су последњих година подигнути и отворени бројни објекти индустрије и трговине, добрим делом захваљујући страним улагањима, највише из Немачке и Италије. По најновијим проценама град има најмању стопу незапослености у држави и веома високе плате за ниво матичне државе.

Саобраћај[уреди]

Типичан градски аутобус

Темишвар поседује развијен градски саобраћај у више видова: аутобуски - 15 линија, тролејбуски - 9 линија, трамвајски - 11 линија. Све линије су под управом предузећа "Темишварска обласна саомоуправа за саобраћај".

Међуградски и међународни саобраћај је такође развијен, а овде се очекује и нагли развој у будућности. За пар година Темишвар ће добити савремену ауто-путну везу са Арадом и Мађарском ка западу, и са остатком Румуније ка истоку. Предвиђена је и ауто-путна веза са Србијом ка југу. Тиме ће град заиста постати најважније саобраћајно чвориште у западном делу земље.

Железнички саобраћај је такође развијен, а железничка станица у Темишвару спада у најпрометније у земљи, и сматра се за једно од важнијих железничких чворишта. Градски аеродром „Трајан Вуја“ је аеродром са најбрже растућим прометом у Румунији.

Старо градско језгро[уреди]

Старо језгро Темишвара обликовано је током 17. и 18. века под утицајима који су зрачили из средишта Аустроугарске, Беча и Пеште. Оно је састављено из четврти са неколико историјских тргова и променада. Те четврти су: Град у Шанцу (рум. Cetate, мађ. Belváros, нем. Innere-Stadt), Јожефин (рум. Iosefin, мађ. Józsefváros, нем. Josephstadt), Јелизабетин (рум. Elisabetin, мађ. Erzsébetváros, нем. Elisabethstadt) и Фабрика (рум. Fabric, мађ. Gyárváros, нем. Fabrikstadt). Старо градско језгро је данас веома жив део града са бројним баровима, клубовима и гостионицама. Нарочито су популарна места окупљања на старом барокном тргу.

У граду постоје три велика и позната трга:

Градска здања[уреди]

  • Здање Опере и националног театра, саграђено 1872. године; арх. Фелнер и Хелмер
  • Румунска саборна црква Банатске митрополије, саграђена 1946. године арх. Јоан Трајанеску
  • Саборна црква српске православне цркве, саграђена 1748. године, у којој се налази вредни иконостас, дело Константина Данила и мајстора Михаила Јанића из Арада.
  • Кип вучице која доји Ромула и Рема, поклон града Рима из 1926. године
  • Репрезентативна здања сецесије, саграђена између 1910. и 1914. године, аутор већине арх. Ласло Секељ
  • Стара градска већница, саграђена 1734. године у барокном стилу, арх. Пјетро дел Бонцо
  • Кип Богородице
  • Биста Децебала, последњег дачког краља.
  • Стуб куге
  • Римокатоличка катедрална црква, грађена између 1736. и 1774. године, арх. ЈозеФ Емануел Фишер фон Ерлах
  • Барокна палата, некадашње седиште Српске Војводине

Срби у Темишвару[уреди]

Ambox move.png Предложено је да се овај чланак или његов део премести у Срби у Темишвару.   (Разговор)


Темишвар је данас у културном, историјском, образовном и верском смислу средиште српске мањине у Румунији, која по последњем попису броји око 22.500 припадника. Ту се налази и Српска Саборна црква, као најважнија црквена грађевина српске заједнице у Руминији.

Срби су у Темишвару „старо“ становништво, будући да су у њему присутни више векова.[4]Почетком 18. века они су били и већинско становништво[тражи се извор од 04. 2010.]. У каснијем периоду они губе већину, али су стално присутни. Данас, са преко 6000 припадника, Срби су четврта по величини етничка скупина у овом вишеетничком граду. За Србе су везане и њихове националне установе - три српске православне цркве, све из 18. века, седиште Темишварске епархије (Владичански двор) са Црквеним музејом, основна школа и гимназија на српском језику, српски кутурни центар и друге установе.

Историја темишварских Срба: Срби спадају у стари слој темишварскога становништва. Наука није установила када се они први пут помињу у Темишвару, али је то у сваком случају било пре доласка Турака. Године 1481. године, при једној од многобројних битака хришћана против турске војске, доселило се у околину Темишвара око 50.000 душа. Око 1502., при деспоту Радичу Божићу, било је новог досељавања Срба у шире подручје, али је оно опет захватало и Темишвар. То не би требало узети једносмерно, јер је поред насељавања било и расељавања. Једно од њих забележено је 1551., као склањање испред Турака. У турско време, које је за Темишвар омеђено годинама 1552. и 1716., Србе су забележили пећки калуђери који су 1660., односно 1666. године, овде купили милостињу; године 1660. уписано је тридесетак имена, углавном српских, а 1666. калуђери су наишли о Божићу и задржали се читавих 10 дана, записавши око 120 имена – које приложника, које за помен – опет поглавито српских. Описујући своје путовање околином Темишвара око 1655. године, Евлија Челебија је назначио у Темишвару 36.000 хришћана. И из великих сеоба 1690., односно 1737., вероватно је било насељавања и у Темишвар. Године 1716., када је Еуген Савојски опседао Темишвар, подржали су га из тврђаве Срби, на челу са владиком Николом Димитријевићем.

Све су то, нажалост, само квалитативне процене, а тачне бројке налазимо тек у угарским пописима у другој половини 19. века, па и то тек од 1880. године, јер је у ранијем пописивању бележена само вероисповест, тј. само приближно одређивање броја Срба у целокупном броју православаца. У апсолутним бројкама, број Срба у Темишвару је током последњих 150 година био у сталном порасту, али је истовремено, услед наглог развоја града на Бегеју, њихов удео у целокупном становништву био у сталном опадању. Коначно се апсолутни број Срба у Темишвару учетворостручио, али се истовремено њихов удео у темишварском становништву смањио – такође четири пута.

Други је аспект да повећање броја Срба у Темишвару није одраз повећања општега броја Срба у Румунији. Број Срба у Румунији био је у опадању. Проблем је, међутим, у негативном природном прираштају. Остарелост мањинских популација доводиће даље до спектакуларних падова. Према налазима, од свих бракова у српским породицама у Румунији само 25% има жену испод 39 година, што значи да нам је, и то само теоретски, тек четвртина бракова плодна, па треба очекивати да ће у наредној генерацији пад износити читавих 75%. Тренутно је у Темишвару стање нешто боље, али опште стање ће сигурно утицати и на Темишвар.

Епархија Темишварска: У старо време имали су општества у Граду и у Великој Паланци. Садашње, већ традиционално организовање настало је на територијалном начелу након изградње новога Темишвара по изгону Турака 1716. године и обухвата три црквене општине: Градску, Фабричку и Мехалску. Остале градске четврти подељене су међу овим црквеним општинама са израженом намером да се оне бројчано уравнотеже. Ипак је Градска црквена општина најмногобројнија. Садашња Градска црквена општина заснована је средином 18. века при Саборној цркви храма Вазнесења Господњег, изграђеној 1848. године. Мада је од старине у њој било и православаца других народности, посебно Грка, Срби су увек имали водећу улогу, тако да приликом јерархијске поделе у Карловачкој митрополији 1864. године у њој није ни поведена деобна парница. Садашња Фабричка црквена општина заснована је такође средином 18. века при цркви храма Светога Великомученика Георгија, изграђеној 1755. године. И у њој је током времена било и православаца других народности, посебно Грка и Румуна. Приликом јерархијске поделе у Карловачкој митрополији Румуни су покренули деобну парницу, али су је изгубили. Садашња Мехалска црквена општина заснована је под крај 18. века при цркви храма Светога Николаја, изграђеној 1796. године. Приликом јерархијске поделе у Карловачкој митрополији, на основу деобне парнице, Србима је као јачој заједници припала црква, а Румунима је исплаћена одговарајућа намира.

У организационом погледу, у Темишвару је седиште Окружнога протопрезвитерата темишварског, али и седиште Православне српске епархије темишварске, подређене Београдској патријаршији. Епархијски престо је упражњен правно од 1932. године, преласком владике Георгија (Летића) у Банатску епархију, а заправо већ од самога повлачења српске војске из Темишвара 1919. године. Епархија је под управом архијереја администратора којег одреди Свети синод Српске православне цркве. Црквене општине делују као правна лица, док је статус епархије с државноправног становишта несређен.

Поред православаца, у наше дане срећу се Срби и у такозваним неопротестантским скупштинама: међу баптистима, пентикосталцима, адвентистима и слично, али је њихов број незнатан, тако да не постоји друга српска верска заједница, осим православне. Поред верника, током поратних година било је људи који су се изјашњавали као атеисти. Они су то чинили зато што су заузимали друштвене положаје, бојећи се да их не изгубе, или из помодарства.[тражи се извор од 05. 2014.] Ипак су то чинили поглавито појединци и нису познате целе породице које би се изјашњавале или понашале као атеисти. Међу српским становништвом Темишвара практично нема некрштених и неопојаних.[тражи се извор од 05. 2014.]

Занимљивости[уреди]

Градови побратими[уреди]

Темишвар је побратимљен са следећим градовима[8]:

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ а б „Despre Timisoara | Ghid Timis“. Ghidtimis.ro Приступљено 19. 8. 2012.. 
  2. ^ „Relieful | Primaria Timisoara | Prezentarea oraşului | Date geografice“. Primariatm.ro Приступљено 19. 8. 2012.. 
  3. ^ „Structura Etno-demografică a României“. Edrc.ro. 28. 12. 2011. Приступљено 19. 8. 2012.. 
  4. ^ а б „Scurt istoric al municipiului Timisoara | e-Timisoara.info - comunica, descopera, castiga“. e-Timisoara.info Приступљено 19. 8. 2012.. 
  5. ^ „Istoria Orasului Timisoara | Istoric Timisoara | Geneza Timisoara | Date cronologice“. Tourismguide.ro Приступљено 19. 8. 2012.. 
  6. ^ а б „Primaria Timisoara | Prezentarea oraşului | Date importante despre oraşul Timişoara“. Primariatm.ro Приступљено 19. 8. 2012.. 
  7. ^ „Primaria Timisoara | Prezentarea oraşului | Revoluţia din 1989“. Primariatm.ro Приступљено 19. 8. 2012.. 
  8. ^ „Primaria Timisoara | Prezentarea oraşului | Oraşe înfrăţite“. Primariatm.ro Приступљено 19. 8. 2012.. 

Спољашње везе[уреди]


Координате: 45° 45' 22" СГШ, 21° 13' 46" ИГД