Пређи на садржај

Власи у Србији — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м молим без празних форума и сајтова, фала,
Ред 13: Ред 13:
==Спољашње везе==
==Спољашње везе==
Студије из влашке религије, митологије и магије
Студије из влашке религије, митологије и магије
* [http://www.muzej-mpek.org.yu/radovi/pesma_o_svecima.htm Влашка митолошка песма о пореклу зла]
* [http://www.paundurlic.com/radovi/pesma_o_svecima.htm Влашка митолошка песма о пореклу зла]
* [http://www.muzej-mpek.org.yu/radovi/titanomahija.htm Елементи титаномахије у влашким митолошким песмама]
* [http://www.paundurlic.com/radovi/titanomahija.htm Елементи титаномахије у влашким митолошким песмама]
* [http://www.muzej-mpek.org.yu/radovi/religija_vlaha.htm Култ мртвих као основа за одређење религије Влаха]
* [http://www.paundurlic.com/radovi/religija_vlaha.htm Култ мртвих као основа за одређење религије Влаха]
* [http://www.muzej-mpek.org.yu/radovi/nebeska_tela_i_marturija.htm Небеска тела и обред "мартурија" у култу мртвих код Влаха]
* [http://www.paundurlic.com/radovi/nebeska_tela_i_marturija.htm Небеска тела и обред "мартурија" у култу мртвих код Влаха]
* [http://www.muzej-mpek.org.yu/radovi/rajska_sveca.htm Рајска свећа у култу мртвих код Влаха]
* [http://www.paundurlic.com/radovi/rajska_sveca.htm Рајска свећа у култу мртвих код Влаха]
* [http://www.muzej-mpek.org.yu/radovi/magstat.htm Магијска статистика и алиби - два аспекта дуговечности магије код Влаха]
* [http://www.paundurlic.com/radovi/magstat.htm Магијска статистика и алиби - два аспекта дуговечности магије код Влаха]


Изворна влашка музика, теренски снимци
Изворна влашка музика, теренски снимци
* [http://www.muzej-mpek.org.yu/muzika/index.htm Последњи орфеји Балкана]
* [http://www.paundurlic.com/muzika/index.htm Последњи орфеји Балкана]


Историја
Историја

Верзија на датум 2. април 2008. у 20:24

Власи на мапи Србије

Етноним Власи је традиционалан српски назив за румунску етничку заједницу у источној Србији, која живи на подручју између Мораве, Тимока и Дунава на територији четири округа: Борском, Браничевском, Зајечарском и Поморавском. У мањем броју насељавају и Подунавски, Нишки и Расински. У погледу конфесије, Власи припадају српској православној вероисповести, али су се у њиховом верском и обредном животу до данас задржали у знатној свежини многи прехришћански, индоевропски и палеобалканси елементи.

Власи нису компактни у етничком смислу, већ се деле на више група, међу којима су три основне: Царани, на истоку, око Кладова, Неготина и Зајечара, Унгурјани на западу у Хомољу, Звижду, Стигу, Браничеву, Млави, Ресави и околини Ћуприје, и Мунћани у средини, насељавају сливове Поречке и Црне Реке. Засебну групу Влаха чине Буфани у Мајданпеку. Власи говоре румунским наречјима и то Унгурјани банатским а Царани олтенским дијалектом, док је подручје Мунћана, у лингвистичком смислу, лимитрофни говорни ареал. Ова подела је условна, јер озбиљних научних истраживања румунских дијалеката којима говоре Власи источне Србије до сада није било.

Према подацима са пописа становништва из 2002. године, у Србији живи 40.054 Влаха. У Бугарској такође живи око 10.500 етничких Влаха, који су сродни Власима у Србији, тачније речено Царанима.

Према незваничним подацима стваран број Влаха у Републици Србији износи око 250.000.

На почетку 21. века међу Власима постоји проблем изјашњавања етничке припадности. Власи се изјашњавају као Срби, као Власи или као Румуни. Овај проблем добио је на значају због појаве великог броја невладиних организација и политичких партија у источној Србији које пропагирају различита мишљења Влашкој популацији о етничкој припадности. Проблем изјашњавања етничке припадности постоји и код појединаца са сложеним етничким пореклом.

Спољашње везе

Студије из влашке религије, митологије и магије

Изворна влашка музика, теренски снимци

Историја

Невладине организације