Akridin

Из Википедије, слободне енциклопедије
Akridin
IUPAC ime
Identifikacija
CAS registarski broj 260-94-6 YesY
PubChem[1][2] 9215
ChemSpider[3] 8860 YesY
ChEBI 36420
ChEMBL[4] CHEMBL39677 YesY
Jmol-3D slike Slika 1
Slika 2
Svojstva
Molekulska formula C13H9N
Molarna masa 179.22 g mol−1
Tačka topljenja

107 °C

Tačka ključanja

346 °C

pKa 5.60[5]

 YesY (šta je ovo?)   (verifikuj)

Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Acridin, C13H9N, je organsko jedinjenje i azotno heterociklično jedinjenje.[6]

Acridin je strukturno srodan sa antracenom. Kod njega je jedna od centralnih CH grupa antracena zamenjena azotom. Akridin je bezbojan čvrst materijal. On prvi put izolovan iz katrana. Acridin je sirovina u proizvodnji boja i niza lekova. Mnogi akridini, kao što je proflavin, isto tako imaju antiseptička svojstva. Akridin i srodni derivati se vezuju za DNK i RNK usled njihove sposobnosti da interkaliraju. Akridin-oranž (3,6-dimetilaminoakridin) je nukleinska kiselina koja je selektivna metahromatska boja sa primenom u određivanju ćelijskog ciklusa. Akridarsin je formalno izveden iz akridina zamenom atoma azota sa arsenikom, a akridofosfin zamenom sa fosforom.

Reference[уреди]

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.“. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. ^ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities“. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining“. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  4. ^ Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). „ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery“. Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100-7. DOI:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594.  edit
  5. ^ Brown, H.C., et al., in Baude, E.A. and Nachod, F.C., Determination of Organic Structures by Physical Methods, Academic Press, New York, 1955.
  6. ^ Clayden Jonathan, Nick Greeves, Stuart Warren, Peter Wothers (2001). Organic chemistry. Oxford, Oxfordshire: Oxford University Press. ISBN 0-19-850346-6. 

Literatura[уреди]

  • Synthesis of acridone in Organic Syntheses 19:6; Coll. Vol. 2:15 [1] from o-chlorobenzoic acid and aniline in a Goldberg reaction.
  • Synthesis of 9-aminoacridine in Organic Syntheses 22:5; Coll. Vol. 3:53. [2] from N-phenylanthranilic acid.

Spoljašnje veze[уреди]