Јеванђеље по Матеју

Јеванђеље по Матеју (грч. Κατὰ Ματθαῖον εὐαγγέλιον Kata Matthaion euangelion) је једно од четири канонска јеванђеља и прва књига Новог завета. Скраћеница за ово јеванђеље је Мт.

Матејево јеванђеље је написано касније од Марковог јеванђеља, које користи као извор. Написано је на грчком, око 85-95. године и углавном обухвата тематику Марковог јеванђеља као и другу грађу. Тек једна четвртина Матијиног еванђеља је јединствена по свом приказу и углавном се тиче односа између Исуса и других Јевреја. Хебрејска Библија се цитира с поштовањем, али су неки савремени учитељи негативно окарактерисани као „слепе вође“. Исус проповеда нови вид моралности (види Беседа на Гори) и оснивач је нове заједнице.

Предање каже да је аутор апостол Матеј, што и неки научници подржавају. Међутим, већина данашњих научника верује да Јеванђеље по Матеју није саставио апостол Матеј нити било ко од очевидаца. Његов уредник (или уредници) су зависили од ранијих извора као што су Јеванђеље по Марку и претпостављени Q документ.

Књижевна врста

Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен.

Матеј преноси традицију коју је примио од прве Цркве о Исусу и хршћанском животу те у исто време стваралачки обликује те традиције у нове комбинације, с новим нагласцима. При писању има неколико циљева: поучити и осоколити чланове своје заједнице, дати грађу за литургијска читања и проповеди, упутити мисионарски позив онима који су добре воље, бранити веру хришћана од непријатељски настројених критичара и бранити је од супарника. Послужио се с две велике врсте грађе да постигне те циљеве, а то су прикази о догађајима и говори.

Аутор и време настанка

Према хипотези двају извора, Еванђеља по Матеју и Луки су писана одвојено, оба користећи Марка и „Q документ“ као изворе.

Матејево јеванђеље не говори ништа о својему писцу. Најстарија црквена предања (Папија, бискупа из Хиераполиса у првој половини II века) приписују јеванђеље апостолу Матеју Левију. Многи црквени оци (Ориген, Јероним, Епифаније) иду у истом правцу. Неки су писци хтели пронаћи доказе како би се апостолу могао приписати првобитни, арамејски или хебрејски облик из којег је настао, грчки Матеј. Стога, не знајући тачно име писца, ваља се задовољити са неколико црта које се налазе у самом Јеванђељу: писац се разуме у свој посао, врстан је познавалац Писма и јеврејских предања, познаје и поштује верске вође свог народа, али им се сирово обраћа, разумије се у Исусово умеће поучавања и у његов начин уразумљивања својих слушатеља те увек наглашава практичне последице његова учења.

Према хипотези о арамејском Матеју, јеванђеље је било намењено Јеврејима и преобраћеницима који су говорили арамејски. По хипотези о грчком Матејевом јеванђељу, оно је упућено Јеврејима који су говорили грчки и хришћанима јеврејског порекла.

С обзиром да је било потребно одређено време за настајање, те обликовање усменог наука, неки претпостављају да је арамејски Матеј настао око 40.-50. године. Истовремено су настали и преводи на грчки. Канонски Матеј био је у извесној мери зависан о Марку, те се претпоставља да није могао бити написан пре 65. године, која је најверојатније време постанка Марковог јеванђеља. Део католичких стручњака сматра да је Матеј написан пре 70. године, кад су Римљани разорили Јерусалим, но има такође врсних стручњака који сматрају да је грчки Матеј настао нешто након 70. године.

Структура

Јеванђеље по Матеју састоји се од седам складних делова:

1. Детињство обећаног месије Исуса Христа (Мт 1-2),
2. Проглас начела краљевства небеског (Мт 3-7),
3. Проповедање краљевства небеског (Мт 8-10),
4. Скромна и тајанствена нарав краљевства небеског (Мт 11-13),
5. Почеци краљевства небеског: оснивање цркве (Мт 14-18),
6. Припрема за долазак краљевства небеског (Мт 19-25) и
7. Мука и ускрснуће Исусово (Мт 26-28).

Садржај

Овај чланак или један његов део није преведен. Ако сматрате да сте способни да га преведете, кликните на картицу уреди и преведите га, обавезно водећи рачуна о стилу и правопису.

Свети Матеј, илустрација из 9. века

Матејево јеванђеље је попут неке врсте катекизма о краљевству, нарочито по својој структури. Садржи пет великих говора:

1. говор на гори (Мт 5-7),
2. говор о мисији, послању апостола (Мт 10),
3. говор у присподобама (Мт 13),
4. црквени говор (Мт 18) и
5. есхатолошки (Мт 24-25).

Еванђеље по Матеју започиње Исусовим родословљем и рођењем (Мт 1,1-2,4) те се наставља походом мага и бегом у Египат (Мт 2,1-15). Други дио почиње проповедањем Јована Крститеља, Исусовим крштењем, те Сотониним напастовањем Исуса у пустињи. Наставља се Исусовим говором о блаженствима, изрицањем става према Старом завету, говорима о убиству, прељубу, заклетви, одмазди, љубави према непријатељу, милостињи, молитви, правој молитви – Оченаш, посту, поуздању у провидност, моћи молитве, избору између Бога или богатства, лажним пророцима (Мт 3-7). Трећи дио говори о оздрављењу губавца (Мт 8,1-4), стотникова слуге и оздрављењима у Петровој кући (Мт 8,5-22), затим о олуји на мору коју Исус стишава и оздрављењу узетога (Мт 9,18). Надаље се говори о оздрављењу двојице слепаца, те немог и опседнута човека (Мт 9,27-34). Затим Исус даје власт апостолима да истерују нечисте духове и лече од сваке болести (Мт 10,12). У четвртом делу Исус говори о Јовану Крститељу (Мт 11,11-12), даје свој суд о савременицима, оздравља опседнутог човека (Мт 12,22-37), те учи да Христовим доласком пада сотонино краљевство. Исус надаље говори о сврси прича (Мт 13,10-16), горушичном зрну (Мт 13,31-32), квасцу и мрежи (Мт 13,33-50). Пети је део о повратку у Назарет, Херодовом убиству Јована Крститеља и Исусовом чуду којим је нахранио пет џиљада људи с пет хлебова и две рибе Мт 13,53-14,21. Исус поставља темеље своје Цркве говорећи Петру: „А и ја теби кажем: Ти си Петар, и на овоме камену сазидаћу цркву своју, и врата паклена неће је надвладати.“ (Мт 16,18). Након тога Исус по први пут наговештава своју смрт и ускрснуће. У шестом делу Исус говори о неразрешивости женидбе, девичанству, сада већ трећи пут наговешта своју смрт, говори о порезу, о ускрснућу, о највећој заповиједи (Мт 19,1-22,46). У коначним догађајима наилази се на говор о разарању храма, прогонству, доласку Сина човечјег, Исусовом поновном доласку, будном управитељу, талентима (Мт 24,1-25,44). Задњи дио говори о завери против Исуса, Јудиној издаји, припреми пасхалне вечере, смртној борби у Гетсеманију, Петровој издаји Исуса, Јудином самоубиству, Исусовој смрти, ускрснућу те слању апостола у свет (Мт 26,1-28,20).

Порука књиге

Ово јеванђеље има два жаришта: Исуса као Христа и скори долазак Божјег краљевства које Исус наговештава. Ове две теме врло су уско повезане на почетку јеванђеља, где је Исус представљен као краљевски Син Божји и Бог с нама, те на крају где је Исусу као Сину Човечјем дата сва (божанска) власт над краљевством Божјим, на небу и на земљи. Краљевство Божје велики је предмет наде, молитве и наговештавања који повезује цело ово јеванђеље, посебно пет великих говора те даје есхатолошки видик и циљ. Јеванђеље садржи Божје коначно и последње обећање спасења откупљеном човечанству, на земљи као и на небу, у времену и вечности, социјално и политички као и лично, те укључује правду, мир и радост.

Литература

• Viviano, B.T., '"Evanđelje po Mateju", u: Tomo Vukšić (ur.), Komentar evanđelja i Djela apostolskih, Sarajevo: Vrhbosanska katolička teologija, 1997., str. 129-255.
• Harrington, W.J., "Evanđelje po Mateju", u: Uvod u Novi zavjet, Zagreb: Kršćanska sadašnjost, 1993., str. 161-185.
• Raymond E. Brown, Introduction to the New Testament, Anchor Bible, 1997, ISBN 0-385-24767-2.
• Bart D. Ehrman, The New Testament: A Historical Introduction to the Early Christian Writings. New York: Oxford, (2004), ISBN 0-19-515462-2.
• Amy-Jill Levine, chapter 10, The Oxford History of the Biblical World, Oxford University Press, 2001.
• Howard W. Clarke, The Gospel of Matthew and Its Readers, Indiana University Press, 2003.

Спољашње везе

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Јеванђеље по Матеју

Викизворник има изворни текст повезан с овим чланком:

Мт (Вуков превод)

Викизворник има изворни текст повезан с овим чланком:

Јеванђеље по Матеји

• Јеванђеље по Матеју — превод Емилијан М. Чарнић
• Јеванђеље по Матеју — први превод са хебрејског језика Жељко Станојевић, Институт за хебрејски језик