Uretralni stent

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Uretralni stent
Muzejski model stenta
ICD-9-CM00.40
MeSHD015607

Uretralni stent je tanka cev (vrsta stenta) koja se umeće u uretru da spreči ili leči zastoje u izlučivanju mokraće iz bubrega i štiti njegove funkcije, koje mogu biti ugrožene strikturom uretre. Prema tome ugradnje stenta ima za cilj otvaranja i održavanja lumena uretre u prohodnom stanju za oticanje mokraće.[1][2]

Opšte informacije[уреди | уреди извор]

Stenoza uretre predstavlja suženje (strikturu) lumena uretre različitog stepena. Kliničke karakteristike stenoze uslovljavaju izbor odgovarajuće hirurške procedure za njeno rešavanje. Na raspolaganju su sledeće terapijske opcije:

  • dilatacija (bužiranje) uretre,
  • endoskopska resekcija (unutrašnja uretrotomija),
  • ugradnja uretralnih stentova i
  • otvorene hirurške procedure („end-to-end“ anastomoza i augmentaciona uretroplastika).

Ugradnje stenta u cilju proširenja lumena sužene uretre nije nova, tako da se danas nekoliko vrsta stentova nalazi u upotrebi:

  • stalni (UroLume, Memocath),[3]
  • privremeni (UROcoil) i
  • biorazgradivi.

Stent se, nakon unutrašnje uretrotomije ili dilatacije, plasira endoskopski u suženi predeo bulbarne uretre, gde se na telesnoj temperaturi otvara i tako proširen uvećava lumen uretre.[4][5]

Ugradnja[уреди | уреди извор]

Uretralni stent

Uretralni stent se, nakon unutrašnje uretrotomije ili dilatacije uretra, plasira endoskopski u suženi predeo bulbarne uretre. Potom se on na telesnoj temperaturi širi i na taj način dilatira ili proširuje lumen uretre.

Indikacije[уреди | уреди извор]

Kako je nakon brojnih intervencja inicijalni uspeh od čak 100% vremenom drastično opadao, jer su većina pacijenata postali kandidati za obimnu rekonstruktivnu intervenciju, koja je nakon primene stenta još zahtevnija i ekstenzivnija.[6][7] došlo se do zaključka da se:[1]

  • Privremeni, termoekspandabilni stentovi (Memokath) mogu imati korisnu ulogu u cilju održavanja lumena uretre nakon dilatacije ili uretrotomije interne. Nakon navedenih procedure privremeni stent se plasira na mesto stenoze i uklanja nakon 12 meseci[1][8][9]
  • Kod novijih generacijs stentova (Allium) čije su metalne žice upakovana u polipropilenski omotač mogu imati ulogu u sprečavanju hiperplazije mukoze i prorastanja ožiljnog tkiva.[1][10]
  • Primena stenta u rešavanju stenoze uretre preporučena je samo kod manjeg broja pacijenata, koji imaju recidivantne bulbarne strikture, a nemaju mogućnosti za ponavljane dilatacije, odnosno nisu u stanju da podnesu otvorenu operaciju.[1][11]

Komplikacije[уреди | уреди извор]

Prilikom ugradnje uretralnog stenta moguće su brojne komplikacije, u koje spadaju:[12]

  • dislokacija stenta,
  • hiperplazija tkiva,
  • inkrustacija,
  • infekcija,
  • inkontinencija,
  • postmikciono kapljanje.

Istraživanja[уреди | уреди извор]

Nakon brojnih komplikacija, entuzijazam urologa koji je pratio ideju implantacije stenta u cilju lečenja stenoza uretre vremenom se sve više smanjivao, što je potvrdio veći broj publikovanih radova. Naime nakon dužeg perioda praćenja utvrđen je nizak procenat uspešnosti pomenute metode, kao i visoka stopa komplikacija.[1]

U pojedinim studijama učestalost komplikacija se kretao od 17% do 58%.[1] Takođe, zadovoljstvo pacijenta ovom metodom je izuzetno malo, prvenstveno zbog brojnih komplikacija koje značajno utiču na kvalitet njihovog života.[1][13]

Nakon najnovijih istrživnja, primena stenta u rešavanju stenoze uretre sada je preporučena samo kod manjog broja pacijenata, koji imaju:

  • recidivantne bulbarne strikture,
  • nemaju mogućnosti za ponavljane dilatacije, odnosno nisu u stanju da podnesu otvorenu operaciju.[11]

Vidi još[уреди | уреди извор]

Izvori[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д ђ е ж Uretralni stentovi U: Vladimir Lj. Kojović Savremeni pristup u hirurškom lečenju stenoze uretre Doktorska disertacija, Beograd, 2016. Objavljeno uz dozvolu autora U: Digitalni repozitorijuma Univerziteta u Beogradu.
  2. ^ Fabian KM. The intraprostatic partial catheter (urological spiral) Urologe A 1980;19:236–238.
  3. ^ Culha M, Ozkuvanci U, Ciftci S, Saribacak A, Ustuner M, Yavuz U, Yilmaz H, Ozkan L. Management of recurrent bulbar urethral stricture-a 54 patients study with Allium bulbar urethral stent (BUS). Int J Clin Exp Med. 2014 Oct 15;7(10):3415-9)
  4. ^ Yachia D, Beyar M. Temporarily implanted urethral coil stent for the treatment of recurrent urethral strictures: a preliminary report. J Urol 1991;146:1001–1004
  5. ^ Isotalo T, Tammela TL, Talja M, Välimaa T, Törmälä P. A bioabsorbable self-expandable, self-reinforced poly-l-actic acid urethral stent for recurrent urethral strictures: a preliminary report. J Urol 1998;160:2033–2036.
  6. ^ Palminteri E. Stents and urethral strictures: a lesson learned? Eur Urol. 2008;54:498-500
  7. ^ Palminteri E, Gacci M, Berdondini E, Poluzzi M, Franco G, Gentile V. Management of urethral stent failure for recurrent anterior urethral strictures. Eur Urol. 2010; 57:615-621
  8. ^ Jordan GH, Wessells H, Secrest C, Squadrito JF Jr, McAninch JW, Levine L, van der Burght M. Effect of a temporary thermo-expandable stent on urethral patency after dilation or internal urethrotomy for recurrent bulbar urethral stricture: results from a 1-year randomized trial. J Urol. 2013 Jul;190(1):130-6.
  9. ^ Wong E, Tse V, Wong J Durability of Memokath™ urethral stent for stabilisation of recurrent bulbar urethral strictures -- medium-term results. BJU Int. 2014 Mar;113 Suppl 2:35-9.
  10. ^ Culha M, Ozkuvanci U, Ciftci S, Saribacak A, Ustuner M, Yavuz U, et al. Management of recurrent bulbar urethral stricture-a 54 patients study with Allium bulbar urethral stent (BUS). Int J Clin Exp Med. 2014 Oct 15;7(10):3415-9.
  11. ^ а б Buckley JC, Heyns C, Gilling P, Carney J. SIU/ICUD Consultation on Urethral Strictures: Dilation, internal urethrotomy, and stenting of male anterior urethral strictures. Urology.2014 Mar;83(3):S18-22
  12. ^ „Urolume Endoprosthesis”. americanmedicalsystems.com. Архивирано из оригинала 13. 3. 2006. г. Приступљено 21. 4. 2018. 
  13. ^ De Vocht TF, van Venrooij GE, Boon TA. Self-expanding stent insertion for urethral strictures: a 10-year follow-up. BJU Int. 2003; 91:627-630.

Literatura[уреди | уреди извор]

  • Fabian KW. Der intraprostatische “Partielle Katheter’ (urologische Spirale). Urologe [A] 1980;19:236-238
  • Fabricius PG, Matz M, zepnick H. Die Endourethralspirale: eine Alternative zum Dauerkatheter. Z Arztl Fortbild (Jena) 1983;77:482-485
  • Reuter HJ, Oettinger M. Las primeras experiencias con Ia espiral de acero en lugar del cat#{233}ter permanente. Arch Esp Urol 1986;39[suppl 1]:65-68
  • Langemeyer TNM. The prostatic coil, an altemative for an indwelling catheter. Presented at the 8th Congress of the European Association of Urology, London, May 1988
  • Vicente J, Salvador J. Urethral prosthesis as the substitution of urethral indwelling catheter. Presented at the 8th Congress of the European Association of Urology, London, May 1988
  • Nordling J, HoIm JJ, Nielsen KK, Hald T. Urinary retention treated with an intraurethral spiral (Prostakath). Presented at the 8th Congress of the European Association of Urology, London, May 1988
  • Warren JW, Muncie HL Jr, Bergquist EJ, Hoopes JM. Sequelae and management of urinary infection in the patient requiring chronic catheterisation. J Urol 1981;125:1-8
  • Breitenbucher RB. Bacterial changes in the urine samples of patients with long-term indwelling catheters. Arch Intern Med 1984;144:1585-1588
  • Blacklock NJ. Catheters and urethral strictures. Br J Urol 1986;58: 475-478
  • Ouslander JG, Greengold B, Chen S. Complications of chronic indwelling catheters among male nursing home patients: a prospective study. J Urol 1987;138:1191-1195

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Uretralni_stent&oldid=27448346”