Carilia virginea

С Википедије, слободне енциклопедије

Carilia virginea
Carilia virginea на Копаонику
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Ред:
Подред:
Натпородица:
Породица:
Потпородица:
Род:
Врста:
C. virginea
Биномно име
Carilia virginea
(Linnaeus, 1758)
Синоними
  • Gaurotes virginea (Linnaeus, 1758)
  • Leptura virginea Linnaeus, 1758
  • Pachyta virginea (Linnaeus) Küster, 1846
  • Gaurotes virgineum (Linnaeus) (misspelling)
  • Gaurotes virgineus (Linnaeus) (misspelling)

Carilia virginea је инсект из реда тврдокрилаца (Coleoptera) и фамилије стрижибуба (Cerambycidae). Припада подфамилији Lepturinae.[1]

Распрострањење и станиште[уреди | уреди извор]

Настањује већи део Eвропе (изузев Иберијског полуострва, Велике Британије и Ирске) и Источну Палеарктичку екозону (Русија, Казахстан, Кина, Монголија и Кореја).[2] У Србији се може наћи на високим планинама, изнад 1.000 м.[1] Омиљено станиште су му планинске чистине у близини четинарских шума где се одрасли примерци налазе на цвећу.[3]

Опис[уреди | уреди извор]

Carilia virginea је дугaчка 8—13 mm.[3] Глава, ноге и антене су црни, груди црне или црвене, док су покрилца металноплава, зелена или љубичаста. Абдомен је црвен или наранџаст. Антене су средње дужине.[3][4]

Слична је врсти Dinoptera collaris, али је C. virginea блиставоплава са израженим металним одсјајем док је D. collaris блиставоцрна без металног одсјаја. Осим тога има туп зубац на боковима проторакса, док су овој другој врсти бокови проторакса заобљени.

Биологија[уреди | уреди извор]

Животни циклус ових буба траје две године. Ларве живе испод коре и претежно се хране белим бором (Pinus sylvestris), смрчом (Picea abies), јелом (Abies alba) и аришем (Larix europaea).[5] Одрасли инсекти се могу наћи од јуна до августа,[1] а хране се различитим цвећем, нарочито медвеђом шапом (Heracleum sphondylium).

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в Alciphron — врста Carilia virginea
  2. ^ Fauna europaea
  3. ^ а б в Павићевић, Драган; Илић, Настас; Ђурић, Милан (2015). Стрижибубе Србије. Београд: Завод за заштиту природе Србије; ХабиПрот. ISBN 978-86-80877-49-5. 
  4. ^ Du Chatenet, Gaëtan; Dorst, Jean; Flay, Nicholas (2017). Phytophagous beetles of Europe (Revised edition ("A revision of the book published in 2002 ...") изд.). Verrières-lle-Buison, France. ISBN 978-2-913688-28-5. OCLC 987789337. 
  5. ^ A. Szujecki Ecology Of Forest Insects

Спољашње везе[уреди | уреди извор]