Археолошко налазиште Антички Сингидунум
.svg)  Приказ на мапи Србије | |
| Место |  Србија |
|---|---|
| Регија | Стари град (Београд) |
| Координате | 44° 49′ 29″ С; 20° 27′ 10″ И / 44.824833° С; 20.452666° И |
| Историја | |
| Период | од 1. до 4. века |
Археолошко налазиште Антички Сингидунум обухвата више локалитета у Београду, у општинама Стари град, Савски венац, Врачар, Палилула и Звездара.[1][2]
Опис[уреди | уреди извор]
Археолошко налазиште Антички Сингидунум обухвата каструм, цивилно насеље и некрополе. У периоду од I до VII в. н. е. Сингидунум је представљао важно стратешко упориште на граници према варварским земљама. У њему је у I веку била стационирана IV Флавијева легија за чије потребе је изграђен велики каструм на данашњем платоу Горњег града Београдске тврђаве. Посебан географски положај и раскршће војних и трговачких путева условили су у Сингидунуму и развој економски јаког цивилног насеља које је у свом развоју прошло све фазе римских провинцијских градова, почев од canabae-a (уз бедем каструма), преко муниципија, до колоније. Некрополе су се формирале око цивилног насеља.[1]
Систематским ископавањима, као и случајним налазима приликом земљаних радова, откривени су многобројни археолошки предмети – остаци профане, култне и гробне архитектуре, скулптуре, бројни епиграфски споменици, керамика и други покретни материјал. По остацима материјалне културе у слојевима непосредно под нивоом Београда, Сингидунум представља ризницу археолошког материјала од непроцењиве вредности за изучавање историје, културе, топографије, економике и структуре града и живота у њему.[1]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в „Антички Сингидунум”. Каталог непокретних културних добара на подручју града Београда. Приступљено 29. 2. 2020.
- ^ Гарашанин, Драга.1954. Археолошки споменици у Београду и околини. Годишњак Музеја града Београда Књ. I, Београд