Клавир
Из Википедије, слободне енциклопедије
| Клавир (пиано) | |
|---|---|
 |
|
| ит.: | pianoforte |
| нем.: | Клавиер |
| фр.: | пиано |
| ен.: | пиано |
| ру.: | пианофорте |
| Скраћеница | |
| Кл. | |
| Породица инструмената | |
| [[{{{породица инструмената}}}]] | |
Клавир (Piano), је инструмент са диркама код којег се тон производи ударом филцем прекривеним чекићем о металну жицу. Због својих великих техничких и изражајних могућности клавир је један од инструмената са најбогатијом музичком литературом. Опсег клавира обухвата тонове од субконтра A (2A) до c5. Музика за клавир најчешће се пише у два линијска система. Горњи систем се углавном изводи десном руком, и најчешће се записује у виолинском кључу док се доњи систем углавном изводи левом руком и записује у бас кључу. Извођач чији је инструмент клавир зове се пијаниста.
Садржај |
[уреди] Историја клавира
Клавир је наследник чембала, клавикорда и других некадашњих инструмената са диркама. Општеприхваћено мишљење је да је изумитељ клавира Бартоломео Кристофори, који је своју идеју по први пут реализовао око 1720. године, тако што је уместо тада коришћеног механизма гавранових пера која окидају жицу направио систем чекића који звук производе ударцем о жицу. Тиме је постигао зависност јачине одсвираног тона од јачине удара прста на дирку што је у то време била новост, јер се раније окидањем жице преко механике дирки могла постизати само једна јачина тона. Због овога су се први клавири називали „piano e forte“ (итал. piano e forte - тихо и гласно). Piano e forte је први почео правити Готфрид Зилберман (Gottfried Silberman), немачки израђивач инструмената са диркама. Његови ученици су наставили производњу ових инструмената и усавршавали је у Енглеској и Бечу, по којима су развијени механизми добили имена. Израда клавира са бечком механиком била је најмасовнија на прелазу из 19. у 20. век. Током времена потиснута је од стране енглеске механике, која је и данас доминантна.
[уреди] Делови клавира
[уреди] Резонатор и оквир
Спољашњи део клавира чини дрвено кућиште са три ноге. Само кућиште има облик положене харфе, а на његовој горњој страни се налази поклопац који се може отворити. Две ноге између којих се налазе педали се као и клавијатура налазе на предњем делу кућишта. Трећа нога се налази на задњем делу кућишта.
Унутар кућишта налази се оквир направљен од челика или ливеног гвожђа на коме су затегнуте жице чијим вибрирањем се производе тонови. Око жица за најдубље тонове (од 2A до 1Fis) се налази додатни намотај бакарних нити да би се добила боља звучност. По две жице има сваки тон од 1G до Ais, а по три све остале (H до c5). Жице су причвршћене за металне чивије, чијим се затезањем и отпуштањем клавир штимује.
На дну кућишта се налази дрвени резонатор са попречним ребрима који је направљен од јеловине.
[уреди] Клавијатура и механизам
.png)
Клавијатура клавира има 88 дирки - 52 беле и 36 црних. Беле дирке су у прошлости по правилу прекриване слојем слоноваче, док се данас за ове сврхе махом користи пластика. Њима су представљени дијатонски тонови C, D, E, F, G, A и H. На црним диркама се свирају повишени дијатонсики тонови који немају своје еквиваленте међу онима који су преко белих већ доступни (нпр. дирка за eis не постоји јер одговара тону f) а којих у једној октави има пет - Cis, Dis, Fis, Gis, Ais или Des, Es, Ges, As, Be.
Притиском прста на дирку покреће се механизам који филцом обложеном чекићу преноси удар прста на клавијатури. Чекић удара жицу и спушта се испод њеног нивоа, како би ова могла слободно да вибрира. Када се прст повуче са дирке, чекић се врати у првобитни положај а на ударену жицу се спушта пригушивач, који спречава даље вибрације.
[уреди] Педали
Педалима се изражајне могућности клавира обогаћују. Најчешће употребљаван је десни педал. Њиме се пригушивачи подижу са жица, дозвољавајући им да слободно вибрирају. Тиме се не постиже само природно вибрирање жица него и слободна резонанција међу њима.
Леви педал (или итал. Una corda) користи се за постизање меког и баршунастог звука. Његовим притискањем се клавијатура помера мало удесно, заједно са целим механизмом, па чекић уместо у три удара у две жице, или уместо у две у једну.
Средњи педал се ретко користи и велики број клавира израђено је без њега. Ефекти који се постижу употребом средњег педала нису стандардизовани и зависе од произвођача.
[уреди] Врсте клавира
[уреди] Пијанино
Пијанино итал. pianino (деминутив) инструмент је мање величине намењен за кућну употребу и направљен са сврхом уштеде простора. Има мањи резонатор него клавир, због чега су му жице распоређене усправно енгл. Upright piano. Мањи резонатор значи и мањи волумен звука, али иначе овај инструмент звучи исто као и клавир.
[уреди] Израђивачи клавира
Кроз историју су појављивали су се и нестајали бројни градитељи клавира, који су га усавршавали. Ипак постоје неки произвођачи клавира које су се до дан данас одржали. Неки од њих су познати у целом свету:
- Steinway & Sons
- Bosendorfer
- Forster
- Petrof
- Grotrian-Steinweg
- Yamaha
- ...
[уреди] Примери из музичке литературе
- Месечева соната (Лудвиг ван Бетовен)
- Фантазија за клавир - ц-мол (Волфганг Амадеус Моцарт)
- Концерт у ц-молу и д-молу (Сергеј Рахмањинов)
- Минутни валцер (Фредерик Шопен)
[уреди] Спољашње везе
