Јохан Петер Франк

С Википедије, слободне енциклопедије
Јохан Петер Франк
Лични подаци
Датум рођења(1745-03-19)19. март 1745.
Место рођењаРодалбен, Немачка
Датум смрти24. април 1821.(1821-04-24) (76 год.)
Место смртиБеч,  Аустријско царство
Научни рад
ПољеМедицина
Познат поМедицинска хигијена

Јохан Петер Франк (Родалбен, 19. марта 1745 — Беч, 24. април 1821) био је немачки лекар, пионир медицинске хигијене и један од најранијих визионара система свеобухватне здравствене заштите. Живећи на прелазу из осамнаестог у деветнаести век, у ери мучних превирања, жестоких сукоба у Европском друштву, осим као лекар и борац за целовиту заштиту људског здравља и безусловно вредновање људског живота, Франк ће остати упамћен „као човек узалудних покушаја побадања барјака рационалног погледа на света”, о чему говори и ова Франкова реченица „највећи део јада који нас сналазе долази нам управо од нас самих”.[1]

Живот и каријера[уреди | уреди извор]

Рођен је 19. марта 1745. у Родалбену, у данашњој југозападној Немачкој, у трговачкој породици, као најмлађе од тринаесторо деце. Прво се образовао у језуитским школама у околини родног места, а потом у Мец на студијама филозофије. Понет жељом да се укључи у велики подухват примене нарастајућих научних сазнања у служби људског здравља и благостања, Франк је донео одлуку да упише студије медицине, које је успешно завршио у Хајделбергу и Стразбуру.

Током првих неколико година по стицању дипломе лекара, Јохан Петер Франк радио је као лекар у градићима своје родне провинције. Како је брзо напредовао прво је стекао звања дворског лекара грофовије Баден-Баден, а затим и звање професора на Универзитету у Гетингену.

Због слабог здравља била му је преко потребна топлија клима, и Франк доноси одлуку да се пресели у Италију, на Универзитет у Павији. Ту је имао прилику да сарађује са најзнаменитијим научницима из тог периода, као што су били Алесандро Волта и Лазаро Спаланцани.[2]

Након релативно кратког времена проведеног у Павији, Франк се преселио у Беч, у коме је рукооводио свеобухватном модернизацијом главне градске болнице и био једнан од оснивача знаменитог патолошко-анатомског института.

Одређено време провео је у Виљнусу и Санкт Петербургу, Русија, где ће успоставио нов, савремен план и програм студија медицине, који ће бити основа образовања будућих лекара и узор за многе универзитете у Русији и другим земљама Европе.

У историјском периоду док је Француска господарила Бечом, Франк је на позив Француза боравио у Паризу како разменио знања и искуства са угледним члановима државног медицинског савета. Тако су се међу Франковим пацијентима нашли Наполеон Бонапарта, али и Лудвиг ван Бетовен, руски цар Александар I, итд.

Осим медицином и залагањем за целовиту заштиту здравља и безусловно вредновање људског живота, Франк је остао упамћен и као велики љубитељ музике. У раној младости је и сам певао у хору.

Након што је у Бечу, је пропагирао Џенерово откриће вакцинације, пензионисао се у Фрајбургу 1808. године. Као пензионер, наставио је да се бави праксом у Бечу, и у овом граду окончао је свој живот 24. априла 1821. године.[3]

Дело[уреди | уреди извор]

На студијама у Мецу Франк се сусрео са идејама и идеалима просветитељства и развио склоност ка пажљивом посматрању природе, што ће од тог тренутка постати основа његовог целокупног рада. По преласку у Италију окружен научницима којима данас дугујемо неке од кључних замисли дубоко утканих у савремено научно сагледавање света, Франк је наставио рад на свом делу „Систем обједињене медицинске праксе", који је започео неколико година раније. Књига ће временом нарасти до шест томова и осетно унапредити медицину у читавој Европи, како у практичном тако и у концептуалном смислу.

Друштвеним чиниоцима у свом приступу здрављу и болести, Франк је поклањао највећу могућу пажњу, и заговарао свеобухватну хуманистички оријентисану улогу државе и друштва у унапређењу народног здравља.[а] У том смислу, неуморно се залагао за одговарајуће животне и радне услове за раднике свих професија и профила, примену принципа хигијене у спречавању зараза, проширивање и уређење зелених површина у градовима и увођење обавезних часова гимнастике у школама.

Франк је међу првима увидео и значај правилног вођења забелешки и пажљиве примене статистичких метода у медицини, што ће, између осталог, омогућити Игнацу Семелвајсу да, упркос скептичном и подругљивом дочеку већине колега, непобитно докаже пресудан значај хигијене у породилиштима у спречавању „бабиње грознице", односно сепсе која се често јављала након порођаја. Ово за Франка било и од великог личног значаја, јер му је супруга страдала управо од „бабиње грознице".

Током својих честих путешествија Европом, Франк је неуморно своја схватања и погледе излагао не само у стручним круговима, међу лекарима, већ и у директним комуникацијама са многобројним угледним личностима које је имао прилике да лечи, руски цар Александар I, Наполеон Бонапарта итд.


Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ У својим гледањим Франк је повремено ишао збиља далеко, те је чак предлагао и успостављање неке врсте „здравствене полиције".

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Enotes Архивирано на сајту Wayback Machine (27. мај 2011) Public Health Encyclopedia
  2. ^ Mazzorello, Paolo. „A brief historical profile of Pavia medicine”. Архивирано из оригинала 12. 07. 2015. г. Приступљено 19. 3. 2017. 
  3. ^ „Behind the Frieze - Johann Peter Frank (1745-1821)”. 2016. London School of Hygiene & Tropical Medicine. Архивирано из оригинала 20. 03. 2017. г. Приступљено 19. 3. 2017. 
  4. ^ „Франк (1745-1821), 100 великих врачей”. Приступљено 19. 3. 2017. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Јохан Петер Франк на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јохан_Петер_Франк&oldid=26799078”