Патсојоки

Патсојоки Патсойоки, Paatsjoki, Pasvikelva
Опште информације
Дужина	117 km
Басен	18.344 km2
Пр. проток	на 5,5 km узводно од ушћа 177,41 m3⁄s
Слив	Баренцово море
Водоток
Извор	језеро Инари на 68° 53′ 08″ N 28° 17′ 35″ E
В. извора	118 m
Ушће	у Варангер фјорд на 69° 42′ 28″ N 30° 06′ 04″ E
В. ушћа	0 m
Географске карактеристике
Држава/е	Финска Русија Норвешка
Област	Лапонија, Мурманска област, Финмарк
ДРВ	02010000112101000000016
Река на Викимедијиној остави

Патсојоки (рус. Патсойоки; Паз; фин. Paatsjoki; норв. Pasvikelva) река је која протиче кроз три државе (Финску, Русију и Норвешку) на крајњем северу Европе.

Свој ток започиње као отока великог језера Инари у северном финском округу Лапонија, углавном тече у смеру севера протичући кроз руску Мурманску област (Печеншки рејон), а потом и кроз норвешки Финмарк где и завршава свој ток у Варангер фјорду (залив Баренцовог мора) недалеко од града Ћирћенеса. Укупна дужина водотока је 117 km (по неким изворима 145 km), површина сливног подручја је 18.344 km², а просечан проток код Борисоглебске ХЕ на 5,5 km узводно од ушћа је 177,41 m³⁄с. Најважнија притока је река Наутсијоки коју прима у средњем делу тока као десну притоку.

Протиче кроз бројна језера образујући тако доста широку долину, а захваљујући великом хидроенергетском потенцијалу који има на њој је саграђен систем од 7 хидроелектрана. Река Патсојоки је такође веома богата лососом те изловљавање ове рибље врсте представља значајан извор прихода локалног становништва.

Средином реке иде највећи део државне границе између Русије и Норвешке, а све до 1826. целокупна руско-норвешка граница ишла је средином ове реке. Уз средњи део тока реке Патсајоки простире се и строго заштићени резерват природе Пасвик који се налази под заштитом Русије и Норвешке.

Види још

• Баренцово море
• Печеншки рејон
• Мурманска област
• Лапонија (округ)
• Финмарк

Спољашње везе

• (језик: руски) Государственный водный реестр РФ: река Патсойоки
• Ресурсы поверхностных вод СССР: Гидрологическая изученность. Т. 1. Кольский полуостров/ Под ред. Ю. А. Елшина. — Л.: Гидрометеоиздат, 1969. — 134 с.