Stroncijum titanat

Из Википедије, слободне енциклопедије
Stroncijum titanat
Naziv po klasifikaciji Stroncijum(2+) oksotitanijum[1]
Drugi nazivi Stroncijum titanijum oksid

Tausonit

Identifikacija
CAS registarski broj 12060-59-2 YesY
PubChem[2][3] 82899
ChemSpider[4] 74801 YesY
EINECS broj 235-044-1
MeSH Strontium+titanium+oxide
Jmol-3D slike Slika 1
Slika 2
Svojstva
Molekulska formula SrTiO3
Molarna masa 183.49 g mol-1
Tačna masa 183.838305258 g mol-1
Agregatno stanje Beli, neprozirni kristali
Gustina 4.81 g cm-3
Tačka topljenja

2060 °C, 2333 K, 3740 °F

Indeks refrakcije (nD) 2.41
Struktura
Kristalna rešetka/struktura Jednostavna kubina

 YesY (šta je ovo?)   (verifikuj)

Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Stroncijum titanat je oksid stroncijuma i titanijuma sa formulom SrTiO3. Na sobnoj temperaturi, on je centralno simetrični paraelektrični materijal sa perovskitnin strukturom. Na niskim temperaturama on se približava feroelektričnoj fazi prelaza sa velikom dielektričnom konstantom ~104.[5] Dugo se mislilo da je on isključivo veštački materijal, dok 1982 prirodni mineral tausonit[6][7] nije otkriven u Sibiru. Tausonit je izuzetno redak mineral u prirodi. On se javlja u veoma malim kristalima. Najvažnija primena njegovog sintetičkog oblika je u optici, u varistorima, i keramici.

Reference[уреди]

  1. ^ G.J. Leigh, H.A. Favre, W.V. Metanomski. Principles of chemical nomenclature, A guide to IUPAC recommnedations. 
  2. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.“. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  3. ^ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities“. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  4. ^ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining“. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  5. ^ K. A. Muller and H. Burkard (1979). „SrTiO3: An intrinsic quantum paraelectric below 4 K“. Phys. Rev. B 19: 3593–3602. DOI:10.1103/PhysRevB.19.3593. 
  6. ^ „Tausonite“. Webmineral. Приступљено 6. 6. 2009.. 
  7. ^ „Tausonite“. Mindat Приступљено 6. 6. 2009.. 

Literatura[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]