Blaženstva

Из Википедије, слободне енциклопедије
James Tissot, Beseda o blaženstvima, 1886—1896.

Blaženstva (lat. beatitudesblagoslovi[1]) u hrišćanskoj tradiciji označavaju skupinu blagoslova koje je Isus izrekao u svojoj čuvenoj besedi na gori.

Isusovi blagoslovi su zabeleženi u jevanđeljima po Mateju i Luki, a neki se nalaze i u nekanonskom Jevanđelju po Tomi. Neki proučavaoci smatraju da Isusovi blagoslovi izvorno potiču iz pretpostavljenog Q dokumenta i da je Luka zadržao izreke bliže originalu, jer tu Isus blagoslovi siromašne i glade, dok ih je Matej spiritualizovao, govoreći o „siromašnima duhom“ i „gladnima pravde“. [2]

U oba slučaja, Isusovi blagoslovi predstavljaju namerno izvrtanje uobičajenog shvatanja „blaženstva“, odnosno sreće. Blagoslovi prate jednostavan obrazac: Isus imenuje grupu ljudi za koju se obično smatra da je lišena blagoslova ili neblagoslovena i proglašava ih blaženim.

Po Mateju[уреди]

Jevanđelje po Mateju daje najpotpuniji spisak blagoslova:

Blago siromašnima duhom, jer je njihovo carstvo nebesko;

Blago onima koji plaču, jer će se utešiti;
Blago krotkima, jer će naslediti zemlju;
Blago gladnima i žednima pravde, jer će se nasititi;
Blago milostivima, jer će biti pomilovani;
Blago onima koji su čistog srca, jer će Boga videti;
Blago onima koji mir grade, jer će se sinovi Božji nazvati;
Blago prognanima pravde radi, jer je njihovo carstvo nebesko;
Blago vama ako vas uzsramote i usprogone i reknu na vas svakojake rđave riječi, mene radi.

Jevanđelje po Mateju, glava 5 (prevod Vuka Karadžića)

Po Luki[уреди]

Jevanđelje po Luki daje blaženstva nasuprot „pretnjama“:

Blago vama koji ste siromašni; jer je vaše carstvo Božije.

Blago vama koji ste gladni sad; jer ćete se nasititi.
Blago vama koji plačete sad; jer ćete se nasmejati.

Blago vama kad na vas ljudi omrznu i kad vas rastave i osramote, i razglase ime vaše kao zlo Sina radi čovečijeg. Radujte se u onaj dan i igrajte, jer gle, vaša je velika plata na nebu. Jer su tako činili prorocima očevi njihovi.

Ali teško vama bogati; jer ste već primili utehu svoju.

Teško vama siti sad; jer ćete ogladneti.
Teško vama koji se smejete sad; jer ćete zaplakati i zaridati.

Teško vama kad stanu svi dobro govoriti za vama; jer su tako činili i lažnim prorocima očevi njihovi.

Jevanđelje po Luki, glava 6:20-26 (prevod Vuka Karadžića)

Po Tomi[уреди]

Jevanđelje po Tomi daje nekoliko Isusovih blaženstava razbacanih na različitim mestima u tekstu:

  • Blago samotnima i izabranima, jer vi ćete naći carstvo. Iz njega ste došli, i u nj ćete se vratiti. [3]
  • Blago siromašnima, jer vaše je Carstvo nebesko. [4]
  • Blago onome koji je trpio, jer je pronašao život. [5]
  • Blago vama ako vas mrze i progone. Gdje god vas gonili, neće pronaći to mjesto. [6]
  • Blago progonjenima u svojim srcima. Oni su uistinu prepoznali Oca. [7]
  • Blago gladnima, jer će se željnome trbuh napuniti. [7]

Tumačenja[уреди]

Neki od blagoslova imaju svoje paralele u Starom zavetu, sa kojim je Isus bio upoznat. Na primer, psalm 24:3–5 kaže da će Bog blagosloviti one čistih ruku i bezazlena srca, dok psalm 37:11 kaže da će smerni naslediti zemlju. Iako je blagoslov krotkima veoma cenjen, čak i od nekih nehrišćana poput Gandija, neki kritičari poput Ničea ga vide kao izraz hrišćanske ropske moralnosti. [8]

Blagoslov mirotvorcima se tradicionalno tumači kao podrška miroljubivom ponašanju i pacifizmu. Međutim, nepacifisti smatraju da reč mirotvorci ne označava pacifiste, već ljude koji uzrokuju mir gde je nekada bilo sukoba. U tom smislu ovaj blagoslov je Avgustinu služio za opravdanje pravednog rata, dokazujući da je rat koji donosi veći mir opravdan. Obzirom da je u prvom veku vladao Pax Romana i da su ratovi bili veoma retki, neki proučavaoci smatraju da se mirotvorci odnosi na one koji mirno rešavaju sporove unutar zajednice. [9]

U judaizmu je blagoslov doživljavan istovremeno kao blagodet i poziv. Bitno je napomenuti da aramejska reč za blagoslov, „ashrei“ ili „tovahoun“, istovremeno znači „blagosloven“ i „probudi se“ ili „ustani“. Stoga se Isusovi blagoslovi mogu posmatrati i kao poziv na akciju.

Vidi još[уреди]

Izvori[уреди]

  1. ^ Harper, Douglas. „Beatitudes“. Online Etymology Dictionary Приступљено 9. 9. 2008.. 
  2. ^ "Beatitudes". Cross, F. L., ed. In the Oxford dictionary of the Christian church. New York: Oxford University Press. 2005
  3. ^ Jevanđelje po Tomi, izreka 49.
  4. ^ Jevanđelje po Tomi, izreka 54.
  5. ^ Jevanđelje po Tomi, izreka 58.
  6. ^ Evanđelje po Tomi, izreka 68.
  7. ^ а б Jevanđelje po Tomi, izreka 69.
  8. ^ Nietzsche, Friedrich (1887). On the Genealogy of Morals. ISBN 9780679724629; ISBN 0-679-72462-1.. 
  9. ^ Clarke, Howard W (July 2003). The Gospel of Matthew and its Readers: A Historical Introduction to the First Gospel. Bloomington: Indiana University Press. ISBN 0-253-21600-1. 

Literatura[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]