Пређи на садржај

The Washington Post — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 1: Ред 1:
{{радови у току}}
{{радови у току}}
{{Новине |
назив = [[Image:Washington Post logo.png|225px|The Washington Post]] |
слика = [[Image:WP01092008.jpg|175px|border]] |
caption = The paper's [[January 9]], [[2008]] front page |
врста = Daily [[newspaper]] |
формат = [[Broadsheet]] |
оснивање = [[1877]] |
власник = [[Washington Post Company]] |
седиште = 1150 15th Street, N.W. <br />[[Washington, D.C.]] 20071<br />{{USA}} |
уредник = [[Leonard Downie, Jr.]] |
publisher = [[Boisfeuillet Jones, Jr.]] |
презентација = [http://www.washingtonpost.com washingtonpost.com] |
примерака = 699,130 дневно<ref>{{cite news |title=Circulation at the Top 20 Newspapers |url=http://biz.yahoo.com/ap/070430/newspapers_circulation_list.html |publisher=The Associated Press |date=[[2007-04-30]] |accessdate=2007-04-30 }}</ref><br>929,921 седмично<ref name=BL>{{cite web | title=2007 Top 100 Daily Newspapers in the U.S. by Circulation |publisher=Burrelles''Luce'' |url=http://www.burrellesluce.com/top100/2007_Top_100List.pdf |format=PDF |accessdate=2007-05-28 |date=2007-03-31}}</ref> |
}}
'''Вашингтон пост''' (The Washington Post) је назив за [[САД|амерички]] дневни лист који излази у [[Вашингтон (град)|Вашингтон]]у и представља најпознатију, најчитанију и најутицајнију публикацију у том граду. Представља такођер једну од најстаријих публикација у граду, с обзиром да је први штампани примерак изашао [[1877]]. године.
'''Вашингтон пост''' (The Washington Post) је назив за [[САД|амерички]] дневни лист који излази у [[Вашингтон (град)|Вашингтон]]у и представља најпознатију, најчитанију и најутицајнију публикацију у том граду. Представља такођер једну од најстаријих публикација у граду, с обзиром да је први штампани примерак изашао [[1877]]. године.
Пост је такођер познат и по улози коју су почетком [[1970]]-их његови репортери [[Боб Вудворд]] и [[Карл Бернстејн]] имали приликом покретања афере [[Вотергејт]] и тако посредно довели до колапса [[Ричард Никсон|Никсонове]] администрације.
Пост је такођер познат и по улози коју су почетком [[1970]]-их његови репортери [[Боб Вудворд]] и [[Карл Бернстејн]] имали приликом покретања афере [[Вотергејт]] и тако посредно довели до колапса [[Ричард Никсон|Никсонове]] администрације.

Верзија на датум 30. јануар 2008. у 17:24

The Washington Post
The Washington Post
ТипDaily newspaper
ФорматBroadsheet
ВласникWashington Post Company
УредникLeonard Downie, Jr.
Оснивање1877
Седиште1150 15th Street, N.W.
Washington, D.C. 20071
 САД
Тираж699,130 дневно[1]
929,921 седмично[2]
Веб-сајтwww.washingtonpost.com

Вашингтон пост (The Washington Post) је назив за амерички дневни лист који излази у Вашингтону и представља најпознатију, најчитанију и најутицајнију публикацију у том граду. Представља такођер једну од најстаријих публикација у граду, с обзиром да је први штампани примерак изашао 1877. године. Пост је такођер познат и по улози коју су почетком 1970-их његови репортери Боб Вудворд и Карл Бернстејн имали приликом покретања афере Вотергејт и тако посредно довели до колапса Никсонове администрације.

Опште

Пост се сматра једним од водећих америчких дневних листова, уз Њујорк тајмс, који је познат по праћењу догађаја на међународној сцени и Вол Стрит журнал, који се истиче извештавањем о привредним догађајима. Пост се истакао својим редовним и темељитим праћењем рада Беле куће, Конгреса, и других институција америчке владе.

За разлику од Тајмса и Журнала, уредништво овај лист првенствено види као регионалну публикацију, те се тренутно не штампа дневно национално издање намењено публици ван америчке Источмне обале. Међутим, постоји и тзв. "Национално седмично издање" (National Weekly Edition), које комбинује Постове чланке из редовних издања, а која су намења широј публици. Већина читатељства се налази у Дистрикту Колумбија, као и вашингтонским предграђима која припадају држави Мериланд и северном делу Вирџиније.

У октобру 2006. просечни тираж за радни дан је износио 656.297, а за недељно издање 930.619 примерака према налазима Audit Bureau of Circulations, што Пост чини шестим најтиражнијим листом у САД, иза Њујорк тајмса, Лос Анђелес тајмса, Вол Стрит журанала, САД данас и Њујорк поста. Иако је његов тираж, као тираж готово свих новина, у посљедње време почела опадати, сматра се да има највише стопе тржишног продора у категорији метрополитанских дневника.

Историја

Wасхингтон Пост је године 1877. основан од стране новинара и издавача Стилсона Хачинса, чија је намера била да у главном граду промиче ставове Демократске странке. Године 1880. је добио недељно издање, а редакцији је прикључио и угледни новинар Џозеф Пулицер.Године 1888. Хачинс је напустио демократе и прешао републиканцима, што му је омогућило да купи градску конкуренцију Републицан Натионал. Следеће године Wасхингтон Пост је продат Франку Хатону, главном инспектору пошта САД и Бериаху Wилкинсу, бившем демократском конгреснику из Охаја. Нови власници су, како би се представили, организовали такмичење за најбољи школски састав. За церемонију доделе награде је угледни композитор Џон Филип Соуза написао Вашингтон пост, један од најпопуларнијих маршева у историји музике. Вилкинс је године 1984. након Хатонове смрти преузео његов власнички део, а након што је и сам умро 1903. године, лист су преузели његови синови Џон и Роберт. Две године касније су га продали власнику Цинциннати Енqуириера Џон Рол Маклин. Пре него што је Џон Рол Маклин умро 1916. године, тастамнетом је лист оставио посебном трусту, држећи да Едвард Бил Маклин, његов син-плејбој, није у стању квалитетно управљати листом. Млади Маклин је тај тастамент успео оборити на суду, али су се очева страховања показала исправним. Година1920-их је лист почео западати у финансијске проблеме, да би након слома берзе 1929. године отишао у банкрот. Године 1933. Вашингтон пост је на аукцији купио угледни финансер Јуџин Мејер, који је годинама на њега трошио милионе долара настојећи му повећати квалитет и углед. Када је председник Труман Мејера године 1946. именовао на чело Светске банке, Мејер је лист предао свом младом зету Филип Грејам. Нови власник се показао као врло успешан пословни човјек чије су инвестиције и други пословни потези исплатили и који је почетком 1950-их коначно лист учинио не само угледним, него и финансијски исплативим. Године 1954. Вашингтон пост је откупио Вашингтон хералд, свог посљедњег локалног конкурента. Грејам, који је од 1950-их почео патити од манично-депресивне психозе, је у лето 1963. године извршио самоубиство. Тада је власништво над листом преузела његова удовица Катрин Грејам. Њен успон на чело једне тако велике и угледне компаније многе америчке феминисткиње сматрају важним међашем у борби за изједначавање полова у САД. Катрин Грејам је, међутим, на Пост и историју оставила далеко више трага захваљујући спремности на бројне реформе у складу с духом времена, као и нови, далеко агресивнији и понекад контроверзни стил друштвено ангажованог новинарства, оличен у угледном уреднику Билу Брадлију. Резултат такве политике је посебно дошао до изражаја крајем 1960-их и почетком 1970-их, те кулминирао у Постовим чланцима који су разоткрили аферу Вотергејт. За то достигнуће, које се сматра једним од најсветлијих тренутака у историји америчког новинарства, лист је 1973. године добио Пулицерову награду. Године 1980. је, међутим, и сам Пост постао предметом скандала када је Јиммy'с Wорлд, репортажа његове новинарке Џенет Кук о 8-годишњем зависнику о хероину добила Пулицерову награду. Међутим, када се открило да је цела прича најобичнија измишљотина, осрамоћени Пост је био присиљен вратити награду. Године 1982. је Пост добио и прву озбиљнију конкуренцију у облику Вашингтон тајмса, градског листа који се настојао локалним читатељима представити као десна, односно конзервативна алтернатива Поста. Године 1996. Пост је добио своју прву службену веб-страницу, а 1999. је на насловнице увео колор-фотографије. Доналда Грејама, сина Катрин Грејам који је листом руководио од 1979. године, 2000. је наследио данашњи издавач Боисфеуиллет Јонес, Јр.

Политичка орентација

Пост се, као и многи други медији у САД, настоји представити као политички неутралан и објективан. Међутим, у америчкој јавности, поготово њеном конзервативном делу, влада широко распрострањено мишљење како је тај лист, као и већина штампаних, односно "традиционалних" медија, либерално, односно лево орентисан. Као аргумент у прилог томе се често наводи како је Вашингто пост један од најжешћих критичара политике и администрације америчког председника Џорџ V. Буш, као и да је традиционално био ближи кандидатима Демократске него Републиканске странке. Године 2004. је тако прекинута дугогодишња традиција да се на изборима службено не подржава ниједан председнички кандидат, па је уводник листа гласаче позвао да дају свој глас Бушовом демократском протукандидату Џони Керију. Са друге стране, Вашингто пост има део критичара са крајњег левог крила америчког политичког спектра, укључујући Ноама Цхомског који је још 1988. устврдио да лист скреће удесно, односно подржава политику реакције и статус кво. Године 1992. је у емисији Фронтлајн ТВ-куће Пи-Би-Си се као објашњење тог наводног заокрета тврди да је лист био присиљен променити уређивачку политику како би спречио конзервативни дио читатељства да се окрене Вашингтон тајмсу. У прилог тезе о десној, односно конзервативној орентацији Поста се наводе његови уводници у којима се службено подржавала америчка инвазија на Ирак, односно Бушове иницијативе да се приватизује амерички мировни систем и споразуми о слободној трговини. Сам лист, као што је то и обичај у САД, у својој редакцији и међу колумнистима има особе различитих идеолошких опредијељења, од левице до деснице, па то понекад изазива тешкоће код свих који желе прецизно дефинисати његову политичку орентацију.

Познати сарадници

Познати директори и уредници

Спољашне везе

  1. ^ „Circulation at the Top 20 Newspapers”. The Associated Press. 2007-04-30. Приступљено 2007-04-30.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  2. ^ „2007 Top 100 Daily Newspapers in the U.S. by Circulation” (PDF). BurrellesLuce. 2007-03-31. Приступљено 2007-05-28.