Stroncijum titanat
Из Википедије, слободне енциклопедије
| Stroncijum titanat | |
|---|---|
 |
|
| Naziv po klasifikaciji | Stroncijum(2+) oksotitanijum[1] |
| Drugi nazivi | Stroncijum titanijum oksid
Tausonit |
| Identifikacija | |
| CAS registarski broj | 12060-59-2  |
| PubHem | 82899 |
| HemPauk | 74801 |
| EINECS broj | |
| MeSH | |
| SMILES |
|
| InChI |
|
| Svojstva | |
| Molekulska formula | SrTiO3 |
| Molarna masa | 183.49 g mol-1 |
| Tačna masa | 183.838305258 g mol-1 |
| Agregatno stanje | Beli, neprozirni kristali |
| Gustina | 4.81 g cm-3 |
| Tačka topljenja |
2060 °C, 2333 K, 3740 °F |
| Indeks refrakcije (nD) | 2.41 |
| Struktura | |
| Kristalna rešetka/struktura | Jednostavna kubina |
|
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala |
|
| Infobox references | |
Stroncijum titanat je oksid stroncijuma i titanijuma sa formulom SrTiO3. Na sobnoj temperaturi, on je centralno simetrični paraelektrični materijal sa perovskitnin strukturom. Na niskim temperaturama on se približava feroelektričnoj fazi prelaza sa velikom dielektričnom konstantom ~104.[2] Dugo se mislilo da je on isključivo veštački materijal, dok 1982 prirodni mineral tausonit[3][4] nije otkriven u Sibiru. Tausonit je izuzetno redak mineral u prirodi. On se javlja u veoma malim kristalima. Najvažnija primena njegovog sintetičkog oblika je u optici, u varistorima, i keramici.
Reference [уреди]
- ^ G.J. Leigh, H.A. Favre, W.V. Metanomski. Principles of chemical nomenclature, A guide to IUPAC recommnedations.
- ^ K. A. Muller and H. Burkard (1979). „SrTiO3: An intrinsic quantum paraelectric below 4 K“. Phys. Rev. B 19: 3593–3602. DOI:10.1103/PhysRevB.19.3593.
- ^ „Tausonite“. Webmineral. Приступљено 6. 6. 2009.
- ^ „Tausonite“. Mindat Приступљено 6. 6. 2009.
|
|||||
|
|||||
