Неорганска хемија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Неорганска једињења показују богату разноликост:
A: Диборан је карактерисан са необичним везивањем
B: Цезијум хлорид има архетипску кристалну структуру
C: Fp2 је органометални комплекс
D: Силикон има широку употребу
E: За Грубсов катализатор је додељена Новелова награда 2005
F: Зеолити налазе широку употребу као молекулска ситаs
Г: Бакар(II) ацетат је изненадио теоретичаре својим диамагнетизмом

Неорганска хемија, анорганска хемија или минерална хемија је део хемије који изучава хемијска својства и реакције свих хемијских елемената осим угљеника и њихових једињења као и хемијске процесе који се збивају међу њима.[1][2][3][4] Једињења угљеника (са изузетком оксида угљеника, угљене киселине и њених соли - карбоната) изучава органска хемија.[5][6]

Извори[уреди]

  1. ^ Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga. 
  2. ^ Нешић, С. & Вучетић, Ј. 1988. Неорганска препаративна хемија. Грађевинска књига: Београд.
  3. ^ Housecroft C. E., Sharpe A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd ed.). Prentice Hall. ISBN 978-0131755536. 
  4. ^ Holleman A. F., Wiberg E. (2001). Inorganic Chemistry (1st edition ed.). San Diego: Academic Press. ISBN 0-12-352651-5. 
  5. ^ Clayden Jonathan, Nick Greeves, Stuart Warren, Peter Wothers (2001). Organic chemistry. Oxford, Oxfordshire: Oxford University Press. ISBN 0-19-850346-6. 
  6. ^ Smith, Michael B.; March, Jerry (2007). Advanced Organic Chemistry: Reactions, Mechanisms, and Structure (6th ed.). New York: Wiley-Interscience. ISBN 0-471-72091-7. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]