Неорганска хемија
Из Википедије, слободне енциклопедије
A: Диборан је карактерисан са необичним везивањем
B: Цезијум хлорид има архетипску кристалну структуру
C: Fp2 је органометални комплекс
D: Силикон има широку употребу
E: За Грубсов катализатор је додељена Новелова награда 2005
F: Зеолити налазе широку употребу као молекулска ситаs
Г: Бакар(II) ацетат је изненадио теоретичаре својим диамагнетизмом
Неорганска хемија, анорганска хемија или минерална хемија је део хемије који изучава хемијска својства и реакције свих хемијских елемената осим угљеника и њихових једињења као и хемијске процесе који се збивају међу њима.[1][2][3][4] Једињења угљеника (са изузетком оксида угљеника, угљене киселине и њених соли - карбоната) изучава органска хемија.[5][6]
Извори [уреди]
- ^ Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga.
- ^ Нешић, С. & Вучетић, Ј. 1988. Неорганска препаративна хемија. Грађевинска књига: Београд.
- ^ Housecroft C. E., Sharpe A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd ed.). Prentice Hall. ISBN 978-0131755536.
- ^ Holleman A. F., Wiberg E. (2001). Inorganic Chemistry (1st edition ed.). San Diego: Academic Press. ISBN 0-12-352651-5.
- ^ Clayden Jonathan, Nick Greeves, Stuart Warren, Peter Wothers (2001). Organic chemistry. Oxford, Oxfordshire: Oxford University Press. ISBN 0-19-850346-6.
- ^ Smith, Michael B.; March, Jerry (2007). Advanced Organic Chemistry: Reactions, Mechanisms, and Structure (6th ed.). New York: Wiley-Interscience. ISBN 0-471-72091-7.
Спољашње везе [уреди]
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Неорганска хемија
|
||||||||
 |
Овај незавршени чланак Неорганска хемија везан је за хемију. Користећи правила Википедије, можете га проширити. |
