Embriologija crvuljka

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Anatomija normalnog crvuljka

Embriologija crvuljka deli sudbinu slepog creva (cekuma), odnosno desnog dela debelog creva.

Razvojni tok[уреди | уреди извор]

Epitel i žlezde prvobitnog creva razvijaju se većim delom od srednjeg creva (distalni deo deuodenuma, jejunum, ileum, slepo crevo, crvuljak, ushodni kolon i prednje 2/3 poprečnog kolona) i zadnjeg creva (zadnja 1/3 poprečnog kolona, sigmoidni kolon, rektum, analni kanal), dok se samo proksimalni deo duodenuma razvija iz prednjeg creva.

Debelo crevo koje se diferencira iz primitivnog debelog creva (kolona) u početku embrionalnog razvoja prisutno je na njegovom gornjem kraju. Divertikulum slepog creva iz koga se formira crvuljak, kao posebna deo kolona nastaje u 6 nedelji embrionalnog razvoja. Divertikulum koji je u obliku konusne vrećica nalazi se na antimezenterijskoj granici kaudalnog režnja petlje iza njegovog vrha. Distalni kraj slepog creva ne raste tako brzo, tako da je veoma kratak i nalazi se visoko ispod jetre. Na njegovom donjem kraju pojavljuje se najpre mali pupoljak, od koga se kasnije formira crvuljak (lat. appendix vermiformis), kao ostatak nekompletnog razvoja slepog creva.

Prikaz slepog creva sa mogućim položajem crvuljka u %.[1]

Kako se proksimalni deo debelog creva produžuje, slepo crevo i c rvuljak se spuštaju u desnu stranu trbuha. Pri tome crvuljak može da zauzme promenljiv položaj:[2]

  • Retrocekalni crvuljak: iza slepog creva
  • Retrokolični crvuljak: iza uzlaznog kolona
  • Karlični crvuljak: koji se spušta u karlicu

U narednom periodu razvoja crvuljak raste u dužinu tako da na rođenju poprima oblik crvolike cevi.

Nakon rođenja, zid slepog creva neravnomerno raste i crvulajak se pozicionira na njegovoj unutrašnjoj strani.[3]

Sa diferencijacijom digestivne cevi i rotacijom želuca, rotira se i primitivno debelo crevo sa slepim crevom i crvuljkom u pravcu suprotnom kretanju kazaljke na satu (s leva na desno), krećući se duž donje ivice jetre prema njenom desnom kraju.

Istovremeno sa levo-desnom rotacijom prvobitnog debelog creva formira se ascendentni deo debelog creva, a debelo crevo se spušta u desnu bedrenu jamu.[4] Spuštanje slepog creva prati spuštanje crvuljka koji takođe zauzima položaj u desnoj bederenoj jami.[5][6][7][8]

U crvuljku se u prenatalnom životu (u 17. nedelji), pojavljuje najpre intenzivna limfocitna infiltracija od koje se kasnije formiraju limfni folikuli, koji ostaju u toku adultnog perioda života.[9][10][11][12][13]

Značaj[уреди | уреди извор]

O ulozi crvuljka i danas su oprečna i kontraverzna mišljenja, od toga da je potpuno afunkcionalan, pa do toga da ima veoma bitnu ulogu u imunitetu.

Nasuprot ustaljenom mišljenju da je crvuljak beskoristan novija istraživanja ukazuju da slepo crevo ipak ima funkciju, i da predstavlja skladište dobrih bakterija, koje se iz njega, kada je to potrebno, liferuju u debelo crevo. Korisne bakterije pomažu održavanju metaboličke ravnoteže u crevima i uništavaju štetne mikroorganizme. Kada dođe do infekcije, ili pri korišćenju antibiotika, populacije dobrih bakterija, zajedno s onim koje lečimo, bivaju uništene. Često se tokom lečenja antibioticima, ili posle njega, kod pacijenata javljaju gastrointestinalni problemi, jer su ti lekovi, uz patogene koji su izazvali infekciju, uništili i korisne bakterije.[14]

U brojnim studijama, tokom serije eksperimenata ustanovilo se da crvuljak služi kao zaštićeni rezervoar korisnih bakterija, koje polaze u akciju kad se populacije korisnih bakterija u debelom crevu prorede. Upravo na taj način, slepo crevo doprinosi stabilnosti mikrobiote naših creva - zajednice svih mikroorganizama koji žive u crevima čoveka.[14]

Utvrđeno je da crvuljak igra ulogu i u imunološkoj funkciji sluzokože sisara. Veruje se da je ono uključeno u imunološke odgovore posredovane B-limfocitima i T-limfocitima stvornim van grudne žlezde (timusa).  Takođe se smatra da ono učestvuje u formiranju rane imunološke odbrane koja pomaže u sprečavanju ozbiljnih infekcija kod ljudi.[14]

Postoje studije koje ukazuju na to da slepo crevo igra ulogu u dužini života. Ispitivane su vrste sisara koje imaju ili nemaju crvuljak i uviđeno je da je ono u korelaciji sa povećanjem maksimalne dugovečnosti zabeležene za vrstu. Jednostavno rečeno, u poređenju sa sisarima iste težine bez slepog creva, sisari sa slepim crevom imaju duži životni vek. Smatra se da je to posledica stanovišta da bi aktivniji i bolje obrazovan imuni sistem teoretski trebalo da obezbedi veću otpornost na sredinske faktore, te da samim tim produži i životni vek.[14]

Vidi još[уреди | уреди извор]

Izvori[уреди | уреди извор]

  1. ^ Denjalić A, Delić J, Delić-Custendil S, Muminagić S (2009). "[Variations in position and place of formation of appendix vermiformis found in the course of open appendectomy]". Med Arh (in Bosnian). 63 (2): 100–1. PMID 19537667
  2. ^ Maisel, H. (1960). „The position of the human vermiform appendix in fetal and adult age groups”. The Anatomical Record. 136 (3): 385—391. ISSN 0003-276X. doi:10.1002/ar.1091360305. 
  3. ^ BEN PANSKY, THE CECUM AND APPENDIX In: 85. The Midgut: Fixation, Cecum and Appendix Review of MEDICAL EMBRYOLOGY Архивирано на сајту Wayback Machine (30. децембар 2019) Pristupljeno: 30.12.2019.
  4. ^ Malas MA, Sulak O, Gökcimen A, Sari A. Development of the vermiform appendix during the fetal period. Surg Radiol Anat 2004; 26(3): 202-7.
  5. ^ Fitzgerald MJ, Nolan JP, O’Neil MN. The position of the human caecum in fetal life. J Anat 1971; 109 (Pt1): 71-4.
  6. ^ Khanna AK. Appendix vermiform duplex. Postgrad Med J 1993; 59 (687): 69-70.
  7. ^ Kim EP, McClenathan JH. Unusual duplication of appendix and caecum: extension of the Cave - Wallridge classification. J Ped Surg 2001;36: E18.
  8. ^ Standring S. Gray, s anatomy: The Anatomical Basis of Clinical Practice. 39th ed. Edinburg: Elsever Churchill Livingstone; 2005: 1173-4.
  9. ^ Malas MA, Sulak O, Gökcimen A, Sari A. Develop ment of the vermiform appendix during the fetal period. Surg Radiol Anat 2004; 26(3): 202-7.
  10. ^ Hanani M. Multiple myenteric networks in the human appendix. Autonomic Neuroscience 2004;(1): 49-54.
  11. ^ Hennekine S, Pessaux P, Regenet N, Fauvet R, Tuec JJ, Arnaud JP. Double appendicitis - a rare clinical form in appendix duplication. Presse Med 2001;30(1): 23-4.
  12. ^ Aminova GG. The cecum lymphoid structure in preterm and full term newborns. Morfologiia 2000;118(5): 42-5.
  13. ^ Živković V, Mandić P, Krtinić D, Milošević J, Zdravković D. Limfno tkivo apendiksa u pre natalnom i adultnom periodu života čoveka- morfometrijska analiza. Acta Medica Medianae 2007; 46 (2): 16- 20.
  14. ^ а б в г „Čemu služi slepo crevo i da li je zaista beskorisno?”. Stetoskop.info (на језику: српски). Приступљено 2023-11-29. 

Literatura[уреди | уреди извор]

  • Larsen, W J (2001). Human Embryology (3rd ed.). Elsevier. pp. 170–190. ISBN 0-443-06583-7.
  • Sadler, T. W. (Thomas (2012). Langman's medical embryology. Langman, Jan. (12th ed.). Philadelphia: Wolters Kluwer Health/Lippincott Williams & Wilkins. ISBN 9781451113426. OCLC 732776409.
  • Farber REJL. Pathology J. B. Philadelphia: Lippincott Company; 1988: 714-1715.
  • Jelesijevic V. Appendiceal diverticulum. Anat Anz 1974; 135(3): 226-34. [PubMed]
  • Malas MA, Gökcimen A, Sulak O. Growing of caecum and vermiform appendix during the fetal period. Fetal Diagn Ther 2001; 16(3): 173-77

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Embriologija_crvuljka&oldid=27448494”