Пређи на садржај

Јован Синадин

С Википедије, слободне енциклопедије
Јован Синадин и његова жена Теодора. Минијатура из Статута Теодоре Синадине.

Јован Комнин Анђео Дука Синадин је био византијски аристократа и војсковођа који је био на функцији мегастратопедарха у време владавине царева Михаила VIII Палеолога и Андроника II Палеолога.

Војна каријера

[уреди | уреди извор]

Припадник утицајне цариградске породице Синадин, Јован Синадин се први пут помиње у изворима око 1276/1277. године, када је заједно са великим конзулом Михаилом Каваларијем предводио војни поход против тесалијског деспота Јована I Дуке. Међутим, војске Јована Синадина и Михаила Каваларија биле су разбијене у бици код Фарсале, где је Јован био заробљен, а велики констабл Михаило је убијен док је покушавао да побегне.[1] Године 1281. Јован Синадин је пуштен из заточеништва и придружио се византијском походу против Анжујаца у Албанији.[2] Године 1283. Јован Синадин је поново учествовао у походу против севастократора Јована I Дуке у Тесалији, али је овога пута византијске трупе предводио је Михаило Тарханиот.[3]

Породица

[уреди | уреди извор]

Јован Синадин је ожењен Теодором Палеолог – братаницом цара Михаила VIII Палеолога. Њихов брак је уговорио лично цар, који је био старатељ његове братанице Теодора.

Јован и Теодора су имали четворо деце која су наводно била веома мала када им је отац умро[4]:

Нешто пре краја живота Јован Синадин се замонашио и узео име Јоаким. Нешто после његове смрти, између 1310. и 1328. године[7], његова жена Теодора је основала Цариградски манастир „Пресвете Богородице Сигурне Наде“ (Βεβαια ελπις), у коме се замонашила под именом Теодула. Заједно са њом замонашила се и њена ћерка Ефросина.[8]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Geanakoplos 1959, с. 297; Guilland 1967, с. 505; Polemis 1968, с. 179. 
  2. ^ Polemis 1968, с. 179; Geanakoplos 1959, с. 331 – 333; Guilland 1967, с. 176, 505. 
  3. ^ Guilland 1967, с. 505; Polemis 1968, с. 179. 
  4. ^ Guilland 1967, с. 505; Polemis 1968, с. 179 - 180. 
  5. ^ Polemis 1968, с. 179 - 180; Guilland 1967, с. 473, 505. 
  6. ^ Polemis 1968, с. 179 - 180; Guilland 1967, с. 473, 505. 
  7. ^ Guilland 1967. 
  8. ^ Guilland 1967; ODB, "Bebaias Elpidos Nunnery" (A.-M. Talbot, A. Cutler), p. 275; „Synadenos“ (A. Kazhdan), p. 1990; Polemis 1968, с. 179 – 180. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Geanakoplos, Deno John (1959). Emperor Michael Palaeologus and the West, 1258–1282: A Study in Byzantine-Latin Relations. Cambridge, Massachusetts: Harvard University Press, OCLC 1011763434
  • ((fr)) Guilland, Rodolphe (1967). Recherches sur les Institutions Byzantines, Tome I. Berlin: Akademie-Verlag
  • Polemis, Demetrios I. (1968). The Doukai: A Contribution to Byzantine Prosopography. London: The Athlone Press
  • ((en)) Kazhdan, Alexander (ed) (1991). The Oxford Dictionary of Byzantium. Oxford and New York: Oxford University Press, ISBN 0-19-504652-8, COBISS.BG-ID: 1107246820
  • Thomas, J.; Hero, A.C. (eds) (2000). Typikon of Theodora Synadene for the Convent of the Mother of God Bebaia Elpis in Constantinople' (trans. Alice-Mary Talbot), Byzantine Monastic Foundation Documents: A Complete Translation of the Surviving Founder's Typika and Testaments. Washington D.C.: Dumbarton Oaks Research Library and Collection, архив на оригинала от 16 февруари 2009
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јован_Синадин&oldid=28310934”