Антифриз
Изглед
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/ed/%D0%9A%D1%80%D0%B0%D1%81%D0%BD%D1%8B%D0%B9_%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D1%80%D0%B8%D0%B7._%D0%A4%D0%BE%D1%82%D0%BE_%D0%90._%D0%A9%D0%B5%D0%BA%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B0.jpg/228px-%D0%9A%D1%80%D0%B0%D1%81%D0%BD%D1%8B%D0%B9_%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D1%80%D0%B8%D0%B7._%D0%A4%D0%BE%D1%82%D0%BE_%D0%90._%D0%A9%D0%B5%D0%BA%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B0.jpg)
Антифриз је заједнички назив за течности ниске тачке смрзавања којима се зими хладе мотори са унутрашњим сагоријевањем у возилима. Текућине које се користе одликују се ниском тачком смрзавања, високом специфичном топлотом, добром проводљивошћу топлоте, високом температуром кључања и некорозивношћу.[1]
Раније су се често користиле смјесе алкохола и воде, водени раствори соли, и деривати нафте. Данас се користе смјесе етиленгликола и воде с додацима инхибитора корозије.
На радним температурама углавном испарава вода, па је понекад потребно додати одређене количине. Мјерење се врши хидрометром.
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
Литература[уреди | уреди извор]
- Војна енциклопедија, Београд, 1970, књига прва, pp. 175.