Љубинка Перинац Станков
| Љубинка Перинац Станков | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 2. април 1969. |
| Место рођења | Темишвар, СР Румунија |
Љубинка Перинац Станков (Темишвар, Румунија, 2. април 1969) српска је песникиња, новинар и преводилац из Румуније.
Биографија[уреди | уреди извор]
Рођена је 2. априла 1969. године у Темишвару. Дипломирала је на Филолошком факултету при Западном универзитету у Темишвару, на одсеку за румунски и руски језик и књижевност (1989-1994). Радила је као уредник часописа „Књижевни живот“ (1994-2001), а данас је главни уредник темишварског недељника „Наша реч“.[1] Поезију и књижевне приказе објављује у часописима у Србији и Румунији: Летопис Матице српске, Савременик, Златна греда, Слово, Свеске, Улазница, Браничево, Борба, Ateneu,Poesis international, итд. Заступљена је у српским и румунским антологијама, зборницима и изборима: Из књижевности Срба у Румунији, У плавом кругу звезда, Из српске поратне књижевности у Румунији, Наша поезија у дијаспори, Бицикл Милоша Црњанског, Песме са границе, Словар о одшелнику, Porumbelul de argilă, Orfeu îndrăgostit, Косово српска света земља и Писци са границе.
Укључена је у речник Scriitori şi lingviştii timişoreni и Лексикон поратних Срба посленика писане речи у Румунији.
Библиографија[уреди | уреди извор]
- Нигдина, Панчево, Заједница књижевника Панчева, 1991.
- Закарпатско умиљеније, Београд, Апостроф/Багдала, Крушевац, 1994.
- Питоми звук, Београд, Елит, 1999.
- Шапат гонетања, Темишвар, ССР, 2003.
- Закони илузије, Темишвар, ССР, 2006.
- Вежбе за посмртно сунце, Темишвар, ССР, 2010.
- У једном даху/ Dintr-o răsuflare, Темишвар, ССР, 2013.
- Пуно вршно, Темишвар, ССР 2014.
Преводи[уреди | уреди извор]
Превела са румунског на српски, заједно са Славомиром Гвозденовићем, књигу Јона Скоробетеа Геометрија снега / Geometria zăpezii, Бања Лука, Књижевна заједница „Васо Пелагић“, 1998. Са српског на румунски превела Умируће воде (Ape murinde), Драгољуба Фируловића, Râmnicu Sărat, 1999, као и Људи у обртним вратима (Oameni în uși rotative), Новице Тадића, CasaEditură Max Blecher, Букурешт, 2014. Са румунског на српски превела књиге прозе Бате Марјанова: Пластични ловори, ССР, Темишвар, 2009, И пси одлазе у изгнанство, 2010, затим књигу поезије Александра Стојковића „александар спава“. Заједно са Александром Стојковићем и Славомиром Гвозденовићем приредила Антологију српске поезије XX XXI век на румунском: «Malul celălalt“ Са српског на румунски превела и приредила књигу „Oameni în uși rotative“ „Људи у обртним вратима“ Новице Тадића. Члан је Савеза писаца Румуније и Удружења књижевника Србије.
Награде[уреди | уреди извор]
- Српска књижевна награда за 2003. и 2006. годину;
- Награда за књижевност на језицима мањина Савеза писаца Румуније за 2003. годину (за књигу Шапат гонетања);
- Златна значка Културно – просветне заједнице Србије за несебичан, предан и дуготрајан рад и стваралачки допринос у ширењу културе (2006).
- Завештање Милениних извора, 2010, Крагујевац,
- Награда за књижевност на језицима мањина Савеза писаца Румуније за 2011. годину.
