Poaceae

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Poaceae
Временски распон: Креда – данас
Meadow Foxtail head.jpg
лисичји реп (Alopecurus pratensis)
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Класа:
Ред:
Породица:
Poaceae

Poaceae, или породица правих трава, јесте велика група монокотиледоних биљака из реда Poales.[1] Са око 8700 врста обједињених у близу 650 родова, породица трава (Poaceae) је једна од најобимнијих и најзначајнијих фамилија биљака.

Распрострањене су широм света (космополитске), од пустиња до мочварних предела, и све до највећих надморских висинa где успева зељаста вегетација. Највећи број представника се среће у тропима. У умереној зони изграђују зељасту вегетацију ливада, степа и прерија.

Породица се дели на 5 потпородица: Bambusoideae, Orizoideae, Panicoideae, Pooideae и Chloridoideae[2] и 60 трибуса.

Животне форме правих трава су разноврсне – могу бити од ситних једногодишњих до вишегодишњих биљака, од стаблимичних до бусенастих и жбунастих форми, те од зељастих до одрвенелих биљака. Породица Poaceae се често назива најважнијом биљном породицом за човека: велики број врста узгаја се ради исхране (житарице) и прихране домаћих биљоједа (крмно биље), а поједине су и важан грађевински материјал (трска, бамбуси).

Опис[уреди]

Мирис трава

Морфологија, грађа (анатомија) и изглед (хабитус) трава је јединствен у односу на друго зељасто биље, и њихов цвет се доста разликује од цветова других цветница. Постоји више теорија о пореклу цвета трава и хомологији његових делова. Најприхватљивија хипотеза је базирана на тумачењу да је цвет трава настао редукцијом типичног тримерног цвета луковичастих биљака (Liliales).

Корен, стабло и лист[уреди]

Коренов систем је жиличаст, изграђен из адвентивних коренова.

Стабло је најчешће танко, цилиндрино или подељено на чворове и чланке, чланци су вечином шупљи. Листови спирално распоређени у 2 реда (дистихијални распоред), и састоје се од дугачког цилиндричног лисног рукавца којо обухвата стабло и дугачке, линеарне лисне плоче са паралелном нерватуром. На месту преласка рукавца у лиску налази се мали опнаст израђтај означен као језичак (лигула), који има важан таксономски значај. Улога лигуле је у спречавању продирања воде између рукавца и стабла. Код неких трава из лигула се развијају бочни израштаји означени као ушице (auriculae). Гранање стабла већине трава врши се у чвору бокорења из којег се развијају надземни изданци, тако да се траве јављају у већим или мањим бусенима. Код многих вишегодишњих трава из пупољака у зони бокорења формирају се дугачки подземни изданци (ризоми), помоћу којих се траве интензивно вегетативно размножавају. Код неких врста надземни изданци могу бити дуги и полегли по површини образујући столоне којима се, такође, врши вегетативно размножавање.[3]

Цваст[уреди]

Цветови су ситни, хермафродитни, ређе једнополни, а биљке су једнодоме или дводоме. Цветови трава су најчешће скупљени у елементарну цваст која се назива класић, образујући сложену цваст (сложен клас, метлицу, класолику метлицу). Класић се састоји најчешће ид 3 цвета (1 до 10). Цветови су редуковани у погледу цветних делова. При основи класића налазе се две плеве (glumae) исте величине, горња и доња. Изнад плева на оси класића налазе се цветови. Сваки цвет је заштићен делимично прозирним листићима – плевицама (palea) које представљају цветни омотач – перијант. Доња плевица је крупнија, чвршћа и означена је као лема (paleae inferior), и има улогу у придржавању горње плевица која је ситнија, нежнија и означена као палеа (palea superior). Многе траве на леми имају осје (arista) које полази са вршног, средњег или доњег дела овог листића. Унутар цвета налазе се две мале, беличасте, нежне опне означене као плевичице (lodiculae). У цвету трава налази се три прашника (ређе 1 или ∞).

Опрашивање се обавља ветром (анемофилија). Тучак је изграђен од три до два оплодна листића са двоперим жигом који има бројне вишећелијске папиле. Плодник је надцветан. Код неких представника има доста одступања од типичне грађе цвета (Alopecurus, Panicum, Phalaris, Lolium, Nardus, Stipa).

Поље жита

Плод и семе[уреди]

Плод је крупа која представља истовремено и семе јер је плодов омотач веома редукован и срастао са семењачом. Највећи део плода чини ендосперм са скробом, због кога се и гаје жита. Спољни део ендосперма представља алеуронски слој, богат беланчевинама, масним материјама и витаминима.

Значај[уреди]

Poaceae представљају најважнију фамилију у биљном свету уопште. Преко 10000 година користе се у биљној производњи. Археоботаничари су доказали да су у исхрани прачовека (палеолит, неолит) значајан удео имали представници Poaceae: једно- и двозрна пшеница, мека пшеница, просо, диља длакава пшеница, мухар и друго.[4][5]

Од представника Poaceae поред гајених (пшеница, јечам, овас, раж, пиринач, кукуруз, шећерна трска, сирак итд.), које се користе за исхрану људи и као сточна храна, известан број служи и за ферментацију и справљање алкохолних пића.

Траве се користе у борби против ерозије тла, као и за формирање травних површина. Један број врста су корови обрадивих и рудералних земљишта (Cynodon, Agropyrum, Sorghum, Bromus, Setaria).

У природи, траве су најважнији градитељи и чланови ливадских и пашњачких биљних заједница (Chrysoogon, Festuca, Agrostis, Nardus, Molinia, Andropogon, Arrhenaterum, itd.).

Најпознатији представници[уреди]

Жито (Triticum vulgare)

Следеће биљне врсте су најпознатије и уједно економски најважније за човека:

Остали значајнији представници[уреди]

Попино прасе (Hordeum murinum)

Референце[уреди]

  1. ^ Poales, grass order of flowering plants, containing the grass family Poaceae. (Encyclopedia Britannica)
  2. ^ потпородица Chloridoideae (Encyclopedia Britannica)
  3. ^ Дајић, Зора; Љубољевић, Лора (2004). Практикум из морфологије и систематике биљака са радном свеском. Издавачка кућа Драганић. ISBN 86-441-0572-8. 
  4. ^ Археоботаничка збирка Музеја Војводине
  5. ^ Археоботаничка башта расте у Музеју Војводине. Дневник, Нови Сад, 09.07.2017

Литература[уреди]

  • Светлана Аћић, Иван Шоштарић, Драгана Ранчић, Илинка Пећинар (2013): Практикум из систематике цветница. Београд

Спољашње везе[уреди]