Rozenhanov eksperiment

Из Википедије, слободне енциклопедије

Rozenhanov eksperiment je bio pokušaj da se utvrdi sposobnost psihijatara u SAD-u da dijagnostikuju metalna oboljenja. Dejvid Rozenhan (eng. David Rosenhan) i još sedmoro kolega ili studenata su se dobrovoljno prijavi u 8 različitih psihijatriskih bolnica širom SAD-a sa žalbom dežurnom psihijatru kako čuju glas u glavi koji im govori "praznina" i/ili "lupanje". Pseudopacijenti se nisu žalili na bilo šta drugo i ponašali su se potpuno normalno, a inače su bile individue bez pređašnjih psihičkih smetnji.

Svi su primljeni i ostali su u bolnicama od 7 do 52 dana. Tokom boravka su im pripisivani lekovi, otupšteni su sa dijagozama psihičkih poremećaja i večini je bilo preporučeno da nastave da piju lekove. Nakon obljavljivanja rezultata u časopisu Nauka (eng."Science") 1972. pod naslovom "O normalnom u neneormalnim (ludim) mestima" (eng. "On being sane in insane places") izbio je veliki skandal.


Eksperiment sa pseudopacijentima[уреди]

Osam pseudo-pacijenata (Rozenenhanovi saradnici koji su namerno odabrani da budu što različitiji, a svi nedvojbeno zdravi) su se dobrpovoljno prijavili psihijatriskim bolnicama u pet američkih država. Tokom psihijatriske procene su tvrdili da čuju glasove koji su prilično nejasni ali ipak mogu da razaberu reči: praznina "empty", šupalj "hollow" i tup udarac "thud".

Pseudopacijenti se nisu žalili ni na jedan drugi problem i osim što su dali lažne podatke o njihovom trenutnom zaposlenju i lažna imena, na sva ostala pitanja su iskreno odgovarali.

Pseudo-pacijenti su inače bili: student na poslediplomi - psiholog, tri psihologa, pedijatar, moler , domaćica i psihijatar (među pseudopacijentima koji su otišli u bolnice je bio i sam Dejvid Rozenhan.

Po prijemu pseudopacijenti su se ponašali normalo i čak su tvrdili da više ne čuju glasove u glavi.

Na kraju je sam Dejvid Rozenhan izjavio da je jedini način da se izađe iz pshijatrjske bolnice da kažete kako: jeste ludi, ali vam je sad bolje.

Sedmoro ih je otpušteno sa dijagnozom da su šizofreničari (tačnije:šizofrenija u remisiji), a jedna osoba sa dijagnozom bipolarnog poremećaja. U proseku su u bolnicama proveli 19 dana (najmanje 7, a najviše 52).

Nijedan pseudopacijent nije otkriven od strane osoblja u bolnicama iako su ih neki pacijenti otkrili

Tokom njihovog boravaka, osoblje je mnoge njihove navike i aktivnosti tumačilo kao pojavne oblike mentalnih poremećaja. Činjenicu da je jedan pseudopacijent pravio beleške, psihijatar je protumačio kao kompulsivnu aktivnost i iz toga je izveo patologiju.

Eksperiment bez pacijenata[уреди]

Za ovaj eksperiment, Rozenhan je iskoristio poznattu pshihijatrijsku bolnicu u kojoj se i sprovodila obuka studenata psihijatrije i usvršavanje pshihijatara sa zavidnim iskustvom. Bolnica u pitanju, je posle objavljivanja rezultata prvog eksperimenta utvrdila da se to kod njih nikada ne bi desilo. Sa rukovodstvom bolnice je dogovoreno da u periodu od tri meseca Rozenhan pošalje pseudopacijente, a bolnica će na kraju perioda objaviti spisak pseudopacijenata koje su otkrili.

Na kraju perioda bolnica je saopštila da je otkrila 41 "uljeza" te da sumnja na dodatnih 42.

Zapravo, Rozenhan nije poslao ni jednog pseudopacijenta i svi odbijeni su bili pravi pacijenti.

Potonje studije su potvrdile da digagnostički proces primenjivan u SAD-u ima ozbiljne nedostatke.

Reference[уреди]

On Being Sane in Insane Places

Spoljašnje veze[уреди]


Star of life.svg     Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).