Poaceae

Из Википедије, слободне енциклопедије
Poaceae
Временски распон:
Креда — данас
Meadow Foxtail head.jpg
лисичји реп (Alopecurus pratensis)
Таксономија
Царство: Plantae
Одељак: Magnoliophyta
Класа: Liliopsida
Ред: Poales
Породица: Poaceae

Poaceae, или фамилија правих трава, јесте велика група монокотиледоних биљака из реда Poales. Фамилија Poaceae обухвата око 8700 врста обједињених у близу 650 родова. Распрострањене су широм света (космополитске), од пустиња до мочварних предела, и све до највећих надморских висинаа где успева зељаста вегетација. Највећи број представника се среће у тропима. У умереној зони изграђују зелјасту вегетацију ливада степа и прерија. фамилија се дели на 5 подфамилија: Bambusoideae, Orizoideae, Panicoideae, Pooideae и Chloridoideae и 60 трибуса.

Животне форме правих трава су разноврсне – могу бити од ситних једногодишњих до вишегодишњих биљака, од стаблимичних до бусенастих и жбунастих форми, од зељастих до одрвенелих биљака. Фамилија Poaceae се често назива најважнијом биљном фамилијом за човека: велики број врста узгаја ради сопствене исхране (житарице) и исхране домаћих биљоједа (крмно биље), а поједине (трска, бамбуси) су и важан грађевински материјал.

Анатомија[уреди]

Корен, стабло и лист[уреди]

Коренов систем је жиличаст, изграђен из адвентивних коренова. Стабло је најчешће танко, цилиндрино или подељено на чворове и чланке, чланци су вечином шупљи. Листови спирално распоређени у 2 реда(дистихијални распоред), и састоје се од дугачког цилиндричног лисног рукавца којо обухвата стабло и дугачке, линеарне лисне плоче са паралелном нерватуром. На месту преласка рукавца у лиску налази се мали опнаст израђтај означен као језичак (лигула), који има важан таксономски значај. Улога лигуле је у спречавању продирања воде између рукавца и стабла. Код неких трава из лигула се развијају бочни израштаји означени као ушице(auriculae). Гранање стабла већине трава врши се у чвору бокорења из којих се развијају надземни изданци, тако да се траве јављају у вечим или мањеим бусенима. Код многих вишегодишњих трава из пупољака у зони бокорења формирају се дугачки подземни изданци (ризоми), помоћу којих се ове врсте интензивно вегетативно размножавају. Код неких врста надземни изданци могу бити дуги и полегли по површини образујући столоне којима се, такође, врши вегетативно размножавање.

Цветови[уреди]

Цветови су ситни, хермафродитни, ређе једнополни, а биљке су једнодоме или дводоме. Цветови трава су најчешће скупљени у елементарну цваст класић, који гради сложену цваст(сложен клас, метлицу, класолику метлицу). Класић се састоји најчешће ид 3 цвета (1 до 10). Цветови су редуковани у погледу цветних делова. При основи класића налазе се две плеве (glumae) исте величине, горња и доња. Изнад плева на оси класића налазе се цветови. Сваки цвет је заштићен делимично прозирним листићима - плевицама (palea) које представљају цветни омотач - перијант. Доња плевица је крупнија, чвршћа и означена је као лемма (paleae inferior), и има улогу у придржавању горње плевица која је ситнија, нежнија и означена као палеа (palea superior). Многе траве на леми имају осје (ariste) које полази са вршног, средњег или доњег дела овог листића. Унутар цвета налазе се две мале, беличасте, нежне опне означене као плевичасте (lodiculae). У цвету трава налзи се три прашника. Опрашивање се обавља ветром. Тучак је изграђен од три до два оплодна листића са двоперим жигом који има бројне вишећелијске папиле. Плодник је надцветан. Код неких представника има доста одступања од типичне грађе цвета (Alopecurus, Panicum, Phalaris, Lolium, Nardus, Stipa).

Попино прасе (Hordeum murinum)

Плод и семе[уреди]

Плод је крупа која представља истовремено и семејер је плодов омотач веома редукован и срастао са семењачом. Највећи део плода чини ендосперм са скробом, због кога се и гаје жита. Спољни део ендосперма представља алеуронски слој, богат беланчевинама, масним материјама и витаминима.

Значај[уреди]

Преко 10000 година користе се у биљној производњи. Међу њима, поред гајених (пшеница, јечам, овас, раж, пиринач, кукуруз, просо, шећерна трска, сирак итд.), користе се за исхрану људи и као сточна храна, известан број служи за ферментацију и справљање алкохолних пића. Такође, користе се у борби против ерозије тла, затим за формирање травних површина. Велики број врста су опасни корови обрадивих и рудералних површина. Траве су најважнији градитељи и чланови ливадских и пашњачких биљних заједница (Chrysopogon, Festuca, Agrostis, Nardus, Molina, Andropogon, Arrhenaterum, итд.).

Представници[уреди]

  1. Зечије уво (Aegilops cilindrica)
  2. Обична пиревина (Agropyrum repens)
  3. Росуља обична (Agrostis vulgaris)
  4. Лисичији репак (Alopecurus pratensis)
  5. Мирисавка ливадска (Anethoxanthum odoratum)
  6. Паховка обична (Arrhenatherum elatius)
  7. Дивљи овас (Avena fatua)
  8. Овас (Avena sativa)
  9. Девојачке сузе (Briza media)
  10. Класача маљава (Bromus mollis)
  11. Класача оштра (Bromus sterilis)
  12. Класача црвена (Bromus tectorum)
  13. Ђиповина обична (Chrysopogon gryllus)
  14. Зубача обична (Cynodon dactylon)
  15. Креслица обична (Cynosurus cristatus)
  16. Јежевица обична (Dactylis glomerata)
  17. Шиљ (Danthonia calycina)
  18. Сврачица обична (Digitaria Sanguinalis)
  19. Обичан вијук (Festuca pratensis)
  20. Црвени вијук (Festuca rubra)
  21. Попино прасе (Hordeum murinum)
  22. Јечам (Hordeum vulgare)
  23. Пиринач (Oriza sativa)
  24. Трска обична (Phragmites communis)
  25. Ливадарка обична (Poa pratensis)
  26. Шећерна трска (Sacharinum officinalis)
  27. Раж (Secale cereale)
  28. Кукуруз (Zea mays)


Литература[уреди]

„Практикум из систематике цветница”, Београд 2013, Светлана Аћић, Иван Шоштарић, Драгана Ранчић, Илинка Пећинар

Спољашње везе[уреди]