Република Српска

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg

„Српска” преусмерава овде. За остале употребе погледајте Српска (вишезначна одредница).

Република Српска
Republika Srpska
Застава Републике Српске Грб Републике Српске
Застава Грб
Химна
Моја Република
Положај Републике Српске
Главни град Сарајево[1] (de iure)
Бања Лука (de facto)
Службени језик језик српског народа, језик бошњачког народа и језик хрватског народа[1][2][3]
Облик државе Република
 — Предсједник Републике Милорад Додик
 — Предсједник Владе Жељка Цвијановић
 — Предсједник Народне скупштине Недељко Чубриловић
Површина  
 — укупно 24.857 km² ()
Становништво  
 — 2013. 1.326.991 [4] ()
 — густина 57,9/km² 
Валута Конвертибилна марка (BAM)
Временска зона UTC +1 (CET)
UTC +2 (CEST)
Позивни број +387

Република Српска је један од два конститутивна ентитета у Босни и Херцеговини, поред Федерације Босне и Херцеговине. Заузима 49 % територије БиХ. Основана је 9. јануара 1992. године под називом Српска Република Босна и Херцеговина, као реакција српског народа на спорну одлуку о независности СР Босне и Херцеговине од СФРЈ коју су изгласали муслимански и хрватски посланици.

Народна скупштина Републике Српске врши уставотворну и законодавну власт и чине је 83 посланика који се, као и предсједник овог ентитета, бирају на непосредним општим изборима сваке четврте године. Влада Републике Српске и предсједник врше извршну власт. Нижи, локални ниво власти чине градови и општине. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у Републици Српској је пописано укупно 1.326.991 лица.[5] Прелиминарни резултати пописа показују и то да је у Републици Српској укупан број домаћинстава 414.847, а станова 588.241.[5] Бања Лука је највећи град, сједиште већине институција Републике Српске и представља њен политички, административни, економски, универзитетски и културни центар.

Историја[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Историја Републике Српске.

Територија данашње Републике Српске је настањена од времена неолита. У раном бронзаном добу дотадашњу неолитску популацију су замијенила ратоборнија племена, позната као Илири. За вријеме владавине Октавијана Августа[6] илирске земље су постале римска провинција Илирик.[7] Римско царство је изгубило контролу над Панонијом и Далмацијом 455. године и ове територије су након тога запосјели Остроготи. Остроготе су побиједили Византинци 553. године када је Далмација постала дио Византије.

Словени су се населили на ово подручје у шестом и седмом вијеку, а Срби су се доселили у другом словенском таласу (послије 626. године). Већи или мањи дијелови овог подручја били су у саставу средњовјековних српских држава — Србије кнеза Петра Гојниковића и кнеза Часлава Клонимировића, Дукљанске државе, Србије Немањића, Бановине Босне, Сремске краљевине, Српског царства, државе кнеза Војислава Војиновића и жупана Николе Алтомановића, Краљевине Босне, Српске деспотовине, кнежевине Павла Раденовића, војводства Сандаља Хранића и херцеговине Стефана Вукчића. Током овог периода, неки дијелови територије данашње Републике Српске су били и под влашћу средњовјековне Хрватске и средњовјековне Угарске.

Манастир Тврдош, саграђен 1509. године

У 15. вијеку, ове просторе осваја Османско царство и укључује их у Босански пашалук. Тада је један дио Срба прешао у исламску веру, а њихови потомци су данашњи Бошњаци.[8] Између 1718. и 1739. године, Хабзбуршка монархија је управљала малим сјеверним дијелом данашње Републике Српске, али након 1739. године ово подручје поново долази под контролу Османског царства. Почетком 19. вијека, источни дијелови територије данашње Републике Српске били су обухваћени Првим српским устанком и ушли у састав Карађорђеве Србије.

Бански двор, сједиште Врбаске бановине

Аустроугарска окупира цјелокупну територију данашње Републике Српске 1878. године, а анектира је 1908. године. Са завршетком Првог свјетског рата 1918. године, ови простори улазе у састав новоформиране Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (Југославије). Између 1929. и 1941. године, једна од покрајина Краљевине Југославије носила је назив Врбаска бановина и имала је управно седиште у Бањој Луци. Окупацијом и подјелом Југославије 1941. године, територију данашње Републике Српске окупира такозвана Независна Држава Хрватска, чије војне формације чине бројне злочине над српским становништвом. Српски народ је покушавао да се одбрани од овог терора учествујући у два покрета отпора, партизанском и четничком, а на дијеловима територије данашње Републике Српске биле су током рата формиране и простране ослобођене територије.

Након Другог свјетског рата, подручје данашње Републике Српске улази у састав СР Босне и Херцеговине, у којој су Срби све до 1971. године чинили највећи дио становништва. Од пописа из 1971. најбројнија етничка група СР Босне и Херцеговине били су Муслимани (данас познати као Бошњаци). Територија СР Босне и Херцеговине је, међутим, остала етнички мјешовита, а на попису из 1991. године, Срби су у њој били други народ по бројности. На територији која данас улази у састав Републике Српске, Срби су 1991. године чинили апсолутну већину становништва (56,6 %).[9]

Територија Републике Српске за вријеме рата у БиХ (црвене боје)

Током политичке кризе након отцјепљења Хрватске и Словеније од Југославије, 25. јуна 1991. године, Срби су створили посебну скупштину 24. октобра под називом „Скупштина српског народа у Босни и Херцеговини“. Дана 21. новембра 1991. године скупштина је објавила да све општине, мјесне заједнице и насељена мјеста гдје је више од 50 % становника гласало да СР Босна и Херцеговина остане у Југославији, постају дијелом „српских аутономних територија“. Дана 9. јануара 1992. године у Сарајеву,[10] ова скупштина је прогласила „Републику Српску Босну и Херцеговину“, док је 28. фебруара донесен Устав Републике Српске Босне и Херцеговине, у којем је писало да територија ове републике обухвата српске аутономне области, општине и друге српске етничке ентитете у СР Босни и Херцеговини. Република би се састојала не само од свих подручја гдје су Срби били већина, него такође и од „мјеста гдје је српски народ мањина због геноцида над њим током Другог свјетског рата.[11] Република Српска Босна и Херцеговина је проглашена дијелом југословенске федералне државе.

Дана 5. априла 1992. године, крња Влада СР Босне и Херцеговине је прогласила независност, а након три дана промјену имена у Република Босна и Херцеговина. Европска заједница је признала независност СР Босне и Херцеговине 6. априла 1992. године. Дана 7. априла, Српска Република Босна и Херцеговина проглашава независност од Босне и Херцеговине и останак у Југославији. Ипак, када су Србија и Црна Гора као једине de facto преостале југословенске републике, 27. априла 1992. године прогласиле Савезну Републику Југославију, Република Српска и Република Српска Крајина су саме по себи издвојене из граница федерације, иако све до 1995. године то нису признале.

Границе Републике Српске након Дејтонског споразума

Дана 12. маја 1992. године, током сједнице Скупштине, Радован Караџић је објавио шест „стратешких циљева“ српског народа у Босни и Херцеговини, а то су били: државно разграничење од друге две националне заједнице, коридор између Семберије и Крајине, успостављање коридора у долини ријеке Дрине, односно елиминисање Дрине као границе између два свијета, успостављање границе на ријеци Уни и ријеци Неретви, подјела града Сарајева на српски и муслимански део и успостављање у сваком од ова два дијела ефективне државне власти те конститутивне државе, те излаз Српске Републике Босне и Херцеговине на море.[12] Током исте сједнице, скупштина Срба је успоставила Војску Републике Српске (ВРС) и изабрала Ратка Младића да буде заповједник другог војног дистрикта Југословенске армије. Пред крај маја 1992. године и повлачења југословенских снага са простора бивше СР Босне и Херцеговине, други војни дистрикт је постао главни штаб војске Републике Српске. 12. августа 1992. године назив Српска Република Босна и Херцеговина је промијењен у Република Српска.

Административни центар Владе Републике Српске у Бањој Луци

Рат у Босни и Херцеговини је трајао од 1992. до 1995. године. Дана 30. августа 1995. године НАТО пакт покреће бомбардовање Републике Српске („Операција Намјерна сила“). Рат је окончан потписивањем Дејтонског мировног споразума, 21. новембра 1995. године. Република Српска је међународно призната као један од два ентитета који чине Босну и Херцеговину (други ентитет је Федерација Босне и Херцеговине). Република Српска обухвата 49 % територије Босне и Херцеговине, а Федерација Босне и Херцеговине 51%.

Арбитражном одлуком о статусу Брчког, те успостављањем Дистрикта Брчко БиХ 2000. године, посјед територије оба ентитета је смањен за отприлике 0,5 % — 1,0 %. Брчко дистрикт је по Арбитражној одлуци стављен под међународну управу супервизора који de facto има законодавну, извршну и судску власт у дистрикту. Он издаје налоге којима доноси законе и уредбе, те именује и разријешава службенике и функционере Брчко дистрикта.

Током година након Дејтонског споразума, неке ингеренције Републике Српске које су дејтонским Уставом Босне и Херцеговине и његовим анексима биле дефинисане као надлежности ентитета пренесене су на ниво Босне и Херцеговине (царинска и гранична служба, војска, правосуђе — оснивањем Суда БиХ и Високог судског и тужилачког савјета БиХ итд). Високи представник за Босну и Херцеговину је наметнуо велики број амандмана на Устав Републике Српске.

Географија[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Географија Републике Српске.

Положај, величина и границе[уреди]

Географски положај Републике Српске
Поштанске регије у Републици Српској[13]

Границе Републике Српске су одређене међународно признатом границом према Србији, Црној Гори и Републици Хрватској и међународно признатом међуентитетском границом према Федерацији Босне и Херцеговине. И једна и друга је успостављена без поштовања основних принципа разграничења међу народима (етнички, историјски, природно-географски, функционално-економски, војностратешки и др).

У односу на површину своје територије Република Српска има несразмјерно дуге и неправилне границе. Оне су јако издужене и изломљене правећи на појединим мјестима уске појасеве (тзв. „џепове“) којима се вежу српски простори. Такав најужи и најосетљивији појас је, до издвајања у засебан дистрикт, био онај око града Брчко чија је ширина свега 5 km. Укупна дужина границе Републике Српске износи око 2170 km, од чега на међуентитетску границу отпада 1080 km. Ако би територија Републике Српске са површином коју има била у облику круга, укупна дужина њених граница би онда износила свега 561 km. То значи да је коефицијент разуђености границе 3,6 што је ријеткост у свијету и једино би се могла поредити са Чилеом.

Република Српска има атипичан облик државне територије чији је сјеверни дио издужен у правцу запад-исток, а источни у правцу сјевер-југ. Овакав необичан облик представља отежавајућу околност унутрашње комуникације и економске интеграције међусобно удаљених западних и јужних дијелова Републике.

Територија Републике Српске налази се између 42°33' и 45°16' сјеверне географске ширине и 16°11' и 19°37' источне географске дужине. Заузима мањи дио јединственог српског етничког простора западно од Дрине, односно захвата сјеверни и источни дио геопростора Босне и Харцеговине. Један дио простора Босне и Херцеговине који су претежно насељавали Срби је према Дејтонском споразуму остао изван Републике Српске — дио Босанске Крајине, Озрена, Посавине и Херцеговине, дијелови Подриња, сарајевске котлине, те дио Јадранског приморја. Република Српска има површину од 25.053 km² или око 49 % територије Босне и Херцеговине на којој живи 1.326.991 становника.

Република Српска спада у групу контитенталних земаља — нема излаз на море, што је карактиристика земаља са неповољним географским положајем. Међутим, за опстанак и развој неке земље није одлучујуће то да ли има или нема излаз на море (нпр. Чешка, Швајцарска, Аустрија и др). Република Српска је смјештена на контакту двију великих природно-географских и друштвено-економских регионалних цјелина — панонске и медитеранске. У саобраћајно-географском смислу овакав њен положај има посебан значај, јер је просјецају виталне комуникационе везе. То се првенствено односи на меридијански правац који међусобно повезаним ријечним долинама Босне и Неретве, пресијецајући динарски планински комплекс повезује средњоевропску и медитеранску макрорегију. Ништа мањег значаја није нити упоредни правац који повезује Републику Српску са централнобалканским и западноевропским простором. У том погледу је неопходно истаћи важност излаза Републике Српске на ријеку Саву којом се веже на европску ријечну саобраћајницу Рајна—Мајна—Дунав. Дакле, простор Републике Српске представља спону панонског и јадранског басена са једне стране, и западне Европе и централног Балкана, с друге стране. Тако детерминисан њен положај у геополитичком смислу има двојак карактер – у мирнодопским приликама он је позитиван, док у ратним условима, нарочито ако се има у виду издуженост и изломљеност граница он постаје изузетно неповољан.[14]

Природне одлике Републике Српске су веома сложене, што је резултат њене припадности различитим природногеографским цјелинама и њиховој геоморфолошкој еволуцији. У геоморфолошком изгледу на простору Републике Српске се смјењују различити облици. У сјеверном перипанонском дијелу брежуљкасти терени изграђени од кенозојских наслага постепено се спуштају у равничарске просторе са алувијалним заравнима и ријечним терасама који уједно чини и најплоднији дио Републике Српске. На том простору издижу се само неколико усамљених планина – Козара, Просара, Мотајица, Вучијак, Озрен и Требава, те крајњи сјевероисточни огранци Мајевице. Према југу равничарски простор преко брежуљкастог терена прелази у планинско подручје које заузима и највећи дио површине Републике Српске.


Клима[уреди]

Република Српска се налази у сјеверном умјереном појасу, и могу се издвојити три климатска поднебља.

Различити климатски утицаји који се осјећају на простору Републике Српске су резултат природних елемента и законитости опште циркулације ваздушних маса на ширем простору. Сјеверни перипанонски дио припада умјерено континенталном климатском појасу у коме се осјећа и панонски (степски) климатски утицај са сјевера. Љета су топла, а зиме већином умјерено хладне, са просјечном годишњом температуром изнад 10 °C. Падавине су углавном равномјерно распоређене, а највеће количине се излучују када су и најпотребније пољопривредним културама (мај-јун). Количина падавина по правилу опада идући од запада (1500 mm) према истоку (700 mm) због утицаја западних ваздушних струјања.

Планинска и планинско-котлинска (претпланинска) варијанта климатског утицаја осјећа се на највећем дијелу Републике Српске. Пространи планински масиви имају планинску климу чије су одлике свјежа и кратка љета, а дуге хладне и снежне зиме. Сњежне падавине су обилне и дуго се задржавају, а висина падавина је изнад 1200 mm. За разлику од планинске климе ових простора, брежуљкаста подручја, те котлине и долине имају нешто блажу климу – планинско-котлинску. Главне њене одлике су умјерено топла љета и доста хладне зиме, са просјечном годишњом температуром испод 10 °C, и висином падавина од 700-1000 mm.

Јужни дио Републике Српске, односно простор Херцеговине (Хумине) има средоземну климу, док се простор Рудина одликује прелазном варијантом између климе Хумина и планинске климе.[15] Клима Хумина се одлукује утицајем са мора, па су љета врло топла а зиме доста благе. Просјечна годишња температура се креће од 14 °C до 16 °C. У овоме поднебљу је смјештен најтоплији град Републике Српске и Босне и Херцеговине Град Требиње. Распоред падавина је неповољан, пошто кише највише падају у јесен и у зиму а најмање у љето, када се јављају и краћи сушни периоди. Кишне падавине доминирају над сњежним. За разлику од оваквих климатских одлика херцеговачких хумина, климу Рудина углавном карактеришу ниже љетне температуре и знатне зимске сњежне падавине.

Хидрографија[уреди]

Са хидролошког аспекта, простор Републике Српске се може означити као релативно богат површинском и подземном хидролошком мрежом. Сви главни ријечни токови хидролошки припадају сливу Црног мора. Окосница црноморског слива је ток ријеке Саве који је ниско положен, те му дотичу сви већи ријечки токови – Уна са Саном, Врбас, Укрина, Босна и Дрина. Све оне имају композитни карактер ријечних долина са великим падовима, те располажу значајним хидроенергетским потенцијалом. У том погледу је посебно значајна Дрина која има најразвијенији хидролошки систем и огроман хидроенергетски потенцијал који је још увек недовољно валоризован. И остали ријечни токови имају велики привредни значај, мада углавном само својим доњим и средњим токовима припадају Републици Српској. Изузетак је Укрина која има мањи ток и тече по брдима између доњих токова Врбаса и Босне.

Хидрографску ријечну мрежу Републике Српске употпуњује највећа и најзначајнија ријека источне Херцеговине – Требишњица, чији је хидрографски потенцијал готово у потпуности валоризован. Она, као и готово сва подземна карстна хидрографска мрежа припада јадранском сливу. Ријеке Српске, поред хидроенергетског потенцијала, својим квалитетом представљају значајну компоненту туристичке привреде. То се посебно односи на планинске токове који су веома чисти и богати ријечном рибом.

Поред богатства у ријечним токовима, на простору Републике Српске налазе се бројни извори и врела која су углавном пукотинског и контактног карактера, а на бројним расједима (нпр. Савски ров) јављају се значајни термоминерални извори који имају огроман бањско-туристички значај, те акумулациона и природна, углавном цирковна језера.

Вегетација[уреди]

Прашума Перућица у Националном парку Сутјеска.

Вегетација Републике Српске се одлукује великом разноликошћу, што је највећим дијелом посљедица климатских услова. Посебан значај има шумски комплекс, а међу најраспрострањеније спада подручје климазоналне вегетације храстових шума. На сјеверу, уз обалу ријеке Саве и њених већих притока налази се појас храста лужњака који је мјестимично испрекидан шумама храста китњака и обичног граба.[16] Просторно, овај појас се наставља на шумски појас у Славонији познат под називом „славонске храстове шуме“. Јужније, на брежуљкастим и уздигнутијим просторима, налази се шумска заједница храста китњака и обичног граба, а мјестимично су се развиле и букове шуме претпланинског појаса.

С обзиром на то да је ово панонско и претпланинско биљногеографско подручје које је уједно и најгушће насељено пољопривредним становништвом, због тога су и шумске заједнице сведене на мање површине. Мањи локалитети храста китњака и обичног граба сусрећу се и у долини Неретвице у источној Херцеговини.

Уски појас горњег Подриња и ниска Херцеговина одлукује се климазовалном вегетацијом храста медунца и црног јасена, а у средњем току Дрине и околини Фоче и Вишеграда налази се уски појас храста сладуна и цера.

Знатан дио простора Републике Српске налази се под буковом шумом, а на вишим планинским подручјима развиле су се мјешовите шумске заједнице букве, јеле и смрче. Као главни пратиоци букових шума јесу јавор, бријест, бијели јасен и друге врсте. Појас букових шума заузима преддинарско и динарско биљногеографско подручје. Нешто су раширеније у источним него у западним дијеловима Српске.

Унутар шумских вегетационих подручја, посебно на брдско-планинским просторима, знатне површине су обрасле трапном вегетацијом (ливаде и пашњаци) и оне су посебно значајне за развој сточарства. Вегетација Републике Српске је веома интересантна и са аспекта значајних ендемских врста што потврђује и присуство Панчићеве оморике у долини Дрине (прашума Перућица код Фоче).

Национални паркови[уреди]

У Републици Српској званично постоје два национална парка и један парк природе:

Име Основан Величина (ha) Слика
Национални парк Сутјеска 1965.[17] 17.300 Trnovacko.jpg
Национални парк Козара 1967.[18] 3.400 KozarackiKamen.jpg
Парк природе Бардача 1965.[19] 30.210 Бардача.jpg

Политика[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Политика Републике Српске.

Република Српска има своју владу са 16 министарстава, предсједника, два потпредсједника, народну скупштину, вијеће народа, држављанство РС, сенат, академију наука, заставу, химну, право на грб/амблем, устав, полицију и поштански систем, правосудни систем и Врховни суд Републике Српске, главни град, јавни медијски сервис, све гранске спортске савезе, Дан Републике, крсну славу и др. Република Српска има осам представништва у иностранству. Представништва су у Србији, Русији, Израелу, Аустрији, Њемачкој, Грчкој, Белгији и САД. Према истраживању Галуповог института за јавно мњење које је извршено између 25. јуна и 19. јула 2010., око 88 % грађана Републике Српске би се на референдуму изјаснило за одвајање од Босне и Херцеговине и прикључење Републици Србији.[20]

Општи и локални избори у Републици Српској одржавају се наизмјенично сваке двије године, а мандат свих изабраних представника траје четири године. Општи избори у Републици Српској обухватају изборе за Народну скупштину Републике Српске, изборе за предсједника и потпредсједнике Републике Српске, изборе за Представнички дом Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине, те изборе за Предсједништво Босне и Херцеговине. На локалним изборима се бирају одборници скупштина градова или општина и начелници општина или градоначелници.

Територијална организација[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Територијална организација Републике Српске.
Градови и општине Републике Српске и Дистрикт Брчко

Територију Републике чине општине и градови као јединице локалне самоуправе. Подручје јединице локалне самоуправе чине насељена мјеста, односно катастарске општине које улазе у њен састав.

Општине и градови[уреди]

Република Српска се састоји из 58 општина и шест градова. Градови су: Бања Лука, Источно Сарајево, Приједор, Бијељина, Добој и Требиње.[21][22] Град Источно Сарајево чини 6 општина: Источни Стари Град, Источна Илиџа, Источно Ново Сарајево, Пале, Соколац и Трново). Дистрикт Брчко има посебан статус и званично је под заједничком управом Републике Српске и Федерације Босне и Херцеговине.

Многе општине и градови Републике Српске су у вријеме рата у Босни и Херцеговини добили префиксе изведене од придјева српски: Српски Брод (Брод), Србиње (Фоча), Српско Сарајево (Источно Сарајево), итд. Касније су многим од ових градова враћена стара имена или су добили нова имена без префикса српски. Примјера ради, данашњи Брод се прије рата звао Босански Брод, да би му током рата име било промијењено у Српски Брод, а данас се зове само Брод.

Насељена мјеста[уреди]

Највећа насељена мјеста по броју становника:

Бања Лука
Бања Лука
Бијељина
Бијељина
Поредак Град Популација Приједор
Приједор
Добој
Добој
1 Бања Лука 150.997
2 Бијељина 45.291
3 Приједор 32.342
4 Добој 26.987
5 Требиње 25.589
6 Градишка 16.106
7 Пале 13.883
8 Дервента 12.680
9 Фоча 12.334
10 Зворник 12.274
Прелиминарни резултати пописа из 2013.


Демографија[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Демографија Републике Српске.
Етнички састав Републике Српске по насељима 1991. године

Још по попису из 1865. се види да је већинско становништво у Босни и Херцеговини било православно (Срби); тада је забиљежено 46,3 % православних, 30,4 % муслимана и 22,7 % католика. Сличан однос у оквиру етничке структуре биљежи и посљедњи аустроугарски попис из 1910. године (43,4 % православних, 32,3 % муслимана и 23,3 % католика). Већинско православно становништво забиљежено је и пописима у периоду између два свјетска рата (из 1921. и 1931. године), те и у знатном дијелу послијератног периода (пописи из 1948, 1951. и 1961). Попис из 1971. године први пут је показао да је измијењена етничка структура становништва бивше СР БиХ и да су Муслимани у њој постали релативна већина (39,6 % Муслимани, 37,2 % Срби и 20,6 % Хрвати). По подацима Завода за статистику Републике Српске број становника Републике Српске је у паду, а природни прираштај од 2002. године је негативан.

Према незваничним резултатима пописа из 2013. године, у Републици Српској је пописано:[23] 1.326.991 лица и 414.891 домаћинстава.


Природни прираштај у Републици Српској
Процјене броја становника Републике Српске[24]
Год. Број становника
1998. 1.428.798
1999. 1.448.537
2000.* 1.428.899
2001. 1.447.477
2002. 1.454.802
2003. 1.452.351
2004. 1.449.897
2005. 1.446.417
2006. 1.443.709
2007. 1.439.673
2008.  ?
2009.[25] 1.435.179
2010.[25] 1.433.038
2011.[25] 1.429.668
2012.[25] 1.429.290
2013.[23] (податак са пописа) 1.326.991
*Од 2000. године у процјене броја становника није укључен Брчко дистрикт.

Привреда Републике Српске[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Привреда Републике Српске.
Просјечне нето плате у Републици Српској 1996 — 2010.

Посљедице рата 1991-1995. године оставиле су тешко насљеђе за економију Републике Српске као и читаве Босне и Херцеговине. Укупне ратне штете у БиХ цијене се са 100 милијарди америчких долара, од чега око једна трећина отпада на Републику Српску.

Економски опоравак Босне и Херцеговине и Републике Српске након 1995. године иде веома споро. То се види посебно преко кретања БДП по глави становника. У 2002. години у читавој БиХ овај индикатор се процењује са 1.200 до 1.300 USD, док је на почетку 1992. он износио око 2.200 долара. БДП је у 2006. години у цијелој РС износио 6.498.792.000 конвертибилних марака.

Број запослених у Републици Српској 2000 — 2013.
Главна банка Републике Српске, ЦББиХ Бања Лука
БДП per capita у Републици Српској 2006-2012. (у КМ)[26]
2006. 2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 2012.
4.535,00 5.107,00 5.907,00 5.739,00 5.805,00 6.073,00 6.006,00

Индустрија је доминантна привредна грана у Републици Српској. Од укупно 9.347 предузећа у РС на нивоу Подручне привредне коморе Бањалука ради 5.153. Од овог борја 60 % је у области индустрије. [27] У периоду 2013. пратећи званичне податке о макроекономским кретањима може се закључити да је дошло до благог опоравка привреде у РС и БиХ. У подручју прерађивачке индустрије производња је повећана за 6,2 % а у укупној индустрији учешће прерађивачке индустрије износи 59 %. Но међутим број запослених је мањи за 0,4 % у односу на 2012. што говори и даље о изузетно сложеном стању у привреди РС.
Основне индустријске гране су: енергетика, металургија и прерада метала, електро и хемијска индустрија, индустрија прераде дрвета, индустрија текстила, коже и обуће, графичка индустрија, индустрија грађевинског материјала, те прехрамбена индустрија. За најуспјешније привредне субјекте према избору Привредне коморе Републике Српске проглашавани су[28]:

Саобраћај[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Саобраћај у Републици Српској.
Воз ЖРС на станици у Добоју

Саобраћај у Републици Српској спада у надлежност Министарства саобраћаја и веза Републике Српске. У ту област потпада сва саобраћајна и телекомуникациона инфраструктура Српске.[29] Саобраћајна инфраструктура обухвата путеве, жељезничке пруге, жељезничке станице, аеродроме, пловне путеве, пристаништа и слично, док телекомуникациона инфраструктура обухвата телефонију, телеграфију, оптичке каблове, земаљске станице веза, саобраћајну телематику и друго.[29] Ниже надлежности су подијељене према саобраћајним секторима на Жељезнице Републике Српске, Поште Српске, Путеви Републике Српске и друга јавна предузећа која су задужена за одржавање саобраћаја у Српској.

Друмски саобраћај[уреди]

Основна мрежа друмског саобраћаја у Српској обухвата 4.192 клометара јавних путева, од чега 1.781 км магистралних и 2.183 км регионалних путева.[29] У Републици Српској тренутно постоји један изграђен ауто-пут (Градишка — Бања Лука), а у току је градња ауто-пута Бања Лука — Добој. Магистрални путеви у Републици Српској који припадају европској мрежи међународних путева су:

Жељезнички саобраћај[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Жељезнице Републике Српске.

Укупна дужина пруга нормалног колосијека у Српској износи 425 километара.[29]((sr)) Жељезнице Републике Српске годишње превозе око 1 милион путника и око 6 милиона тона робе. Жељезнице Републике Српске дневно у оптицају користе 65 путничких и 8 теретних возова. Главна дјелатност Жељезница Републике Српске је обављање промета роба и путника на жељезничким пругама у Републици Српској. Међународни код Жељезница Републике Српске је 0044.[30]

Туризам[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Туризам у Републици Српској.
Скијалиште на планини Јахорина.
Комплекс језера Бардача.

Најзаступљенији типови туризма у Републици Српској су: планински, бањски, вјерски, авантуристички и еко-туризам. Иако територијално невеликој, Републици Српској припадају богати, али разуђени природни ресурси. Климатске зоне се протежу од медитеранске на југу Херцеговине, до умјерено-континенталне која преовлађује у сјеверним дијеловима.

Природна богатства Републике Српске су свакако њене познате планине: Зеленгора, Трескавица, Јахорина, Романија, потом Грмеч, Козара, Озрен и многе друге, са огромним шумским и ловним богатством.[31] По својим смјештајним капацитетима и изграђеној инфраструктури за зимске спортове посебно се издваја планина Јахорина на којој су се 1984. године одржавала такмичења зимских олимпијских игара.

У подножјима планина прострле су се питоме и плодне равнице житне Посавине и Семберије, Лијевче поља и лагано заталасаних Поткозарја и Подгрмеча, као и предјели херцеговачког краса, прошараног плодним крашким пољима. Водотоци моћних ријека Уне, Сане, Врбаса, Укрине, Дрине и Таре, засигурно најбистријих ријека на читавом Балкану, богати су сваковрсном рибом. Најпознатије бање у Републици Српској су: Бања Врућица, Бања Дворови, Бања Губер, Бања Лакташи, Бања Слатина, Бања Кулаши, Бања Љешљани, Бања Мљечаница и Вишеградска бања, које имају изграђене значајне смјештајне капацитете.

На подручју Републике Српске налазе се и језера, између осталих:

  • Билећко језеро — највећа вјештачка акумулација на Балкану. Налази се на ријеци Требишњици код Билеће.
  • Балкана — представља веома популарно излетиште Бањалучког краја. Омеђена је пашњацима и густим четинарским и храстовим шумама. Мањи дио уређен је као купалиште а већи богат пастрмком представља стјециште риболоваца.
  • Вишеградско језеро — вјештачка акумулација настала изградњом бране ХЕ "Вишеград" на ријеци Дрини. Акумулација обухвата општине: Вишеград, Ново Горажде и Рудо.
  • Орловачко језеро — налази се на Зеленгори на надморској висини од 1438м. Дужина језера је око 350м а ширина 100м, дубина 5м. Језером газдује Национални парк „Тјентиште“.
  • Бардача — комплекс језера смјештен између ријека Саве и Врбаса. Налази се сјевероисточно од Бање Луке у општини Србац и уврштена је на свјетску листу заштићених мочварних подручја.[32]
  • Зворничко језеро — вјештачка акумулација настала изградњом ХЕ „Зворник“. Језеро је дугачко 25 КМ, а на најширем дијелу је широко око 3 КМ.[32]
  • Перућачко језеро — је вјештачко језеро на подручју општине Сребреница, и подручју општине Бајина Башта, Република Србија. Језеро је настало преграђивањем тока ријеке Дрине, за потребе хидроелектране „Бајина Башта“.

Култура[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Култура Републике Српске.
Зграда Народног позоришта Републике Српске

Академија наука и умјетности Републике Српске (АНУРС) је највиша научна, културна, радна и репрезентативна установа у Републици Српској. Задатак ове академске институције је да развија, унапређује и подстиче научну и умјетничку дјелатност. Академија је установа од посебног националног интереса за Републику Српску.[33]

Важан носилац развоја драмске умјетности у Бањој Луци и цијелој регији је Народно позориште Републике Српске које има осамдесет стално запослених, а у саставу самог глумачког ансамбла, двадесетшест драмских умјетника.[34] Један од највећих, а сигурно и најпосјећенијих културних догађаја у граду је и Театар Фест који се сваке године одржава у овом позоришту, уз учешће многих домаћих и страних глумачких ансамбала.

Народна и универзитетска библиотека Републике Српске је средишња библиотека Универзитета у Баљалуци, матична библиотека свих јавних универзитета у Републици Српској и кровна и централна национална библиотека Српске.[35]

Републички завод за заштиту културно историјског и природног насљеђа је званична управна институција Републике Српске и организација у саставу Министарства просвјете и културе Републике Српске. Завод евидентира, штити и води централни регистар културних, историјских и природних споменика на читавој територији Републике Српске.[36]

Спорт[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Спорт у Републици Српској.
Спортска дворана на Палама
Фудбал

Најтрофејнији фудбалски клуб а уједно и најпопуларнији спортски колектив на простору Републике Српске је ФК Борац Бања Лука. ФК Борац се током историје, између осталог, китио насловима побједника: Митропа купа, Купа маршала Тита, као и првака БиХ и побједника Купа БиХ.[37] А провео је и 16 сезона у првој фудбалској лиги СФРЈ, у којој је заузео 4. мјесто у сезони 1990/91. Најстарији фудбалски клуб у Републици Српској је ФК Славија, који је основан 1908. године и такмичио се у првенству Краљевине Југославије у фудбалу. Од већих фудбалских клубова ту су још: ФК Рудар Приједор, ФК Радник Бијељина и ФК Леотар, који је и први шампион Премијер лиге Босне и Херцеговине у фудбалу. Титулу шампиона БиХ освојио је и фудбалски клуб из Модриче — ФК Модрича Максима.

Рукомет

Генерално најуспјешнији спортски колектив Републике Српске је РК Борац Бања Лука који је освајао и титулу првака Европе. У својим ветринама има и ЕХФ Куп. РК Борац је и седмоструки шампион и десетороструки освајач Купа СФРЈ, шампион и побједник Купа БиХ а данас и учесник регионалне СЕХА рукометне лиге. Поред РК Борац, издвајају се још РК Приједор и РК Слога Добој. Слога је освајала првенство и два пута Куп БиХ. Град Добој традиционално већ више од 40 година организује један од најпознатијих рукометних турнира у Европи — ТВ турнир шампиона.[38]

Кошарка

Од кошаркашких клубова најпознатији су КК Борац Нектар (први шампион БиХ кошаркашке лиге) и КК Игокеа. Игокеа је освојила прво мјесто у регуларном току АБА лиге 2012/13 и самим тим играла и финални турнир регионалне — Јадранске кошаркашке лиге, којем је била домаћин у новоизграђеној спортској дворани у Лакташима. Поред тога има у својим ветринама и три трофеја првака и два освојена трофеја Купа БиХ.

Бокс

БК Славија из Бањалуке је клуб који је својим резултатима прославио Бањалуку и читаву СФР Југославију у Европи и свијету. Познати боксери овог клуба су: Маријан Бенеш, Антон Јосиповић, Батар, Вујковић. Боксерски клуб Славија је екипни шампион Југославије из 1974., са тимом који се састојао искључиво од бањалучких такмичара. Антон Јосиповић се 1984. окитио олимпијским златом. Марјан Бенеш је био професионални и аматерски првак Европе и вицешампион свијета.[39] У новијој историји клуба, Славија је освојила 6 узастопних титула клупског првака БиХ. Овај клуб организује традиоционални меморијал „Радован Бисић“, који је признат од Међународне боксерске федерације (ЕАБА).

Спортови на води
Градски олимпијски базен, БЛ

Изградњом Градског олимпијског базена у Бањалуци, спортови на води доживљавају праву експанзију. У Бањој Луци постоје 3 ватерполо (ВК Бања Лука, ВК Студент, ВК Фортуна) и неколико пливачких клубова (ПК 22 април, ПК Младост Бања Лука, ПК Олимп) Пливачи остварују све боље и боље резултате на међународним такмичењима а млада чланица ПК Олимп — Ивана Нинковић наступила је на Олимпијским играма у Лондону.[40] У граду Требињу такође живи пливачки спорт.

Зимски спортови

Захваљујући олимпијској планини Јахорини, у овом дијелу РС постоји мноштво спортских клубова у зимским спортовима. То су : Сноуборд клуб Јахорина, Смучарски клуб Романија, Смучарски клуб Пале, Скијашки клуб Јахорина, Смучарски клуб Младен Грујић, Скијашки клуб Игман. Најпознатије представнице овог спорта из Републике Српске су Јелена Лоловић и Жана Новаковић, која је наступала је и на ЗОИ у Ванкуверу 2010.

Спортске манифестације[уреди]

Традиционалне манифестације

Најпознатије традиционалне спортске манифестације које се у РС организују током године су: Бањалучки турнир у малом фудбалу Борик, Међународни рукометни турнир шампиона Добој, бањалучки тениски АТП челенџер Младост, фудбалски међународни турнир за млађе категорије Фоча, осмомартовски рукометни турнир ЖРК Борац,[41] Ски куп Јахорина, Пливачки митинг Бања Лука, Видовданска трка Брчко, Бициклистичка трка Бања Лука — Београд, Петровдански падобрански куп Приједор, Боксерски меморијал „Радован Бисић“ у организацији БК Славија Бања Лука.

Међународна такмичења

Република Српска је до сада била домаћин бројних међународних такмичења, између осталих: Свјетског првенства за рукометаше јуниоре - Бања Лука 2013., Свјетског и европског првенства у Рафтингу Врбас/Тара 2008., Европског првенства у каратеу Бања Лука 2008., Свјетског првенства у куглању Бања Лука 2008., Европског првенства у кајаку и кануу Врбас 2011., финалног турнира — АБА кошаркашке лиге Лакташи 2013., Финале Купа Србије за ватерполисте, тениски меч — Ђоковић : Троицки у дворани Борик Бања Лука.[42]

Спортски објекти[уреди]

Најрепрезентативнији спортски објекти у Републици су: Градски олимпијски базен (Бања Лука), Спортска дворана Лакташи, Спортска дворана „Пеки“ (Пале), Градски стадион у Бањој Луци, фудбалски стадион са вјештачком травом у Крупи на Врбасу, Стадион др Милан Јелић у Модричи (са капацитетом за 7.600 гледалаца), Рафтинг центар „Кањон“, Коњички клуб „Чокорска поља“, Ски објекти „Јахорина“, тениски терени „Младост БЛ“ (посједују и прве терене у БиХ са тврдом подлогом као на Аустралијан Опену) и Куглана Бања Лука (осмостазна од Свјетског првенства у БЛ 2008).

Панорамска слика стадиона Борца из Бање Луке

Републички празници[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Празници у Републици Српској.

Републички празници се обиљежавају истицањем заставе Републике Српске на свим јавним институцијама, и тада не раде институције Републике Српске и републички органи, органи јединице локалне самоуправе, предузећа и друге организације.

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 „Constitution of the Republika Srpska, Official Web Site of the Office of the High Representative“. 
  2. ((en)) „Constitution of the Republika Srpska“ Приступљено 04. 02. 2012. 
  3. ((en)) „Decision on Constitutional Amendments in Republika Srpska“ Приступљено 04. 02. 2012. 
  4. Попис становништва 2013. Укупан број пописаних
  5. 5,0 5,1 „Попис становништва у БиХ 2013.“ (PDF) Приступљено 3. 1. 2014. 
  6. Месиховић, Салмедин (2014). Илирике. Сарајево: Филозофски факултет у Сарајеву. стр. 294. 
  7. „Енциклопедија Британика: Illyricum“. Britannica.com Приступљено 30. 1. 2015. 
  8. ((en)) Palestine & Transjordan. Naval. Приступљено 30. 6. 2015.
  9. Пашалић, Стево (2006). Демографски развој и популациона политика Републике Српске. Бијељина: ИП Младост. стр. 12. 
  10. „ПРОГЛАШЕНА РЕПУБЛИКА СРПСКОГ НАРОДА, из књиге „Република Српска“, др Драгана Ђокановића“. dragandjokanovic.com Приступљено 6. 1. 2013. 
  11. „Optužnica protiv Slobodana Miloševića“. Bhdani.com Приступљено 23. 11. 2012. 
  12. Шеснаеста седница Скупштине Српске Републике Босне и Херцеговине, дана 12. маја 1992.
  13. Поште Српске: Поштанска мрежа Републике Српске ((sr))
  14. „Geografija Republike Srpske“ Приступљено 29. 01. 2015. 
  15. „Klima Republike Srpske“ Приступљено 29. 01. 2015. 
  16. „Ekonomska i socijalna slika Republike Srpske“. Glas Srpske Приступљено 29. 01. 2015. 
  17. „Дани плавичасте љепотице“ (на ср). Радио телевизија Републике Српске. 11. 8. 2011. Приступљено 11. 8. 2011. 
  18. „Национални парк Козара“ Приступљено 29. 01. 2015. 
  19. „Заштићена подручја“ Приступљено 29. 01. 2015. 
  20. „Галупово истраживање: Подршка за отцјепљење Републике Српске 88 %“ (на ср). Радио-телевизија Републике Српске. 19. 11. 2010. Приступљено 26. 1. 2012. 
  21. „Влада усвојила Приједлог закона о градовима“ (на ср). Радио-телевизија Републике Српске. 14. 6. 2012. Приступљено 15. 6. 2012. 
  22. „Влада Републике Српске утврдила више законских пројеката“ (на ср). Влада Републике Српске. 14. 6. 2012. Приступљено 15. 6. 2012. 
  23. 23,0 23,1 „Прелиминарни резултати пописа из 2013. године“. 2013. Приступљено 8. 1. 2014. 
  24. Завод за статистику Републике Српске
  25. 25,0 25,1 25,2 25,3 Привредна комора РС.
  26. „Baza podataka o ekonomskim indikatorima Republike Srpske“. IRBRS Приступљено 23. 3. 2014. 
  27. [1] Подручна привредна комора Бања Лука.
  28. Привредна конора Републике Српске, преглед награђиваних привредних субјеката http://www.komorars.ba/
  29. 29,0 29,1 29,2 29,3 ((sr)) Министарство саобраћаја и веза Републике Српске: Саобраћајна инфраструктура у Републици Српској
  30. Жељезнице Републике Српске
  31. „Turistička organizacija Republike Srpske“ Приступљено 29. 01. 2015. 
  32. 32,0 32,1 Језера РС Воде РС
  33. ((sr)) Статут Академије наука и умјетности Републике Српске
  34. „Narodno pozorište Republike Srpske“. 2015. Приступљено 29. 1. 2015. 
  35. ((sr)) Народна и универзитетска библиотека Републике Српске: Организација библиотеке
  36. Завод за заштиту културно историјског и природног насљеђа Републике Српске, Приступљено 24. 4. 2013.
  37. „FK “Borac” – od 1925. do danas“ Приступљено 29. 01. 2015. 
  38. „Medjunarodni TV turnir Doboj“ Приступљено 29. 01. 2015. 
  39. БК Славија, БЛ, додатни текст.
  40. „London 2012 - Ivana Ninkovic“. BBC Приступљено 29. 01. 2015. 
  41. Традиционални рукометни турнирЖРК Борац
  42. „Novak Đoković - Banja Luka je pokazala srce“. Glas Srpske. 01. 12. 2009. Приступљено 29. 01. 2015. 
  43. ((sr)) „4. јануар нерадни дан“. Радио телевизија Републике Српске. 11. 01. 2011. Приступљено 12. 01. 2011. 

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :


Добар чланак Чланак Република Српска је изабран у категорију добрих чланака.
Позивамо Вас да га унапредите и потом предложите као кандидата за сјајан чланак.