Хелсинки

Из Википедије, слободне енциклопедије
Хелсинки
фин. Helsinki / шве. Helsingfors

HelsinkiMontage NoEffects.jpg
Знаменитости Хелсинкија

Грб
Основни подаци
Држава Застава Финске Финска
Округ Нова Земља
Основан 1550.
Становништво
Становништво (2012.) 595.384
Урбано подручје 1.071.599
Агломерација (2012.) 1.354.540
Густина становништва 3.182 ст/км²
Географске карактеристике
Координате 60°10′15″N 24°56′15″E / 60.170833, 24.9375
Надморска висина 0-30 м
Површина 187,1 км²
Хелсинки на мапи Финске
{{{alt}}}
Хелсинки
Хелсинки на мапи Финске
Остали подаци
Градоначелник Јуси Пајунен
(од 2005)
Позивни број +358 (0)9
Веб-страна hel.fi

Хелсинки (фин. Helsinki, шве. Helsingfors) је главни и највећи град Финске. Хелсинки је такође седиште округа Нова Земља, где чини једну општина. Метрополитенско подручје Хелсинкија броји преко 1,3 милиона људи или око 25% становника државе.

Град Хелсинки је политичко, привредно и управно средиште Финске. Такође, то је један од градова светског и европског значаја, а у области Скандинавије то је један од пет највећих градова. Посебност Хелсинкија је и то што је то најсеверније урбано подручје са више од милион становника.

У Хелсинкију су одржане Летње олимпијске игре 1952.

Порекло назива[уреди]

Фински назив Хелсинкија вероватно води порекло од бивше речи за оближњу реку Ванту, која је у средњем веку била позната као Хелсинга. Шведски назив града, Хелсингфорс, има сличну основу, само што је њој додељена и друга реч форс (fors), у преводу брзаци. Заједно од значе Брзаци на Хелсинги.

Порекло речи хелсинга није довољно приучено, али се сматра да има нордијско порекло. По једном тумачењу, назив је проистекао од првих досељеника из Хелсингланда (данас у Шведској). Друго тумачење се ослања на шведску реч реч халс (hals), у преводу врат, грло, сужење. Ово се повезује са положајем града на полуострву са танким земљоузом ка копну.

Положај града[уреди]

Град Хелсинки се налази у јужном делу Финске и источном делу Скандинавије.

Удаљеност Хелсинкија од важних градова у окружењу:

Природни услови[уреди]

Приказ Хелсинкија из 1820. године

Рељеф: Хелсинки се развио на североисточној обали Балтичког мора. Град се развио на стратешки месту где је раздаљина између данашњих Финске и Естоније најмања. Градско подручје бреговито, а надморска висина се креће се 0-30 м.

Клима Према Кепеновој класификацији климата Хелсинки има умереноконтиненталну климу. Због севернијег положаја града, дневна светлост доста варира од више од 19 сати средином лета, до само 5 сати крајем децембра. Упркос свом положају, Хелсинки има релативно благе температуре и много топлије време током године од већине других места на сличним латитудама, или чак од неких што су јужније, углавном због утицаја Голфске струје.

Воде: Хелсинки је приморски град, смештен на најужем делу Финског залива Балтичког мора. Град је смештен на полуострву, окруженом морем са три стране (са запада, истока и југа). Поред тога, у оквиру гранциа града налази се неколико острва (Сеурасари, Лаутасари, Коркеасари, Суоменлина, Пихлајасари).

Историја[уреди]

Подручје Хелсинкија било је насељено већ у време касне праисторије.

Хелсинки је основао шведски краљ Густав Васа 1550. као трговачко седиште, које би требало да се надмеће хансеатском граду Ревелу (Талину). Међутим, следећа два века Хелсинки је остао мали сиромашни град, који је 1710. тешко страдао од куге. После Финског рата у коме је Шведска 1809. предала Финску Русији, руски цар Александар I Романов је осетио да је дотадашњи главни град Финске Турку превише близу граница Руске Империје, па је 1812. Хелсинки постао главни град Великог војводства Финске. Померањем главног града даље од Шведске смањивао се шведски утицај у Финској. Једини тадашњи фински универзитет је исто тако премештен 1827. из Туркуа у Хелсинки.

До тада мали град (11.000 ст.) са шведском већином убрзо постаје брзорастуће средиште Финске. До краја 19. века Хелсинки већ имао око 100.000 становника и финску већину. Град постаје и значајно трговачко и индустријско средиште.

Током 20. века, и поред два светска рата и мањег, Зимског рата, Хелсинки се развио у велеград. Најзначајнији догађај биле су Олимпијске игре 1952. Послератни развој Хелсинкија видео се највише кроз ширење града и оснивање великих предграђа (Еспо, Ванта). Хелсинки је био и место одржавање Песме Евровизије 2007.. Данас је Хелсинки један од светских градова са највишим квалитетом живота.

Становништво[уреди]

Поглед на средишњи део Хелсинкија

Хелсинки је данас највећи град у држави. Град има близу 600.000 становника (податак из 2012. г.), а шире градско подручје близу 1,1 милиона становника. Метрополитенско подручје има, пак, близу 1,3 милиона становника. Последњих деценија број становника у градском подручју брзо расте, посебно у предграђима.


Кретање броја становника
1810. 1830. 1850. 1880. 1900. 1830. 1925. 1960. 2001. 2012.
4.070 11.100 20.700 43.300 93.600 209.800 425.000 559.718 596.233

Етнички и језички састав: До средине 19. века претежно становништво били су Швеђани. Крајем века Финци постају већинско становништво, а појављују се и Руси. Последњих деценија, са јачањем усељавања у Финску, становништво града је постало шароликије. По последњим подацима око већину чине етнички Финци (82,5%), а и даље су присутни Швеђани (6,0%), док су остало усељеници. Од новијих усељеника посебно су бројни Руси (2,4%). Данас су значајне скупине досељеника из Естоније, Сомалије, Пакистана и др.

Привреда[уреди]

Приобаље старог дела Хелсинкија

Као и сви већи главни градови и Хелсинки се по својој привреди махом ослања на терцијарни и квартерни сектор, односно на трговину, услуге, управу, пословање, банкарство, образовање и науку. У граду се остварује 1/3 БДП-а државе.

Са друге стране, некадашња индустрија и саобраћај данас су махом измештени из града, што омогућује остварење високих еколошких стандарда градског живота.

Светска престоница дизајна 2012.[уреди]

После Торина (2008) и Сеула (2010), главни град Финске постао је Светска престоница дизајна 2012. године. У питању је пројекат промоције градова којим се поспешује друштвени, културни и привредни живот, кроз једногодишњи програм догађаја везаних за дизајн.

Један од главних догађаја био је 15. фебруара 2012. када је у Музеју града Хелсинкија отварена изложба филмова снимљених у граду између 1930. и 1960. Поставка је садржала и фотографије, историјске предмете, костиме и друге експонате.[1]

Саобраћај и јавни превоз[уреди]

Најважнији путеви у Хелсинкију

Саобраћај: Хелсинки је најважније саобраћајно чвориште у Финске и једно најважнијих у северној Европи. Град је најважније чвориште ауто-путева и железничких пруга у држави, а градска лука је огромна и савремена. Хелсинки опслужује Аеродром Хелсинки-Ванта, најважнији у држави.

Јавни превоз: Спрам своје величине, Хелсинки има изузетно развијену и разгранату мрежу јавног превоза. Њу чине метро, приградска железница, мрежа трамвајских и аутобуских линија. Хелсиншки метро има једну линију.

Знаменитости[уреди]

Александреркату („Александрова улица“), најважнија пешачка зона Хелсинкија

Хелсинки није пример европских градова са великим средњовековним језгрима. Данашње средиште града образовало се од средине 19. до средине 20. века и занимљив је спој руске царске архитектуре, еклектицизма и модерних покрета у архитектури 20. века.

Од појединачних грађевина потребно је издвојити:

Град је већ деценијама стециште савремене архитектуре, па је последњих година подигнуто много нових четврти и велелепних „хајтек“ зграда.

Збирка слика[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Helsinki je Svetska prestonica dizajna 2012.. www.danubeogradu.rs (4. 1. 2012.). Dobavljeno dana 4. 1. 2012.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :

title=Википутовања

Википутовања имају више информација на вези: