Шиљшап

Координате: 47° 16′ 15″ С; 19° 19′ 13″ И / 47.2708° С; 19.3204° И / 47.2708; 19.3204
С Википедије, слободне енциклопедије
Шиљшап
мађ. Sülysáp
поглед из ваздуха
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Мађарска
РегионЦентрална Мађарска
ЖупанијаПешта
СрезНађката
Становништво
Становништво‍
 — 2018.8.538[1]
 — густина175,46 ст./km2
Географске карактеристике
Координате47° 16′ 15″ С; 19° 19′ 13″ И / 47.2708° С; 19.3204° И / 47.2708; 19.3204
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина47,19 km2
Шиљшап на карти Мађарске
Шиљшап
Шиљшап
Шиљшап на карти Мађарске
Поштански број2241
Позивни број(+36) 29
Веб-сајт
www.sulysap.hu/

Шиљшап (мађ. Sülysáp) је насеље у централној Мађарској. Шиљшап је град у оквиру пештанске жупаније, који је настао је спајањем два мања места Тапиошапа и Тапиошиља.

Географија[уреди | уреди извор]

Локација[уреди | уреди извор]

Шиљшап се налази 25 km источно од Будимпеште, на граници брда Геделе и брда Монор-Ирша, у долини Алшо-Тапио. Шиљшап се налази у прелепом географском окружењу, питома брда, добро пољопривредно земљиште, рибњаци, Алшо-Тапио и речица Шапи чине га занимљивим и лепим.

Историја[уреди | уреди извор]

Два стара села, Тапиошап и Тапиошуљ, уједињена су 1950. године. Године 1954. њихово уједињење је прекинуто, а 1970. поново је формиран Шиљшап.

Градску титулу је добио 15. јула 2013. године.[2]

Шиљ (Süly)[уреди | уреди извор]

Насеље је из периода Арпада. Његово име се у документима помиње као Шул 1259. године, затим 1276. године записано као Шулу (Sulu), 1279-1280. као Шуул (Suul), 1283. године као Швл (Swl), 1312. године као Шул (Sul). Године 1259, после татарске инвазије, Краљ Бела га је дао монахињама доминиканског реда, а донацију је потврдио папа 1276. године. Године 1312. Домомкови су заједно са Осларом продали имање синовима Михаља из породице Акош за 70 марака. Године 1337. граничио је са имањем Микча бана из породице Акош.

Шап (Sáp)[уреди | уреди извор]

Шап је такође насеље је из периода Арпада. Његово име се први пут помиње у документу као Шап (Saap) 1279. године.

Насеље је било власништво Јаноша Шапија, а уписано је као његово власништво још 1306. године. Поред Шапа је лежало село Ослар, сада порушено насеље. Овде су рођени Адам Сиртеш (1925), глумац мађарског позоришта, и глумица Сиртеш Аги.

Ослар (Oszlár)[уреди | уреди извор]

Име Ослар се први пут помиње после најезде Татара, 1252. године, у листини као Озлар (Ozlar), када је краљ Бела дао 3 хектара ненасељене земље Петру (Петери) Олтуману, из породице Ђурка, и одредио њене границе. Написано је као Взлар (Vzlar) 1259. године, Озлар 1283. године, а Взлар 1312. године. Ослар је турско име једне аланске етничке групе, која се стога може сврстати у једно од племенских имена места. У време освајања, Ослари или Варшани су се вероватно придружили Мађарима са Кабарима. Године 1312. имање је припадало монахињама са Њул сигета, које су потом продале Озлар и Шиљт синовима Михаља из породице Акош. Касније се помиње само као „пустош”, вероватно је опустело у турско време.

Становништво[уреди | уреди извор]

Током пописа 2011. године, 86,8% становника се изјаснило као Мађари, 2,2% као Роми, 0,4% као Немци и 0,5% као Румуни (13,2% се није изјаснило).

Верска дистрибуција је била следећа: римокатолици 51%, реформисани 5,5%, лутерани 0,8%, гркокатолици 0,3%, неденоминациони 13,9% (25,2% се није изјаснило).[3]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ [1]. Központi Statisztikai Hivatal, 2018. szeptember 3. (Приступљено: 2018. szeptember 4.).
  2. ^ „A köztársasági elnök 325/2013. (VII. 10.) KE határozata városi cím adományozásáról” (pdf). Magyar Közlöny 2013. évi 118. szám, 64033. oldal. 2013-07-05. Приступљено 2013-07-13. 
  3. ^ Sülysáp Helységnévtár

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Шиљшап на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Шиљшап&oldid=25500752”