Čovek po imenu Uve

С Википедије, слободне енциклопедије
Човек по имену Уве
Српско издање књиге Човек по имену Уве
Настанак и садржај
Ориг. насловЕн ман сом хетер Ове
АуторФредрик Бакман
Земља Шведска
Језикшведски
Жанр / врста делароман
Издавање
Датум
издавања

2012.
Превод
ПреводилацНикола Перишић
Датум
издавања

2017.
Хронологија
НаследникМоја бака вам се извињава

Човек по имену Уве (енгл. A Man Called Ove; швед. En man som heter Ove) роман је Фредрика Бакмана, шведског колумнисте, блогера и писца. Оригинал је објављен на шведском језику 2012, а 2013. године на енглеском језику у Америци. Енглеска верзија овог романа је достигла прво место на топ листи Неw Yорк Тимеса 18 месеци након издавања и задржала се на том месту 42 недеље.[1] Преведен је на 40 језика и налази се на петом месту по броју продатих примерака у 2016. години.[2]

Резиме радње[уреди | уреди извор]

УПОЗОРЕЊЕ:Следе детаљи заплета или комплетан опис радње!

Бакман прати једног просечног човека, који није нешто посебно образован, припадника је више нижег него средњег слоја. Повремено се враћа у његову прошлост што читаоцима омогућава упознавање са главном личношћу романа и препознавање разлога због којих је постао такав какав је.[3] Овај роман је једна топла прича о човеку који је џангризало и не либи се да свакоме у лице каже све што мисли. I ако му се неко не свиђа, отворено му то саопштава. Он је увек мрзовољан, али иза тога се скрива дубока туга због свих недаћа које су га снашле у животу. У роману нема ничег спектакуларног. Он је лик у чијем присуству ће вам увек бити непријатно због истине која се крије иза његових примедаба. Цео живот му се мења кад се у суседству доселе нове комшије. Парвен је навалентна трудна комшиница иранског порекла. Досељавањем у нову кућу у комшилуку потребне су јој различите алатке да би могла нешто да испоправља по кући. А Уве све то има у својој гаражи и уме све да поправља. Њен муж је компјутерски инжењер, али прилично неспособан за било какве поправке по кући. Уве га је називао неспособњаковићем, нарочито кад се попео на мердевине, пао и поломио ногу.[4][5]

Има бившег пријатеља с Алцхајмером, гојазног комшију, бубуљичавог тинејџера, одрпану мачку која се сама појавила на прагу његове куће и једину љубав Соњу, која и након смрти даје смисао његовом животу.[6] Вози Саб. Љубав према Сабу за Увеа значи љубав према Шведској. Он не воли аутомобиле са затамњеним стаклима, људе у оделима који их возе и све што га асоцира на нови начин живота.[7]

Ликови[уреди | уреди извор]

  • Уве - Џангризав 59-годишњак који је недавно послат у пензију
  • Соња - Увеова преминула жена
  • Парвен - Увеова комшиница,трудна жена иранског порекла и мајка двоје деце
  • Патрик - Парвенин муж кога Уве зове Неспособњаковић
  • Руне - Увеов бивши пријатељ који сада има Алцхајмерову болест
  • Анита - Рунеова жена
  • Адријан - поштар
  • Џими - комшија са прекомерном тежином

Филм и адаптације[уреди | уреди извор]

У јануару 2015. године позоришни комад рађен на основу ове књиге, са Јоханом Ребургом у главној улози, имао је своју премијеру у Стокхолму. Након тога, снимљен је и филм који је премијерно приказан 25. децембра 2015. године, са Ролфом Ласгардом у главној улози.[8] Године 2017. је шведски филм снимљен по овом роману номинован за Оскара.[5]

Аудио књиге[уреди | уреди извор]

У јулу 2014. године Дреамсцапе медиа је објавила аудио верзију књиге на енглеском језику коју је читао амерички глумац Џорџ Њуберн.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Човек по имену Уве”. Неw Yорк Тимес. Приступљено 15. 6. 2019. 
  2. ^ „Фредрик Бакман”. Књиге правац. Приступљено 16. 6. 2019. 
  3. ^ „Роман о правим вредностима”. Антистрес водич. Приступљено 16. 6. 2019. 
  4. ^ „Зашто цела Србија чита књигу Човек по имену Уве. Ноизз. Приступљено 16. 6. 2019. 
  5. ^ а б Бакман, Фредрик (2019). Пут до куће сваког јутра све је дужи. Београд: Лагуна. стр. 85. 
  6. ^ „Лагуна - Човек по имену Уве”. Приступљено 29. 5. 2018. 
  7. ^ „Човек по имену Уве”. Шта да читам?. Приступљено 16. 6. 2019. 
  8. ^ „Филм Човек по имену Уве”. Холлywоод репортер. Приступљено 15. 6. 2019. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]