Луј Пастер

Из Википедије, слободне енциклопедије
Луј Пастер

Louis Pasteur.jpg
Луј Пастер

Општи подаци
Датум рођења 27. децембар 1822.
Место рођења Дол (Француска)
Датум смрти 28. септембар 1895.
Место смрти Марн ла Кокет (Француска)
Рад

Луј Пастер (фр. Louis Pasteur; Дол, 27. децембар 1822Марн ла Кокет, 28. септембар 1895) је био микробиолог и хемичар. Експериментално је потврдио да су бактерије изазивачи болести.[1] Пронашао је методу за заштиту намирница познату као пастеризација. Поставио је основе имунологије унапређењем метода вакцинације и проналаском вакцине против беснила.[2]

У области стереохемије, открио је појаву асиметрије кристала.

Рана истраживања[уреди]

Луј Пастер је рођен у месту Дол у департману Јура у источној Француској. Студирао је хемију, физику и кристалографију на Високој школи у Паризу (École Normale Supérieure). Постао је професор хемије на Универзитету у Стразбуру.

Његова прва истраживања тицала су се оптичких особина винске киселине. До тада није било познато зашто природна винска киселина скреће раван поларизације светлости, а синтетичка не, иако су хемијски истог састава. После доста рада на раздвајању сићушних кристала, успео је да демонстрира да кристали једног типа скрећу светлост у једну, а они другог типа у другу страну. Њихова мешавина не утиче на раван поларизације. Закључио је да је ово последица асиметричности молекула винске киселине, што је особина данас позната у науци као хиралност

Теорија микроорганизама[уреди]

Следећа област за коју се заинтересовао била је ферментација. Показао је да ферментацију изазивају микроорганизми, и да то није спонтани процес. За то је користио стаклену боцу са дугим вратом савијеним надоле. У боци би се налазио хранљиви бујон. Специфичан облик боце није дозвољавао честицама прашине (на којима се скупљају бактерије) да допру до хранљиве подлоге тако да се у њој није долазило до ферментације.

Овим експериментом, Пастер је доказао нетачност теорије о спонтаној генерацији живих организама. Отишао је и корак даље и показао да загревањем вина на 57° долази до елиминације бактерија у њему (Пастеризација).

Поставио је теорију да су микроорганизми одговорни за појаву болести код људи, што је касније довело до развоја антисептичких метода у хирургији.

Имунологија[уреди]

У наредној фази истраживања, Пастер је изучавао пилећу колеру. Срећним стицајем околности, сој бактерија којим је заразио пилиће био је ослабљен. Када је следећи пут покушао да их зарази, установио је да то није могуће. Инфицирање ослабљеним сојем бактерија учинило је да пилићи постану имуни на ово обољење.

Анегдота о открићу имунитета
Пастеров сарадник, Шарл Шамберлан, требало је да зарази пилиће док је Пастер био на одмору. Уместо тога, Шарл је и сам отишао на одмор. По повратку, заразио је пилиће старим бактеријским културама, они су се разболели, али су касније неочекивано оздравили. Шамберлан је сматрао да је дошло до грешке, али је Пастер исправно поставио теорију да су преживели пилићи постали имуни на бактерију чију су инфекцију преболели.

Током 1870-их, применио је своје методе имунизације на сточну болест антракс.

Принцип употребе слабијег облика болести да би се створила отпорност на теже заразе није била нова. Едвард Џенер је давно пре тога развио вакцину против великих богиња. Оно што је била новина је да се ослабљена варијанта болести сада производила људском интервенцијом. Пастер је овим намерно ослабљеним изазивачима болести дао име вакцине у знак поштовања према Џенеру (Џенер је изоловао вакцину против великих богиња од крава - на латинском: Vacca).

Луј Пастер је произвео прву вакцину против беснила користећи осушену кичмену мождину заражених зечева. Ову методу је пронашао и на псима испробао Пастеров колега Емил Ру.

Вакцина је први пут, и то успешно, примењена 6. јула 1885. на деветогодишњем дечаку Јозефу Мајстеру кога је изгризао бесан пас.

Епилог[уреди]

Луј Пастер у својој лабораторији, слика А. Еделфелта из 1885.

Луј Пастер је умро 28. септембра 1895. у близини Париза, од последица низа можданих удара. Сахрањен је у крипти у Институту Пастер у Паризу, који је сам раније основао 1888.

Пастерова открића су отворила врата савременом добу у медицини. Њихова последица је била елиминација многих болести, продужетак људског века и увећање човечанства.

Занимљивости[уреди]

  • Кратери на Марсу и Месецу су добили његово име.
  • Једна од ретких улица у Сајгону у Вијетнаму која није мењала име од француских колонијалних времена носи име Луја Пастера.
  • Познати цитат: У свету посматрања ризик ће послужити само оне чији је ум спреман. (фр. Dans les champs de l'observation le hasard ne favorise que les esprits préparés.)
  • Јозеф Мајстер, дечак кога је Пастер вакцинисао против беснила, касније је радио као чувар у Пастеровом Институту. Када су 1940. војници немачке окупационе војске покушали да га натерају да отвори Пастеров гроб, извршио је самоубиство.

Извори[уреди]

  1. ^ Mandel GL, Bannett JE, Dolin R, ed. (2000). Principles and Practise of Infectious Diseases (5 ed.). Philadelphia, PA: Churchill Livingstone. DOI:10.1016/S1473-3099(10)70089-X. ISBN 044307593X. 
  2. ^ Thomas J. Kindt, Richard A. Goldsby, Barbara Anne Osborne, Janis Kuby (2006). Kuby Immunology (6 ed.). New York: W H Freeman and company. ISBN 1429202114. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]