Морис Рејно
Морис Рејно | |
---|---|
Датум рођења | 10. август 1834. |
Место рођења | Париз, Француска |
Датум смрти | 29. јун 1881.46 год.) ( |
Место смрти | Париз, Француска |
Морис Рејно (франц. Maurice Raynaud; Париз, 10. август 1834 — Париз, 29. јун 1881) је био француски лекар, академик и професор на медицинском факултету, носилац звања официра Легије части, познат по медицинском синдрому који је он открио и по њему носи назив Рејноов феномен.[1]
Живот и дело[уреди | уреди извор]
Морис Рејно је рођен 10. август 1834. у породици интелектуалаца. Отац му је био универзитетски професор у Паризу, а ујак познати париски лекар, од кога је Морис наследио љубав према медицини. По завршетку основног образовања Морис Рејно је уписао студије медицине на Универзитету у Паризу, и уз свесрдну помоћ ујака, познатог париског лекара Анже Габријел Максим Вернуа (1809—1877) (франц. Ange-Gabriel-Maxime Vernois), 1862. стекао звање доктора медицине.
Морис Рејно 1871. стиче звање официра Легије части а 1879. је изабран за члана медицинске академије. Све до смрти успешно је држао предавања на Универзитету у Паризу, као и у болницама (франц. Hôtel Dieu, Laboisière, и Charité).
Морис Рејно је одувек желео да буде шеф катедре за историју медицине у Паризу, али га је у томе спречила прерана смрт 29. јуна 1881, изазвана дужом срчаном болешћу, на врхунцу његовог рада и славе, и то непосредно пред Међународни конгрес медицине који је те године одржан у Лондону.
Морис Рејно не само да је био одличан професор и добар лекар, већ и добар писац и истраживач који је објавио већи број радова и рукописа.[2] Једна од његових књига (франц. „Sur la salive d’un enfant mort de la rage“) настала је као резултат заједничких истраживања која је он објавио заједно са Луј Пастером (1822—1895) и Одилон Марк Ланелонгуом (1840—1911) (франц. Odilon Marc Lannelongue).
У медицинкој науци један од синдрома нарушене циркулације крви у артеријама прстију, који је Рејно први описао у својој доктрорској дисертацији 1862, носи по њему назив Рајноов феномен.
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ „Who named it? - A. G. Maurice Raynaud”. Приступљено 24. 4. 2013.
- ^ Raynaud M. Local asphyxia and symmetrical gangrene of the extremities 1862. et New researches on the nature and treatment of local asphyxia of the extremities 1874. Translated by Barlow. London: New Sydenham Society, 1888
Литература[уреди | уреди извор]
- A. G. Maurice Raynaud Whonamedit.com
- Raynaud's disease
- Raynaud's phenomenon
- Raynaud‘s - why-the-name? Dr Maurice Raynaud
Библиографија[уреди | уреди извор]
- De l’asphyxie locale et de la gangrène symétrique des extrémités. Doctoral thesis, published February 25, 1862. Paris, Rignoux. L. Leclerc, Libraire-Éditeur. Also, Paris, Rignoux, 1867: 15-20. English translation by Thomas Barlow (1845-1945) in Selected Monographs, New Sydenham Society, London 1888: 1-199.
- Sur les hyperémies non phlegmasiques, and De la révulsion. Theses for agrégé, 1866.
- Nouvelles recherches sur la nature et le traitement de l’asphyxie locale des extrémités. Archives générales de médecine, Paris, 1874, 1: 5-21 and 189-206.
- Sur l’infection et l’immunité vaccinales. Lecture at the Académie de médecine.
- Sur le traitement du rhumatisme cérébral par les bains froids.
- Sur la salive d’un enfant mort de la rage. On the results of investigations made in collaboration with Pasteur and Lannelongue.
- Theses for Dr. ès lettres: De Asclepiade, Bithyno medico ac philosopho, and Les médecins au temps de Molière. Asclepiades of Bathynia, doctor and philosopher, and Medicine in Molière’s time.
- Raynaud also published Germain Sée's (1818-1896) Leçons de pathologie expérimentale. .. rec. par le Dr. Maur. Raynaud. 1866.