Авдића Џамија

Авдића џамија
Авдића џамија
	Авдића џамија Локација на мапи Босне и Херцеговине
Основне информације
Локација	Плана, Република Српска, Босна и Херцеговина
Координате	42° 58′ С; 18° 24′ И / 42.97° С; 18.40° И
Религија	ислам
Држава	Босна и Херцеговина
Власништво	Одбор Исламске заједнице Гацко, Република Српска, Босна и Херцеговина
Почетак изградње	1617.
Спецификације
Број минарета	1
Висина минарета	32 m

Авдића џамија, је џамија на Планој у Општини Билећа а припада Меџлису Исламске Заједнице Гацко. Изграђена је 1617. године или 1026 хиџретске године, што је било видљиво из натписа уклесаног на каменом луку џамијских врата.

Историја[уреди | уреди извор]

Задужбина је Авде Авдића, родоначелника разгранате породице Авдића, а који потиче из породице Цуца. Авдића џамија је више пута рушена и оскрнављена. Први пут су је рушили хајдуци и ускоци из оближњих приморских крајева, па су је мјештани 1. јула 1795 обновили. Имамску и муслимску дужност у Плани од 1907. до 1917. године вршио је Хасан еф. Фазлагић. Послије њега, имами су били: Шаћир еф. и Али еф. Дреца, Решид еф. Имамовић и Мустафа еф. Захић. Захића су 1941. године убиле усташе и он је био последњи имам ове џамије. Џамија је поново срушена 1941 када су под навалом усташа сви муслимани Плане и околних села отишли. Обновљена је 1964. године у изворном облику. Од 1964. године дужност имама повремено је вршио главни имам џамије у Билећи. Треће и посљедње рушење је претрпјела у грађанском рату у БиХ 1992-1995. Комисија за очување националних споменика у БиХ донијела је 2006. године одлуку којом је Авдића џамија проглашена националним спомеником БиХ. Обновљена је 2013. године, и од тада носи званично име Ћамила еф. Авдића џамија.

Архитектура[уреди | уреди извор]

Џамија плијени својом љепотом, посебно је карактеристичан и лијеп минарет који је уникатан у османској архитектури. Ради се о споју архитектуре црквених торњева с оближње јадранске обале, одакле су долазили градитељи (зидари и клесари). Према истраживањима постоји око 14 џамија овакве архитектуре на подручју источне Херцеговине. Наиме, ту је дошло до спајања хришћанско-исламске архитектуре, јер су градитељи били клесари с Јадрана, из Дубровника, односно Дубровачке републике, и они су користили те црквене торњеве као пример такве архитектуре.