Religijska tumačenja teorije Velikog praska

С Википедије, слободне енциклопедије

Od pojave teorije Velikog praska kao dominantne fizičke kosmološke paradigme, postojale su različite reakcije religijskih grupa u vezi sa njenim implikacijama na religiozne kosmologije. Neke prihvataju naučne dokaze na pravi način, neke nastoje da usaglase Veliki prasak sa svojim verskim načelima, a neke odbacuju ili ignorišu dokaze za teoriju Velikog praska.[1]

Pozadina[уреди | уреди извор]

Sam Veliki prasak je naučna teorija, i kao takva, stoji ili pada u skladu sa svojom uskađenošću sa opservacijama.[2] Međutim, kao teorija koja se bavi prirodom svemira od njegovog najranijeg vidljivog postojanja, Veliki prasak nosi moguće teološke implikacije u vezi sa konceptom stvaranja iz ničega.[3][4][5] Mnogi ateistički filozofi su se zalagali protiv ideje da svemir ima početak – univerzum je jednostavno mogao postojati za svu večnost, ali sa novim dokazima teorije Velikog praska, teisti i fizičari su smatrali da se može objasniti teizmom.[6][7] Popularni filozofski argument za postojanje Boga poznat kao kalamski kosmološki argument počiva na konceptima Velikog praska.[8][9] Tokom 1920-ih i 1930-ih, skoro svaki veliki kosmolog preferirao je večni stabilan univerzum, a nekolicina se žalila da je početak vremena koji implicira Veliki prasak uneo religiozne koncepte u fiziku; ovaj prigovor su kasnije ponovile pristalice teorije stacionarnog stanja,[10] koje su odbacile implikaciju da je univerzum imao početak.[11][12]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ Wright, E.L (24. 5. 2009). „Cosmology and”. Ned Wright's Cosmology Tutorial. Приступљено 2009-10-15. 
  2. ^ Kragh, Helge (1996). Cosmology and ControversyНеопходна слободна регистрација. Princeton University Press. стр. ?. ISBN 978-0-691-00546-1. 
  3. ^ Ellis, George F. R. (2007). „Issues in the Philosophy of Cosmology”. Philosophy of Physics. стр. 1183—1285. CiteSeerX 10.1.1.338.6650 Слободан приступ. ISBN 978-0444515605. S2CID 118897904. arXiv:astro-ph/0602280 Слободан приступ. doi:10.1016/B978-044451560-5/50014-2. 
  4. ^ Alexander, Vilenkin (1982-11-04). „Creation of universes from nothing”. Physics Letters B. 117 (1–2): 25—28. Bibcode:1982PhLB..117...25V. ISSN 0370-2693. doi:10.1016/0370-2693(82)90866-8. 
  5. ^ Manson, N.A. (1993). God and Design: The Teleological Argument and Modern Science. Routledge. ISBN 978-0-415-26344-3. „The Big Bang theory strikes many people as having theological implications, as shown by those who do not welcome those implications.” 
  6. ^ Harris, J.F. (2002). Analytic Philosophy of Religion. Springer Press. ISBN 978-1-4020-0530-5. „Both theists and physicists have seen the big bang theory as leaving open such an opportunity for a theistic explanation.” 
  7. ^ Eric J. Lerner (2010). The Big Bang Never Happened: A Startling Refutation of the Dominant Theory of the Origin of the Universe. Vintage Books. ISBN 978-0307773548. Приступљено 2012-03-16. „From theologians to physicists to novelists, it is widely believed that the Big Bang theory supports Christian concepts of a creator. In February 1989, for example, the front-page article of the New York Times Book Review argued that scientists argued that scientists and novelists were returning to God, in large part through the influence of the Big Bang.” 
  8. ^ James Franklin Harris (2002). Analytic Philosophy of Religion. Springer Science. ISBN 978-1402005305. „THE KALAM COSMOLOGICAL ARGUMENT Perhaps the best known and most clearly formulated version of the cosmological argument that incorporates the fundamental concepts of big bang theory is found in the work of William Lane Craig.” 
  9. ^ McGrath, A.E. (2011). Science and Religion. John Wiley & Sons. ISBN 978-1-4443-5808-7. „It will be clear that this type of argument relates directly to modern cosmological research, particularly the "big bang" theory of the origins of the cosmos. This is also true of the kalam version of the cosmological argument, to which we now turn.” 
  10. ^ Kragh, H. (1996). Cosmology and ControversyНеопходна слободна регистрација. Princeton (NJ): Princeton University Press. ISBN 978-0-691-02623-7. 
  11. ^ Harrison, P. (2010). The Cambridge Companion to Science and Religion. Cambridge University Press. стр. 9. ISBN 978-0-521-71251-4. „One reason for initial resistance to the Big Bang theory was that, unlike the rival Steady-State hypothesis, it proposed that the universe has a beginning – a proposition that for some had unwelcome religious implications.” 
  12. ^ Kragh, H. (2008). Entropic Creation. Ashgate Publishing. стр. 226. ISBN 978-0-7546-6414-7. 

Literatura[уреди | уреди извор]

  • Leeming, David Adams, and Margaret Adams Leeming, A Dictionary of Creation Myths. Oxford University Press (1995), ISBN 0-19-510275-4.
  • Pius XII (1952), "Modern Science and the Existence of God," The Catholic Mind 49:182–192.
  • Ahmad, Mirza Tahir, Revelation, Rationality, Knowledge & Truth Islam International Publications Ltd (1987), ISBN 1-85372-640-0. The Quran and Cosmology
  • Wickman, Leslie, "God of the Big Bang: How Modern Science Affirms the Creator," Worthy Publishing (2015), ISBN 978-1617954252.

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Religijska_tumačenja_teorije_Velikog_praska&oldid=27679067”