Чемер
| Чемер мађ. Csömör | |
|---|---|
 Црква Свете тројице | |
 Застава
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Мађарска |
| Регион | Централна Мађарска |
| Жупанија | Пешта |
| Срез | Геделе |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2020. | 9.971[1] |
| — густина | 440 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 47° 19′ 29″ С; 19° 07′ 58″ И / 47.3248° С; 19.1328° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Површина | 22,67 km2 |
  Чемер Чемер на карти Мађарске | |
| Поштански број | 2141 |
| Позивни број | (+36) 28 |
| Веб-сајт | |
| http://www.csomor.hu | |
Чемер (мађ. Csömör, слч. Čemer,, нем. Tschemer) је насеље у централној Мађарској. Чемер је веће насеље у оквиру пештанске жупаније. Лежи у метрополитанској области Будимпеште, северно од 16. округа Будимпеште и западно од Киштарче, на западном делу брда Геделе, у скретању потока Чемер. По попису из 2020. године има 9.971 становника .
Географија[уреди | уреди извор]
Локација[уреди | уреди извор]
Чемер се налази западно од Киштарче, Налази се северно од Будимпештанског XVI округа, на западној ивици брда Геделе, у долини коју формира кривина потока Чомор.
На њено административно подручје утичу и аутопут М0 и магистрални пут 3, али се по својој насељености заправо може сматрати џепним насељем, јер се до њега може доћи само путем из Будимпеште: 21 103 из правца Цинкоте, 21 104 из правца Арпадфелда, од Ујпалоте, и од раскрснице М0 Ујпалота–Чемер на споредном путу број 21 105.
Историја[уреди | уреди извор]
На делу Урашагија, Поља пасуља и Ретпотлек пронађени су керамички фрагменти неолитског (3200–3000. п. н. е.) порекла.
На подручју припадника Урашаги, Седер-велђи-диле, пронађени су керамички фрагменти бронзаног доба (1900–800. п. н. е.). На парцели бр. 64 у улици Ержебет је пронађена група налаза који припадају заоставштини културе Ваћа (1700–1400. п. н. е.). Келтско гробље са скелетима из гвозденог доба (380-300. п. н. е.) ископано је у винограду иза плаже. Међу налазима су наруквице, фибуле, висећи украси за одећу, мачеви са корицама и гвоздени ланци за мачеве.
Између 3. и 4. века у области Чемора, са обе стране потока, стајало је једно сарматско село. Приликом ископавања сарматског села откривени су фрагменти сарматске керамике и фрагменти римске чиније из III века. Фрагменти посуда из аварског периода пронађени су у области Рет-потлек и Рети-дилек.
2019. године на захтев јавности у улици ХЕВ-Аломаш изграђен је модерна железничка станица Чемери Егесеђхаз.
Године 2020, у улици Сабадшаг ут, свечано је отворена израда Јаноша Меслењија, прве јавне бронзане статуе у насељу у част краља Светог Стефана. Такође исте године завршена је реформатска црква.
Становништво[уреди | уреди извор]
Током пописа 2011. године, 86,5% становника се изјаснило као Мађари, 0,2% као Роми, 0,2% као Пољаки, 2,3% као Немци, 0,5% као Румуни и 2% као Словаци (13,4% се није изјаснило).[2]
| Година | Становника |
|---|---|
| 1970. | 5.046 |
| 1980. | 5.516 |
| 1990. | 5.487 |
| 2001. | 7.266 |
| 2011. | 9.293 |
Религија[уреди | уреди извор]
Према подацима КСХ, верски распоред становништва у 2011. години био је следећи:[3]
- Католици: 31,1%
- Евангелистички: 9,7%
- Реформисано: 7,3%
- Друге верске деноминације: 3,2%
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ [1]. (мађарски и енглески). Központi Statisztikai Hivatal. (Приступ: 2023. јануар 13.)
- ^ „Magyarország helységnévtára”. www.ksh.hu. Приступљено 2019-12-05.
- ^ „Központi Statisztikai Hivatal”. www.ksh.hu. Приступљено 2016-08-23.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
