Ричард Никсон

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ричард Милхаус Никсон
Richard M. Nixon, ca. 1935 - 1982 - NARA - 530679.jpg
Ричард Никсон
Биографија
Датум рођења (1913-01-09)9. јануар 1913.
Место рођења Јорба Линда, Калифорнија
САД
Датум смрти 22. април 1994.(1994-04-22) (81 год.)
Место смрти Њујорк
САД
Држављанство  Сједињене Америчке Државе
Супружник Пет Никсон
Политичка партија Републиканска странка САД
Мандат(и)
20. јануар 1969. — 9. август 1974.
Претходник Линдон Џонсон
Наследник Џералд Форд

Ричард Милхаус Никсон (енгл. Richard Milhous Nixon; Јорба Линда, Калифорнија, 9. јануар 1913. — Њујорк, 22. април 1994.) био је 37. председник Седињених Америчких Држава на дужности између 1969. и 1974., када је постао једини амерички председник који је дао оставку на ту функцију. Никсон је претходно служио као представник и сенатор из Калифорније и као потпредседник између 1953. и 1961.

Никсон се родио у Јорба Линди у Калифорнији. Након окончања преддипломског студија на Витер колеџу, дипломирао је на Правној школи Универзитета Дук 1937., након чега се вратио у Калифорнију на приправнички рад. Он и супруга Пет Никсон преселили су се у Вашингтон 1942. како би радили за савезну владу. Никсон је потом био на активној служби у америчкој морнарици током Другог светског рата. У Представнички дом изабран је као кандидат калифорнијског 12. конгресног округа 1946., а у Сенат је изабран 1950. Због вођења Хисовог случаја, стекао је репутацију водећег антикомунисте, чиме је постао познат у целој држави. Био је изборни друг Двајту Ајзенхауеру, републиканском председничком кандидату на изборима 1952. Никсон је осам година био на функцији подпредседника. Водио је неуспешну председничку кампању 1960., када је за малу разлику изгубио од Џона Кенедија. Изгубио је и изборе за калифорнијског гувернера од Пета Брауна 1962. Поновно је учествовао на председничким изборима 1968., када је поразио Хјуберта Хамфрија.

Никсон је окончао америчко уплитање у Вијетнамски рат 1973., и вратио америчке ратне заробљенике. Истовремено је окончао и новачење. Никсонов посет Народној Републици Кини 1972. отворио је дипломатске односе између двају држава, а иницирао је и детант те Споразум о ограничењу система противрагекне одбране са Совјетским Савезом исте године. Његова је администрација уопштено преносила савезне надлежности на државни ниво. Наметнуо је контроле плаћа и цена за период од 90 дана, уводио десегрегацију у јужњачке школе и успоставио Агенцију за заштиту околиша. Никсон је председао и над слетањем на Месец од стране Апола 11, чиме је окончана утрка за Месец. Поновно је изабран за председника на изборима 1972., и то једном од највећих победа у историји САД-а када је поразио Џорџа Мекговерна.

Идућа година била је обележена арапским нафтним ембаргом, рационисањем бензина, те континуисаном серијом открића о скандалу Ватергејт. Скандал је ескаловао, што је Никсона коштало политичке подршке, те је 9. августа 1974. дао оставку у околностима готово сигурног импичмента и уклањања из уреда. Након оставке, издан му је опрост од његовог насљедника Џералда Форда. У мировини Никсон је написао неколико књига и предузео је неколико путовања изван САД-а што му је омогућило рехабилитацију имиџа. Доживео је мождани удар 18. априла 1994., у 81. години, а укупан је четири дана касније.

У посети Београду[уреди]


Види још[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]