Apiaceae

Из Википедије, слободне енциклопедије
Apiaceae
Angelica sylvestris  - цваст
Angelica sylvestris - цваст
Систематика
царство: Plantae
раздео: Magnoliophyta
класа: Magnoliopsida
ред: Apiales
породица: Apiaceae
Lindley
родови

списак важнијих родова је у тексту

Екологија таксона

Припадници фамилије Apiaceae, познате још и као Umbelliferae (штитаре, штитоноше) поседују карактеристичне цвасти штитове. Многе од врста ове фамилије су ароматичне, специфичног мириса и укуса. који потиче, углавном, од етарских уља која се налазе у унутрашњим резервоарима. Неке су веома отровне, као кукута (Conium maculatum).

Опис[уреди]

Штитоноше су једногодишње, двогодишње или вишегодишње зељасте биљке шупљег ребрастог стабла. Листови су наизменични, најчешће вишеструко перасто дељени, са развијеним лисним рукавцем који обухвата стабљику. Цвасти су углавом сложени штитови. Ако постоје брактеје у основи сложеног штита, називају се инволукрум, а брактеје у основи простог штита – инволуцелум. Цветови су ситни, актиноморфни. петочлани, чашице је са ситним листићима и хорипеталне , актиноморфне крунице. Цветови имају 5 прашника и синкарпан гинецеум. Плодови су шизокарпијуми који се, након сазревања цепају на по две орашице, извесно време везане за рачваст, кончаст карпофор. Анатомија плода је значајна у одређивању припадника фамилије.[1]

Већина припадника ове фамилије има унутрашње канале са етарским уљима, кумаринима и фурокумаринима; зато тек када се делови ових биљака смрве, осећа се својствен мирис.

Распрострањење[уреди]

Штитаре су скоро космополитског распрострањења. Највише врста има у земљама са умереном и суптропском климом северне хемисфере.

Значај[уреди]

Неке од врста користе се као поврће, (мрква - Daucus carota), као зачини (ким - Carum carvi, мирођија - Anethum graveolens, целер - Apium graveolens) или као лековите биљке (коморач - Foeniculum vulgare или ангелика - Angelica archangelica).[2]

Одабрани родови[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Jанчић Р: Ботаника фармацеутика, Службени лист СЦГ, Београд, 2004.
  2. ^ Јанчић Р, Стојановић Д: Економска ботаника, корисне биљке и њихови производи, Завод за уџбенике, Београд, 2008.

Литература[уреди]

  • Apiaceae. 2011. Utah State University Intermountain Herbarium. 20 October 2011. http://herbarium.usu.edu/taxa/apiaceae.htm
  • Constance, L. (1971). “History of the classification of Umbelliferae (Apiaceae).” in Heywood, V. H. [ed.], The biology and chemistry of the Umbelliferae, 1–11. Academic Press, London.
  • Cronquist, A. (1968). The Evolution and Classification of Flowering Plants. Boston: Houghton Mifflin.
  • French, D. H. (1971). “Ethnobotany of the Umbelliferae.” in Heywood, V. H. [ed.], The biology and chemistry of the Umbelliferae, 385–412. Academic Press, London.
  • Hegnauer, R. (1971) “Chemical Patterns and Relationships of Umbelliferae.” in Heywood, V. H. [ed.], The biology and chemistry of the Umbelliferae, 267–277. Academic Press, London.
  • Heywood, V. H. (1971). “Systematic survey of Old World Umbelliferae.” in Heywood, V. H. [ed.], The biology and chemistry of the Umbelliferae, 31–41. Academic Press, London.
  • Judd, W. S. et al. (1999). Plant Systematics: A Phylogenetic Approach. Sunderland, MA: Sinauer Associates, Inc.
  • Plunkett, G. M. and S. R. Downie (1999). “Major lineages within Apiaceae subfamily Apioideae: a comparison of chloroplast restriction site and DNA sequence data.” American Journal of Botany, 86, 1014–1026.
  • Plunkett, G. M., D. E. Soltis, and P. S. Soltis (1996). “Higher Level Relationships of Apiales (Apiaceae and Araliaceae) Based on Phylogenetic Analysis of rbcL Sequences.” Botanical Society of America, 83 (4), 499–515.
  • Plunkett, G. M., D. E. Soltis, and P. S. Soltis (1996). “Evolutionary Patters in Apiaceae: Inferences Based on matK Sequence Data.” American Society of Plant Taxonomists, 21 (4), 477–495.