Titanat

Titanati su neorganska jedinjenja koja se sastoje od titan oksida. U nekim slučajevima, termin se koristi u širem smislu za označavanje anjona titana, e.g. [TiCl₆]^2- i [Ti(CO)₇]^2-.

Znatan broj vrsta oksida titana je poznat. Neki od njih imaju komercijalni značaj. Ti materijali su tipično beli, dijamagnetični, teško-topljivi, i nerastvorni u vodi. Oni se pripremaju na visokim temperaturama iz titan dioksida. U skoro svim slučajevima, titan ima oktaedralnu koordinatnu geometriju.^[1]

Ortotitanati[уреди | уреди извор]

Ortotitanati imaju formule M₂TiO₄ gde je M divalentan. Primer takvog materijala je magnezijum titanat (Mg₂TiO₄), koji poprima spinelnu strukturu. Li₂TiO₃ se ne smatra titanatom pošto ima strukturu kamene soli, i nema jon titana. Ortotitanati skoro nikad nemaju TiO₄^4- centre. Izuzetak je Ba₂TiO₄.

Titanska kiselina i estri[уреди | уреди извор]

Titanska kiselina (ortotitanska kiselina ili titan hidroksid) je supstanca sa formulom H₄TiO₄ (CASNo 20338-08-3). Ovaj materijal, koji nije dobro definisan, se dobija hidrolizom TiCl₄.^[2] Titanska kiselina je nestabilna u čvrstom stanju. Dolazi do gubitka vode i formiranja titan dioksida. Estri ortotitanske kiseline su poznati, npr. titan izopropoksid. Estri izvedeni iz manjih alkohola imaju kompleksne strukture u kojima titan nema oktaedralnu koordinaciju, e.g. Ti₄(OCH₃)₁₆.^[3]

Reference[уреди | уреди извор]

^ Greenwood, Norman N.; Earnshaw, A. (1984). Chemistry of the Elements. Oxford: Pergamon. стр. 1121—23. ISBN 0-08-022057-6. doi:10.1002/crat.2170200510. .
^ Handbook of Preparative Inorganic Chemistry, 2nd Ed. Edited by G. Brauer, Academic Press, 1963, NY. Vol. 1. pp. 421.
^ D. A. Wright and D. A. Williams "The crystal and molecular structure of titanium tetramethoxide" Acta Cryst. 1968, volume B24, pp. 1107-1114. . doi:10.1107/S0567740868003766. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ).

Literatura[уреди | уреди извор]

[G&E-1] Greenwood, Norman N.; Earnshaw, A. (1984). Chemistry of the Elements. Oxford: Pergamon. стр. 1121—23. ISBN 0-08-022057-6. doi:10.1002/crat.2170200510. .

[2] Handbook of Preparative Inorganic Chemistry, 2nd Ed. Edited by G. Brauer, Academic Press, 1963, NY. Vol. 1. pp. 421.

[3] D. A. Wright and D. A. Williams "The crystal and molecular structure of titanium tetramethoxide" Acta Cryst. 1968, volume B24, pp. 1107-1114. . doi:10.1107/S0567740868003766. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ).

[1]

[2]

[3]