Шаргарепа
| Шаргарепа | ||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 |
||||||||||||||
| Статус угрожености: | ||||||||||||||
|
Доместификована
|
||||||||||||||
| Систематика | ||||||||||||||
|
||||||||||||||
| Биномијална номенклатура | ||||||||||||||
| Daucus carota L. |
||||||||||||||
| Екологија таксона | ||||||||||||||
| Животна форма: TH (терофита/хамефита) |
||||||||||||||
Шаргарепа (такође мрква; често неисправно шангарепа; Daucus carota, домаћа подврста sativus) је двогодишња повртна биљка из породице Apiaceae, која се (нарочито њен корен) користи у исхрани.
Садржај |
[уреди] Опис
Корен шаргарепе је вретенастог облика наранџасте боје. Стабљика домаћих врста обично расте око 20-40 центиметара у висину. Цветови су јој бели и скупљени у штитасте цватове. Сеју се у рано пролеће, те током лета и јесени достижу своју пуну висину, а цветају тек наредне године. Дивљи облици имају бео и жилав корен из којег избија до 1 метар висока и разграната стабљика. Припадници рода имају претежно двополне цветове.
Род којем припада обухвата око 60 врста, а најпознатија је управо обична шаргарепа (D. carota), која у природи и узгоју има велики број подврста. Обична шаргарепа је од свих врста из свог рода и глобално најраспрострањенија. Шаргарепе које нису наранџасте, него пурпурне, жуте или беле боје, обично настају вештачким узгајањем у циљу продаје.
[уреди] У исхрани
Шаргарепа се користи у свежем стању, кувана, конзервирана (кисела), сецкана сува (као зачин) итд. Карактеристичну наранџасту боју шаргарепе узрокује бета-каротен, који се у организму људи метаболизира у витамин А, али само кад су у цревима присутне жучне киселине.[1] Поред тога, шаргарепе садрже и витамине Б и Ц, алкалоиде, етерична и масна уља и органске киселине. Такође су богате влакнима, антиоксидансима и минералима.
[уреди] Спољашње везе
- Подаци о хранљивој вредности
- Љубичаста шаргарепа
- Рецепти за храну са шаргарепом
- Светски музеј шаргарепе
- Узгајање шаргарепе у домаћинству
- Тврдња да једење шаргарепе побољшава вид није истинита
[уреди] Референце
- ^ Митови и истине о вегетеријанизму (датум приступа: 21. септембар 2009)
