III Klavirski Koncert (Betoven)

Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен.

Овом чланку или једном његовом делу је потребно сређивање. Чланак је означен овим шаблоном 00.00.0000. и налази се у категорији Музика. Погледајте како се мења страница или страницу за разговор за помоћ. Уклоните ову поруку када завршите.

Koncert za klavir i orkestar broj 3. c - moll, opus 37, Ludviga van Betovena

Opšte karakteristike

Betovenov Treći klavirski koncert, c-moll, opus 37, prevratničko je delo u svom muzičkom rodu. Nastao je 1800., premijerno je izveden 1803. godine. Klasična forma koncerta se proširuje i klavirski koncert time postaje od dosadašnjeg žanra u službi virtuoznosti (što je bilo karakteristično za Mocarta), delo gde se iskazuje i kompozitorova lična ispovest.

Forma i analiza

Posebno su efektni bočni stavovi, opsežni prvi, Allegro con brio i treći, finalni Rondo. Središnji stav, osećajni i melodiozni Largo, sa pastoralnom temom u flauti i fagotu koju obgrljava solista i modulacijom u E-Dur, koja se zatim ponavlja u finalu, može smatrati srećnim vrhuncem Koncerta.

Izvođači

Vladimir Aškenazi, solista i dirigent, sa orkestrom Engleske Kraljevske Filharmonije

Artur Rubinštajn, klavir i Bostonski Simfonijski Orkestar, dirigent: Erih Lajnsdorf

Fazil Sej, klavir i orkestar Slovenske Filharmonije, dirigent: Džordž Pelivanijan.