Бели бор

Из Википедије, слободне енциклопедије
Бели бор
Бели бор у Гленмуку (Шкотска).
Бели бор у Гленмуку (Шкотска).
Статус угрожености:
Status iucn2.3 LC sr.svg
Нижи степен опасности - последња брига (IUCN 2.3)
Систематика
царство: Биљке
раздео: Четинари
класа: Четинари
ред: Pinales
породица: Pinaceae
род: Бор
Биномијална номенклатура
Pinus sylvestris
Карл фон Лине
природни ареал белог бора
природни ареал белог бора
Екологија таксона

Бели бор (лат. Pinus sylvestris) је четинарско дрво из фамилије Pinaceae.

Опис и особине[уреди]

Pinus sylvestris

Високо до 40 м, достиже старост до 200 година. Корен му је развијен и обликом прилагођен подлози, а крошња светла, разређена, код одраслих примерака у горњој трећини стабла. Стара кора је сиво-браон боје, млада жуто-браон до црвенкасто-окер, опада у виду неправилних љуспи. У краткорасту има две иглице дугачке 3-7 цм, широке до 2мм, сивозелене боје. Шишарке су коничне, висеће, зашиљене, дугачке 3-6 цм, љуспе шишарке равне су или пирамидалне. Семена су 3-5 мм, с опнастим крилатим додацима дугачким око 1 цм.

Ареал врсте[уреди]

Шума Белог бора на Криму

Он обухвата велик простор од северне Шкотске и Скандинавије, преко целог Сибира на исток, до обала Охотског мора на 140° географске дужине. Познат је већи број природних варијетета. Бели бор је светлољубива и еколошки најпластичнија и најраспрострањенија врста бора у Европи. На северу Скандинавије ареал обухвата зону између 65° и 72° географске ширине, где често образује хоризонталну шумску границу тајге према тундри.

Расте на песковитим, замочвареним и тресетним стаништима северне и средње Европе, док се југу налази претежно у планинама. Јужна граница распрострањена је на линији Сијера Невада у Шпанији - Лигурски Алпи - северна Грчка - Мала Азија - Кавказ.

На Балканском полуострву распрострањен је у Хрватској, централној и западној Босни, северној Црној Гори, западној и северној Србији, северној Албанији, западној и централној Бугарској, северној Македонији и северној Грчкој.

Распрострањеност у Србији[уреди]

У Србији расте у планинским областима, нарочито на хладнијим површинама северне и западне Србије изнад 900 м, на планинама Маљен, Повлен, Златибор, Тара, Мокра гора, Муртеница, Проклетије, док је на Шар-планини редак.

Настањује различите типове подлога, а код нас је нарочито чест на серпентинама, где образује чисте или мештовите шуме са црним бором. Ова мешовита заједница јединствена је у Европи и налази се само на серпентинима западне Србије и источне и централне Босне. Иначе, улази у састав других четинарских или мештовитих шумских заједница.

Употреба[уреди]

Бели бор је важна врста у пошумљавању огољених песковитих површина и камењара. Дрво јој је квалитетно, користи се у грађевинарству и дрвној индустрији. Као декоративно дрво, често се користи и у хортикултури.

Литература[уреди]

  • Б. Јовановић, Дендрологија са основама фитоцентологије, Бг 1971;
  • Б. Јовановић, „Ред. Coniferales - Четинари“, Флора Србије 1, Бг 1992;
  • М. Видаковић, М. Фрањић, Голосјемењаче, Зг 2004