Желудачна киселина

С Википедије, слободне енциклопедије

Желудачна киселина је пробавна течност, која се формира у желуцу. Он има pH од 1.5 до 3.5 и састоји се од хлороводоничне киселине (HCl) (око 0.5%), и великих количина калијум хлорида (KCl) и натријум хлорида (NaCl). Ова киселина има кључну улогу у варењу протеина. Она активира дигестивне ензиме и денатурише претеине из хране тако да дигестивни ензими могу да разложе њихове ланце аминокиселина.[1][2]

Желудачну киселину производе ћелије којима је обложен желудац. Оне су спрегнуте са системима за повећану производњу киселине по потреби. Друге ћелије у желуцу производе бикарбонате, који су основа пуфера који осигурава да средина не постане сувише кисела. Те ћелије такође производе мукус. Он формира вискозну физичку баријеру којом се спречавају оштећења желуца киселином. Ћелије на почетку танког црева, у дуоденуму, производе додатне велике количине бикарбоната којим се потпуно неутралише желудачна киселина која се преноси даље у дигестивни тракт.

Присуство желудачне киселине у желуцу и њене функције у варењу је први карактерисао амерички војни хирург Вилијам Беаумонт око 1830..[3][4]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Мариеб ЕН, Хоехн К (2010). Хуман анатомy & пхyсиологy. Сан Францисцо: Бењамин Цуммингс. ИСБН 978-0-8053-9591-4. 
  2. ^ Паге 192 ин: Елизабетх D Агабеги; Агабеги, Стевен С. (2008). Степ-Уп то Медицине (Степ-Уп Сериес). Хагерстwон, MD: Липпинцотт Wиллиамс & Wилкинс. ИСБН 978-0-7817-7153-5. 
  3. ^ Беаумонт, Wиллиам (1838). Еxпериментс анд Обсерватионс он тхе Гастриц Јуице анд тхе Пхyсиологy оф Дигестион. Единбургх: Мацлацхлан анд Стеwарт. ИСБН 978-0-486-69213-5. 
  4. ^ Ром Харрé Р. (1981). Греат Сциентифиц Еxпериментс. Пхаидон (Оxфорд). стр. 39–47. ИСБН 978-0-7148-2096-5. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]