Šilj
| Danthonia alpina Vest | |
|---|---|
| |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Дивизија: | |
| Поддивизија: | |
| Класа: | |
| Надред: | |
| Ред: | |
| Породица: | Poaceae Barnhart
|
| Племе: | Danthonieae (Beck) C. E. Hubb.
|
| Род: | Danthonia DC
|
| Врста: | D. alpina |
| Синоними | |
| |
Шиљ или шиљка (лат. Дантхониа алпина Вест.) је врста рода Дантхониа DC.
Опште карактеристике[уреди | уреди извор]
Шиљ је вишегодишња зељаста бусенаста биљка (хемикриптофита). Стабљике су витке, усправне или устајуће, до 80 цм високе. Листови су уско линеарни, до 3 мм широки, постепено зашиљени, по ободу често трепавичаво длакави. Највиши лист на стабљици обично не достиже сваст. На месту језичка (лигуле) се налази венчић длачица, дугих око 4 мм. Цваст је растресити грозд, ретко дужи од 5 цм, са три до осам усправно одстојећих класића. Доње гране цвасти су некад разгранате, са до осам усправно одстојећих класића. Класићи су светлозелени, понекад са љубичастом нијансом, обично са два до три цвета, крупни, до преко 1,5 цм дуги. Плеве су фино зашиљене, приближно исте дужине као класић, око 15 мм. Горње плевице су за половину дуже од плева, по ободу чекињасто длакаве, тврде, на врху са два зуба, између којих се налази оска, дуга до 1 цм, која је, кад је сува, тракасто упредена и коленасто савијена. Плод је дуг до 3,5 мм. Цвета у мају и јуну. Утврђен је број хромозома 2н = 36.[1] [2]
Станиште и распрострањење[уреди | уреди извор]
Шиљ расте у брдским и планинским пределима, на базичним или испраним, топлим и сувим, често скелетним, сиромашним земљиштима. Обично се може наћи на сувим и каменитим пашњацима, али и у светлијим, ксеротермним шумама борова и храстова. У западној Србији изграђује заједницу Дантхониетум цалyцинае Цинц. Ет Кој., на ултрамафитима, на надморској висино од 600 до 1100 м. Заступљен је и у асоцијацијама Бромо-Дантхониетум алпинае и Дантхонио-Сцорзонеретум виллосае, на подрчју субмедитеранског и медитеранско-монтаног динарског крша.
Распрострањена је у средњој и јужној Европи, Азији и северној Африци. Гаји се у Северној Америци и Аустралији.
Привредни значај[уреди | уреди извор]
Шиљ је значајан као врста која везује земљиште у деградационим фазама ксеротермних храстових и борових шума, на плитким, каменитим земљиштима (сироземи, рендзине). Фуражна вредност је незнатна. Једна је од пионирских врста на камењарским пашњацима динарског крша и најзначајнијих крмних врста. [3]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Јосифовић, M. (1976). Флора СР Србије. Београд: Српска академија наука и уметности.
- ^ Тутин, Т. Г.; et al. Флора Еуропаеа. Цамбридге Университy Пресс.
- ^ Шилић, Чедомил (1990). Ливадске биљке. ИП СВЈЕТЛОСТ, Завод за уџбенике и наставна средства, Сарајево. Завод за уџбенике и наставна средства Београд. ИСБН 978-86-01-02501-1.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
