Ejno Lejno
| Ejno Lejno | |
|---|---|
 Ejno Lejno 1912. godine | |
| Puno ime | Armas Ejnar Leopold Lenbom |
| Ime po rođenju | Armas Einar Leopold Lönnbohm |
| Druga imena | Eino Leino |
| Datum rođenja | 6 jul 1878 |
| Mesto rođenja | Paltamo Finska |
| Datum smrti | 10. januar 1926. (47 god.) |
| Mesto smrti | Tusula Finska |
| Prebivalište | Finska |
| Državljanstvo | finsko |
| Zanimanje | pesnik i novinar |
Ejno Lejno (ime po rođenju Armas Ejnar Leopold Lenbom) (6. jul 1878 – 10. januar 1926) bio je finski pesnik[1][2] i novinar koji se smatra jednim od pionira finske poezije. Njegove poeme kombinuju moderne i finske narodne elemente. Stil većeg dela njegovog rada je poput Karavale[3][4] i narodnih pesama. Priroda, ljubav i očaj česta su tema u Lejnovom delu. Danas je u Finskoj veoma poštovan i čitan.
Detinjstvo i mladost[уреди | уреди извор]
Ejno Lejno je kršten kao Armas Ejnar Leopold Lenbom u Paltamu kao sedmi i najmlađi sin u porodici sa desetoro dece. Leinova porodica je živjela u kući Hevele u selu Paltaniemi.[5][6] Lejnov otac je promenio svoje prezime iz Mustonen u Lenbom da bi poboljšao svoje šanse da oženi svoju buduću suprugu iz više klase.[7] Ejnov stariji brat Kasimir Lejno bio je važna kulturna figura u Finskoj. On je bio pesnik, kritičar, i pozorišni režiser. Ejno i Kasimir Lejno su zajedno osnovali književni časopis 1898. godine.[8]
Lejno je objavio svoju prvu pesmu sa 12 godina, a zbirku pesama Maliskun lauluja, sa 18 godina.[8]
Lejnovi roditelji su umrli dok je još bio đak. Školu je započeo u Kajani, a nastavio u Oulu i Hamenlini, gde je boravio kod rodbine. Nakon što je završio srednju školu u Hamenlini, Lejno je započeo studije na Helsinškom univerzitetu.[8]
Književna karijera[уреди | уреди извор]
Početkom karijere Ejno Lejno je bio hvaljen od strane kritičara. On se pridružio književnim i novinarskim krugovima i postao član Finskog omladinskog kruga. Među Lejnovim prijateljima bili su umetnik Peka Halonen i Oto Maninen, koji su stekli slavu kao pesnik i prevodilac.[9]
Nakon Finskog građanskog rata,[10][11][12] Lejnova idealistička vera za nacionalno jedinstvo je kolapsirala, a njegov uticaj kao novinara i polemičara je oslabio. Odobrena mu je državna penzija za pisce 1918. godine kad mu je bilo četrdeset godinama. Iako je plodno objavljivao, imao je finansijskih problema i zdravlje mu se pogoršalo. „Život je uvek borba sa večnim silama”, rekao je Lejno u pismu 1925. godine svom prijatelju Bertelu Gripenbergu.[9]
Lejno je objavilo preko 70 knjiga pesama i priča. Najpoznatija od njih su dve zbirke pesama Helkavirsija (1903. i 1916), u kojima on intenzivno koristi finsku mitologiju i folklor.[9]
Pored pisanja poezije, Ejno Lejno je pisao u novinama o pozorištu i kulturi generalno, i prevodio dela važnih pisaca poput Runeberga i Getea.[8] On je bio prva osoba u Finskoj koja je prevela Danteovu Božansku komediju[13][9][14][15] na finski jezik.
Lejno je bio u braku tri puta i imao je jednu ćerku Helku. On je preninuo 1926. u 47. godini života, i sahranjen na groblju Hietaniemi u Helsinkiju.[16]
Najopsežniju biografiju o Lejnu napisao je 1930-ih njegov ljubavnik i kolega L. Onerva. U dramatičnoj priči Onerva takođe piše o svom životu.[8]
Književni stil i značaj[уреди | уреди извор]
Smatra se da je Lejno prvi i najvažniji oblikovatelj nacionalnog romantizma u finskoj književnosti.[17] Zapravo, Lejno je sam skovao termin nacionalni neoromantizam kako bi okarakterisao dela talenta mlade Finske, poput kompozitora Jana Sibeliusa, slikara Akselija Galen-Kalela i arhitekte Elijela Sarinena.[18]
Lejnov stil razvijao se tokom svoje 35-godišnje karijere. U njegovim ranim radovima, uključujući i njegovu najpoznatiju zbirku Helkavirsija (1903), vidljiv je uticaj nacionalnog epa Kalevala.[17]
Sredinom karijere Lejno je preveo klasike svetske književnosti na finski. Istovremeno je pisao svoja dela u više žanrova: poeziju, drame, eseje, preglede i druga dela novinarstva. Njegov rad obuhvata širok emocionalni raspon, sve od duboke ljubavi do mizantropije i rezkog kriticizma.[17]
U poslednjim godinama, nakon borbi u ličnom životu, Lejno se vratio nacionalno romantičnim temama svoje mladosti.[17]
Reference[уреди | уреди извор]
- ^ Gay, David E. (1997). „The Creation of the "Kalevala", 1833-1849”. Jahrbuch für Volksliedforschung. 42: 63. ISSN 0075-2789. doi:10.2307/848005.
- ^ Kurman, George; Ahokas, Jaakko (1976). „A History of Finnish Literature”. Comparative Literature. 28 (2): 3. ISSN 0010-4124. doi:10.2307/1769664.
- ^ Asplund, Anneli; Sirkka-Liisa Mettom (октобар 2000). „Kalevala: the Finnish national epic”. Архивирано из оригинала 23. 11. 2010. г. Приступљено 15. 8. 2010.
- ^ Tolkien, J.R.R. (2015). „On 'The Kalevala' or Land of Heroes”. Ур.: Flieger, Verlyn. The Story of Kullervo (1st US изд.). Boston: Houghton Mifflin Harcourt. стр. 70. ISBN 978-0-544-70626-2.
- ^ Suutari, Tiina (16. 3. 2021). „Kotiseutuna Kajaani: Maanjäristys tuhosi ensimmäisen kirkon Paltaniemellä – Kirkkoaholla on toiminut erikoinen eläintarha”. Kainuun Sanomat (на језику: фински). Архивирано из оригинала 16. 03. 2021. г. Приступљено 1. 10. 2022.
- ^ „Paltaniemi, synnyinseutu” (на језику: фински). Kainuun Eino Leino -seura ry. Приступљено 1. 10. 2022.
- ^ „Paltaniemen monitaitoisen patriarkan, Eino Leinon isän elämänvaiheet” (на језику: фински). Архивирано из оригинала 06. 04. 2023. г. Приступљено 25. 2. 2021.
- ^ а б в г д Nevala, Maria-Liisa. „Leino, Eino (1878–1926)”. Kansallisbiografia – The National Biography of Finland. Biografiakeskus, Suomalaisen Kirjallisuuden Seura. Приступљено 16. 1. 2016.
- ^ а б в г Liukkonen, Petri. „Eino Leino”. Books and Writers (kirjasto.sci.fi). Finland: Kuusankoski Public Library. Архивирано из оригинала 5. 3. 2007. г.
- ^ Alapuro, Risto (1988), State and Revolution in Finland, Berkeley: University of California Press, ISBN 0-520-05813-5
- ^ Gerrard, Craig (2000), „The foreign office and British intervention in the Finnish civil war”, Civil Wars, 3 (3): 87—100, S2CID 143499598, doi:10.1080/13698240008402448, Приступљено 14. 3. 2022
- ^ Haapala, Pertti; Tikka, Marko (2013), Gerwarth Robert; Horne John, ур., „Revolution, Civil War and Terror in Finland in 1918”, War in Peace: Paramilitary Violence in Europe after the Great War, Oxford: Oxford University Press, стр. 72—84, ISBN 978-0-19-968605-6
- ^ Slade, Carole; Cecchetti, Giovanni, ур. (1982). Approaches to teaching Dante's Divine comedy
. New York, N.Y.: Modern Language Association of America. ISBN 978-0873524780. OCLC 7671339.
- ^ „Divina Commedia”. Enciclopedia Italiana (на језику: италијански). Enciclopedia Italiana. Архивирано из оригинала 18. 2. 2021. г. Приступљено 19. 2. 2021.
- ^ Hutton, Edward (1910).Giovanni Boccaccio, a Biographical Study Архивирано 4 фебруар 2021 на сајту Wayback Machine. p. 273.
- ^ „Hietaniemen hautausmaa– merkittäviä vainajia” (PDF). Kirkko Helsingissä. Приступљено 30. 11. 2017.
- ^ а б в г Sjöblom, Tomas. „Eight times state prizewinner”. 375 humanists. Helsinki University. Приступљено 5. 5. 2016.
- ^ Greene R. et al (eds.): The Princeton Encyclopedia of Poetry and Poetics, p. 489. Princeton University Press, 2012. ISBN 9780691154916.
Literatura[уреди | уреди извор]
- Jones, W. Glyn; Kuusi, Matti; Bosley, Keith; Branch, Michael (октобар 1979). „Finnish Folk Poetry: Epic. An Anthology in Finnish and English”. The Modern Language Review. 74 (4): 1004. ISSN 0026-7937. doi:10.2307/3728316.
- Kurman, George; Ahokas, Jaakko (1976). „A History of Finnish Literature”. Comparative Literature. 28 (2): 182. ISSN 0010-4124. doi:10.2307/1769664.
- Gay, David E. (1997). „The Creation of the "Kalevala", 1833-1849”. Jahrbuch für Volksliedforschung. 42: 63. ISSN 0075-2789. doi:10.2307/848005.
- Helamaa, Tiina (2014-12-31). „Bibliography of Finnish Population Studies 2011–2013”. Finnish Yearbook of Population Research. 49: 169—216. ISSN 1796-6191. doi:10.23979/fypr.48429
. - Seppa, Tiina (2013). „"Discussions on the Past: Shared Experience in the Collection of Finnish Folk Poetry."”. Journal of Finnish Studies. 16: 48.
- Veivo, Harri (2012-12-01). „The city as a mediating device and as a symbol in Finnish poetry of the 1960s”. Sign Systems Studies. 40 (3/4): 514—528. ISSN 1736-7409. doi:10.12697/sss.2012.3-4.13 .
- Binham, Philip; Lomas, Herbert (1993). „Contemporary Finnish Poetry”. World Literature Today. 67 (1): 212. ISSN 0196-3570. doi:10.2307/40148998.
- Crawford, John Martin, ур. (1888), The Kalevala: The Epic Poem of Finland, ISBN 978-0-7661-8938-6.
- Friberg, Eino; Landström, Björn; Schoolfield, George C., ур. (1988), The Kalevala: Epic of the Finnish People, ISBN 978-951-1-10137-6
- Kirby, William Forsell, ур. (1907), The Kalevala: Or the Land of Heroes, ISBN 978-1-85810-198-9
- Lönnrot, Elias (1989). The Kalevala. Превод: Bosley, Keith. Oxford / New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-953886-7.
- Magoun, Francis Peabody, ур. (1963), The Kalevala: Or Poems of the Kaleva District, Cambridge, Mass., Harvard University Press, ISBN 978-0-674-50010-5
- Magoun, Francis Peabody, ур. (1969), The Old Kalevala and Certain Antecedents, ISBN 978-0-674-63235-6
- קאַלעװאַלאַ: פֿאָלקס עפּאָס פֿון די פֿינען. Превод: Rosenfeld, Hersh. New York: Marstin Press. 1954.
Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]
- Eino Leino на сајту Пројекат Гутенберг (језик: енглески)
- Ejno Lejno на сајту Internet Archive (језик: енглески)
- Ejno Lejno на сајту LibriVox (језик: енглески)
- Poems by Eino Leino at Runosto.net
- Eino Leino in 375 humanists 15.03.2015, Faculty of Arts, University of Helsinki
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Umetničke | |
| Ljudi | |
| Ostale | |
