Портал:Козара и Поткозарје
 | Уколико желите да поново покренете овај портал, прво своју наум изложите заједници на ВП:Трг/Википолитика. |  |
Портал Козара и Поткозарје
Овај портал је посвећен свим људима у чијем је интересу да сазнају нешто више о планини Козари и њеном нераздвојном Поткозарју, њиховом земљопису, историји, народу, легендама…
Козара је планина у сјеверозападном дијелу Босне и Херцеговине, у Републици Српској. Њену дужину од 80 km и ширину од око 20 km окружују токови ријека Сане, Уне, Саве и Врбаса.
На обронцима и у подножију планине Козаре смјестио се плодни крај, Поткозарје. Гдје се налази тачна граница између Козаре и Поткозарја нико неби знао тачно да одреди, јер ова два имена представљају нераздвојиву цјелину, како у географском, тако и у сваком другом погледу.
Биографија једног козарчанина
Сава Владиславић Рагузински или „гроф Рагузински или Илирски“ (рус. Са́вва Луки́ч Рагузи́нский-Владиславич, граф Рагузинский или Иллирийский; Јасеник, 1668. — Санкт Петербург, 17. јун 1738) био је дипломата, трговац и авантуриста. У служби руског цара Петра Великог биле су му повјерене многе дипломатске мисије у Цариграду, Риму и Пекингу. Његово најзначајније дјело био је Кјахтински договор, који је регулисао односе Русије и Кине све до средине 19. вијека.
Савин отац, Лука Владиславић, био је кнез у Херцеговини. Када су Турци Ченгићи напали њихов посјед, Сава је са оцем прешао у Дубровник, а његов рођени брат Дука је остао у Требињу. Из тог дијела породичне лозе настали су Дучићи, чији је потомак књижевник Јован Дучић. Након што се Лука Владиславић, преселио у Дубровник додао је свом презимену Рагузински. Млади Сава је, као многи Дубровчани, научио морнарство. У дубровачким католичким језуитским школама, стекао је високо образовање, које је употпунио знањем из економије у Шпанији и Француској.
Фолклор
| Народне игре и пјесма са Козаре и из Поткозарја: |
Слика са Козаре
Земљопис Козаре и Поткозарја
| Градови Поткозарја:
|
Села Поткозарја:
|
Историја Козаре и Поткозарја
Козарчани
| |||
