Шипет (Тимиш)

Координате: 45° 30′ 26″ N 21° 24′ 2″ E / 45.50722° С; 21.40056° И / 45.50722; 21.40056
С Википедије, слободне енциклопедије

Шипет
рум. Șipet
Насеље
RO
RO
Шипет
Локација у Румунији
Координате: 45° 30′ 26″ N 21° 24′ 2″ E / 45.50722° С; 21.40056° И / 45.50722; 21.40056
Земља Румунија
ОкругТимиш
ОпштинаТормак
Надморска висина108 m (354 ft)
Становништво (2002)[1]
 • Укупно856
Временска зонаИсточноевропско време (UTC+2)
 • Лети (DST)Источноевропско летње време (UTC+3)
Геокод666883

Шипет (рум. Șipet) насеље је у Румунији у округу Тимиш у општини Тормак.[2][3] Oпштина се налази на надморској висини од 108 m.

Прошлост[уреди | уреди извор]

По "Румунској енциклопедији" место се помиње 1462. године. За време турске владавине место је једно од најнасељенијих у Банату. У 19. веку место је као спахилук добио на дар заслужни Србин, фелдмаршал Петар Дука. Насеље се налазило на "Старом селу", одакле је премештено 1894. године на нови простор, услед неприлика мештана са Мађарима из Тормака.

Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да место припада Брзавском округу, Чаковачког дистрикта. Становништво је било претежно влашко.[4] Када је 1797. године пописан православни клир ту су три свештеника. Пароси, поп Мартин Белча (рукоп. 1780), поп Григорије Божовић и поп Исак Бојан (1788) служе се само румунским језиком.[5]

Барон Дука Стефан спахија "от Кадар и Шипот" набавио је 1832. године једну српску књигу у Темишвару.[6]

Становништво[уреди | уреди извор]

Према подацима из 2002. године у насељу је живело 856 становника.[1]

Попис 2002.[уреди | уреди извор]

Расподела становништва по националности 2002.[1]
Румуни
  
770 90,9%
Мађари
  
7 0,8%
Роми
  
6 0,7%
Украјинци
  
7 0,8%
Словаци
  
57 6,7%

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в „Recensământul Populaţiei şi al Locuinţelor”. Архивирано из оригинала 2012-09-18. г. Приступљено 2011-12-08. 
  2. ^ „The GeoNames geographical database”. 2012. 
  3. ^ „Communes of Romania”. Statoids. Gwillim Law. 2010-07-27. Приступљено 4. 7. 2015. 
  4. ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
  5. ^ "Темишварски зборник", Нови Сад 9/2017.
  6. ^ Антоније Арновљев: "Вирџинија или крвава жетва", Будим 1832.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]